Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ускоро му поста јасно да се и сам ток годишњих доба, проузрокован косином еклиптике, може неусиљено растумачити његовом хелиоцентричном замисли.
Јер ако Земљин екватор затвара са равни Земљине путање угао једнак косини еклиптике, онда из те претпоставке произлази цео механизам смене годишњих доба. Све се, дакле, слагало да не може боље бити.
појављују се три астрономска елемента: велика полуоса и ексцентричност Земљине путање, лонгитуда перихела и нагиб еклиптике.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је била научна тековина прве врсте. Он је нашао да се оба пресека небеског екватора и Сунчеве путање, еклиптике, померају полагано дуж ове, због чега и небески полови описују по небеском своду кругове око пола еклиптике.
путање, еклиптике, померају полагано дуж ове, због чега и небески полови описују по небеском своду кругове око пола еклиптике.
Пре свега, равнодневице не стоје на миру, него се селе полагано дуж еклиптике, вукући са собом и небески екватор, па померајући тиме и сами небески пол.
Из њих је следовало да се Марс креће по небеској сфери увек у највећој близини еклиптике, путање Сунца. Са хелиоцентричког становишта, које је Кеплер заузео, то је значило да се раван путање Марсове мал’ те
Земљина сталну оријентацију у простору, него се постепено заошијава, па се због тога померају еквинокцијалне тачке дуж еклиптике.