Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович, видев да време пролази, а она остаје, поче да је мази и мољака, да изиђу из његове собе, да иде из Енгела. Опет јој је предочавао, колика ће бити срамота, ако се о њеној посети код њега сазна.
А није платила. Исакович му рече да ће, истог дана, иселити се из Енгела. Да му зове гостионичара. А нека се губи сад. Текла се, међутим, била уозбиљила.
Госпожа Милка, лајтнанта Петра Шевича, који је из Енгела отишао у Росију, сматрала је Исаковича, на пример, за злог, уображеног, хладног, човека.
Почеше нешто да мрмљају, на дрвеном доксату Енгела, затим сиђоше у трпезарију, па седоше у једном ћошку. Марко Зимински тада исприча Павлу да је његова жена видела
Јоана Рунича, па је тог несретника прегазио колима, кад се Рунич, враћао у Енгел, једном од оних уских улица око Енгела. Срећом, капетан је остао жив, али му је сломљена нога и пребијена су му и ребра.
Павле му онда рече да се зато и иселио из Енгела, јер тамо и лаћмани лају. Тако је, у тој ложи, отпочела једна од оних сербских свађа, које чикањем почињу, а које се