Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
пуштања на вољу своме телу у присној близини и при дотицању с Марком нису хотимична, нису ни свесно повезана с еротским, али јесу несвесно и нехотице.
Штавише, особу која се појављује у њеним еротским сновима несвесно потискује, чак толико да остаје само безлично „он”. По томе је она посебан, готово усамљен, а чини
Баба не односи пуну победу све док њен унук заједно с првим (и јединим) пробуђеним еротским осећањима (према Јованки) заувек не истисне и све чулно-чувствене мотиве из свог понашања.
Али нигде толико сличности нема са Софкиним еротским сновима и мрачним сликама смрти као у приповеци Вечити пољубац, која није ништа мање аутобиографска од Увеле руже, а
Има нечега веома елементарног и веома инфантилног у тој противречној вези међу еротским осећањима и нежним односом према мајци и/или оцу.