Употреба речи еспапа у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ко тражи разум, разумнији кући дође, а луд се луђи врати него што је кад пође, зашто овог еспапа, једног како и другог, свуда се находи.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ћата Живан намисли да пошаље ту звер начелству. Нађоше неку сандучину од еспапа, стрпаше ово живинче и заковаше. Живан написа писмо начелнику.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Мрзи ме на води трговати. — ’Ајдмо у Лајпциг, па да донесемо разна еспапа. — Нисам за лајпцишки еспап, волем са платном. — Па добро, ’ајд’ са платном. — Па куда, у Шлеску?

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Шта су речи? Вересија. Један оће да се жени, ту ваља проводаџија да говори. Други има мало еспапа, со тим више мора да фали. Има људи, који рђав еспап и мале способности по скупе новце продају.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

зна и по томе што је он тобож чуо како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа. Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Кроз сунчану свјетлост вијаше прашина, што се дизаше са испреметанијех платненијех труба и другог еспапа из дућана. Калфе поспремаху хитно; ћепенци и врата на некијем дућанима позатвараше се већ, јер трговци, већином

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Па ако је што и знатно, то се једва терпи, Осуђује, укорава, растеже и керпи, Код такова зла еспапа а горег пазара Зефир ми се међу лишћем на жалост претвара.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Цене свачему већ је знао. Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.

Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа. Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и

да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.

Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

женино цицано одело, и вештачки га глачао, иако су му руке биле грубе, и врло често још и кораве од разног бакалског еспапа. — Ја ћу,ја ћу! — отимао је сукње из руку жениних — само ја знам да створим да буду хладне као лед, је ли?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности