Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
пливет, иној в шчастију чрез нес вјек живет, а ја как приспјел, Того не имјел, ах, кромје бјед, ах, кромје бјед! Фарисејској дух живет шчастљиво, а смирен митар ненавистљиво, что он постојан и непреломан в словје живом, в словје живом.