Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У левој руци носило је капу, а у десној парче сира, у чисту белу хартијицу завијено — хартија беше бела, а сир врло фино расечен изгледаше отприлике као коверта од какве депеше; — метну сир, скоро с неким решпектом, на сточе, поклони се
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Никола га не раздваја готово од своје родбине. Он га заступа, он му даје савете, он му набавља за кућу што затреба, фино и одабрано. То вам је један окретан, разборит, досетљив и врло дружеван човек.
Однео Пупавцу и показао му да види како се »у Пешти фино израђује« накит. Пупавац само рече: »Врло фино!« и упита адвоката шта кошта? — »25 дуката« одговори му он.
Однео Пупавцу и показао му да види како се »у Пешти фино израђује« накит. Пупавац само рече: »Врло фино!« и упита адвоката шта кошта? — »25 дуката« одговори му он. »А што баш 25?
Приђе те седе за Мојсилов сто. Мојсило се већ стаде снебивати и удешавати, ако што рече, да испадне фино. Странац, пошто седе, упита Пупавца ко је и шта је. — Ја сам молим...
Странац, пошто седе, упита Пупавца ко је и шта је. — Ја сам молим... — поче Пупавац удешавајући фино и по чаршијски — ако смемо служити, Мојсило, знате, Пупавац, трговац... — Мило ми је особито!
— Зафаљујем на вашем часном имену — вели Пупавац фино, па пита: — А одакле путујете? Ако смемо питати, љубопитни смо знати...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
). Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе, него из оног геџавог и жебрачког
Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду. »Ама, фино је«, кажу: аја, не марим ти ја за то! — Сасвим тако, имате право.
Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир,
Нарочито је леп завршетак песме, и он гласи: По челу сте редом Шнекле поређали, Зулове сте ситно, Фино бреновали, Русу косу по мом Густу очешљали!... Ах, фрајлице, благо Ротшилдово што је!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Тако ћу ја лепо казати да ћете се зачудити. Љуба оде к матери. Фрајла се шета по башти. Она је све то фино уплела.
— Е, добро, кад бих вам Мицу дала, како и откуд ћете живети? Мица је код мене фино отхрањена, треба лепо да се носи, а што ја имам требам за се — а имам још деце.
А, и шта ће да се жени кад је код Рогозића као код куће; осим стана сваку угодност има ту. Лепа храна, фино пиће, гостољубива пријатна домаћица! Одлази он и у Ћирковићеву кућу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Заборави се Христић па се чак хвали и фино и смишљено лаже о оној борби кад је рањен у ногу и то лично, вели, од једног улана, са репатим шлемом, с којим се срео
Рано, госпођо, остао без оца, сами видите: како данашња деца то не признају, а она гуја уме фино да се вије око њега. Господин са оном нарочитом кутијом иде у Економно Одељења да тамо препоручи свој патент.
“ не осећам, ни издалека не осећам. Љубав је оно фино лично оплемењавања, она уклања оне прљаве мисли, чини човека бољим. А ја?
давно носио је он плав фермен, срмом извезен, бињиш и дубоке чакшире са повраћеним дозлуцима, а ципеле су му биле фино офиксане.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ленка има лице овално, прави римски тип, обрве канда хоће да се саставе. У Пелагије лице сасвим грчко, фино исечено, као у најлепше фенкечинице у Стамболу, или какве Хијоткиње.
” Можда је за оца та прилика фино испала да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи”. Но све је бадава. Ленка никад за њега поћи неће.
Шамика је већ ту има три године, и научио је фино немачки. Изображено грађанство, официрија, ту је лако немачки научити. Ту је и владичина резиденција.
Добра играчица. Онда игра с другима. Свако баца око на Шамику. Дође полка. Шамика и то фино изређује. Господар Софра стоји између сале и креденца, па гледа како му син игра; тако исто и господар Полачек гледа
галант, итал. галанте) — услужан, углађен, пријатан галантерија (фр. галантèрие) — предусретљивост, услужност, фино понашање, удварање женама, ласкање галантом (фр.
јуратус) — судија, судац јуриста — правник, студент права јуфка — фино, танко развучено тесто Кабінеттсстüцк (нем.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Кад сте стигли? – Јутрос. – Колико остајете? – Не знам. Можда до јесени... – Гдје сте одсјели? – Ту близу. – Фино— казао је шеф Терасе. — Значи, почело је љето! – Још једно... — рекао је носталгично.
— Јутрос... — одговори кад су га запитали кад је стигао. – А колико остајете? – Не знам. Можда до јесени... – Фино — рече муж. — А где сте се сместили'? Жена и не сачека одговор: – Ми смо у »Либертасу«!
— Старији ми је у војсци... – Ма стварно! — извукао је једно мало дивно чуђење из тајне резерве. — – У Загребу. – Фино — казао је. — Загрепчанке су приступачне; неће му бити лоше... – Надајмо се — казао је шеф Терасе.
– Стигли сте — рече, устајући. А одмах затим: – Јутрос... — казао је. – Фино — рекла је. — А гдје сте се смјестили? – Ту, близу... – Данас ће бити пакао...
— Не бој се. мала... — режао јој је момак у врат и ухо. Не отимај се! Биће ти фино! Ниједна се још није пожалила... — Пустите ме, молим вас! — шапутала је. — Молим вас, пустите ме. Ох, идиоте!
Милићевић, Вук - Беспуће
Мала, проста лампа просипаше лијену свјетлост на њезине косе које су биле напола пале и на фино руменкасто месо лијеве подлактице са које се био спустио раскопчан рукав.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Да ја — ЈА! — не умем себе да поштујем! Да ја, молим те лепо, после свега, испаднем мојој сестри и никоговић! Фино, бога ми! Заиста лепо васпитање! А шта сам за њу учинио! Запустио своје рођене послове...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЗА НУЖДУ СЕ ЛАЖЕ Био је неки Мујо који је увијек лагао, али тако фино да кад би послије два дана сам своју лаж чуо он би и сам помислио да је сама истина.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Е, мајка, да идеш да видиш, лепо. СТАНИЈА: Ако је све тако лепо ка што сам видела. ВУЧКО: Ама ово је баш фино. Идем да перем судове, пак нек иде опет два гроша, бар се проводим фајн. (Одлази.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Богами, већ сам помислила да овде немате никаквог угледа код келнера! А шта је ово? Кечуп? Сила је стари кечуп! Баш фино име за збуњивање! Зове се кечуп, а у ствари личи на обичан сос од парадајза! И шта сад?
Баш ми жао! Стварно ми је жао! У ствари, да ме вечерас нисте извели на једно овако фино место, умрла бих а да не бих никада дознала чему служи стари кечуп, на часну реч!
Кад човек зрело размисли, баш је фино што на свету постоје типови као што је Мишелино, и што је асфалт таман и мокар, и што се чаша замагли када се у њу
Био је то прави правцати „Клуб познатих“, ако можете да ме пратите? Све је било јако фино, али ми је страшно сметало што су њихови гробови били на патосу, па су туристи стално газили преко сиротих даса из
Била је то јако фина дискотека и сви су се понашали јако фино, јер је то било заиста јако фино место. Хоћу да кажем, сви су се помало као досађивали и чекали да се догоди нешто
Била је то јако фина дискотека и сви су се понашали јако фино, јер је то било заиста јако фино место. Хоћу да кажем, сви су се помало као досађивали и чекали да се догоди нешто јако фино.
Хоћу да кажем, сви су се помало као досађивали и чекали да се догоди нешто јако фино. И саме мачке у кратким сукњицама и дубоким деколтеима служиле су наоколо, као да су баш оне лично измислиле груди и
која је непрестано држала свог момка као за руку, а зијала на све стране чекајући да се нешто догоди, заиста нешто фино! Одједанпут, та мачка је вриснула: „Јао, ено га Том Џонс!
Је л' слушаш? Хеј ти тамо? — Ама, само ти ваљај, Ана; ја лепо лежим у кревету и баш ми је фино! — Е, да знаш, баш ми је мило што се тако лепо проводиш! Ја сам, иначе, босонога и скакућем у предсобљу по бетону.
“ Ако кажеш да нећеш нигде, они ти на брзака уфуринђеле још чувенију реченицу од које ми се коса диже на глави: — Фино! Свратићемо онда са друштвом око поноћи на пиће!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници су са љубопитством задизали поклопце, да виде оне дугуљасте направице са јајасто зашиљеним врховима, фино градуиране и изрецкане, како на сунцу светлуцају.
— Море ћути, богати, овако фино! Пристајем ја на овакву резерву до краја рата. Док ми стигнемо, а они завршили борбу, и тако покупимо само „шњур“!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
дале шетати, утешен мишљу да су такви простаци у врло малом броју, а необично ми беше пријатно што је мени бог дао фино срце и племениту, витешку крв наших старих.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Свет пије, пева, весели се! Свршише игру. Ћата се елегантно понаша. Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Није сан, а лудо ко сан — Чудан дан. ВИ У пола дана Све се смрачило И изопачило Фино, без плана. ВИИ Мали Стева нешто згрешио А тата се кобајаги насмешио: „У име родитељског закона и права Имаш да
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— сиромашак, који има само колибу комостре — вериге кораб — брод, лађа кораћ — чекић за поткивање коња кордона — фино учињена кожа, која се израђивала у Кордони (Шпанија) коризма — велики пост пред Ускрс котар — место где се садева
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МИЛЕ: Рушење јесте, али објеката! ИКОНИЈА: Ааа! ЦМИЉА: Све је то лепо и фино, ал мене чекају нолики судови! ЈАГОДА: А лепо су украсили трибину! МИЛЕ: Одлична говорница!
А купио ми свилени веш, код Митића, црно и розе, много даје на мене! ЦМИЉА: Бога ми, фино се понео, нема шта! ЈАГОДА: Понаша се крајње културно! Доста је само да чујете како уме лепо да се изражава!
ИКОНИЈА: Ја не забадам, него питам! Фалила си га, не знам ни сама, у звезде! ГОСПАВА: Све то споља изгледа фино, даме, господа, деца вуковци, за пример! Даме, могу да замислим!
ЦМИЉА: Па ти сад веруј профисорима! ИКОНИЈА: Ја сам и сумњала да је то неки коштаплер! Чим је нешто фино, не верујем! Ајде, немој да плачеш, није важно! Не може да се живи, а да се никад не надрља!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
са уским оковратником, белим свиленим прслуком из чијег исечка остентативно извијуру круто уштиркане чипке, са дугим, фино рашчлањеним, златним ланцем који се, као каква змија, обавио око његова врата, а његова два краја, придржавана
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али, срећом и на наше изненађење, савлада се, па мерећи студента од главе до пете рече: — Сумњиви се облаче тако фино. — Торбе су наше — циктала је жена — а мој муж је старешина еснафа. — Честитам, о честитам!
нагињао је своју ћелаву главу и масне бркове па ми се жалио како је костобољан, нудио ми да једем „пробајте само фино прасенце“ и нешто ми поверљиво објашњавао. А ја сам га сваки час питао: „Је л' те молим вас, може ли се иначе?
И он узме пеглу и фино испегла и пошаље ађутанту. Части ми моје. Зна цела варош, и ађутант је причао јавно...“ А ја све одмичем главу да ме
Па ме нуди: „дед“, вели, „пробај ово од дуњу, ово од шипурци, ово од смокву“. Неко фино, знаш, слатко, модерно, све сама својеручно кувала. Ама 'оће да сване, а ништа. Часна жена, бога ти, смерна, увиђавна.
Кроз раскошно зеленило грања и кроз фино свилено ткиво ваздуха што је усхићено трептао, пун свечане радости и мириса свежег лишћа и траве, ја сам, милован оним
Јест, распадаћеш се. Хоћеш ли да ти причам како фино иде са тим интересантним процесом? Има пуно фаза у том процесу. То је, заиста, занимљиво, чудно, дивно.
А шта си ти мислио, за другог? Не, него за себе самог! И велики сунцокрети окренути су овамо, биће тако фино; пуно је воде и змија и скорпија и црви, и три распала леша твоје деце коју си мучио.
Она згодније наслони главу, уздахну испрекидано, спречи да плане нов осмех који се фино заче, лако залепрша, па пролети и понова рече: — Па?
наједном, док тонем у оном мрачном заносу и пред сном који тек што се није сасвим утврдио, појављује се однекуд нешто фино као свилени конац који ја осећам и који се као нека страшна граница поставља између она два стања, те ме опомиње да се
Дакле нешто тако врло танко, фино и светлуцаво, што лебди над оним мрачним безданом. Иде то тако па тек осетим како се онај танки маглени вео почиње да
Пролетње вече било је фино и слатко и топло, а небо мирно, мирно и мило, као увек о примирју кад се ни са које стране не чују пуцњи, ни мрска,
“ Обукао се Јаћим уз помоћ женину, па све на њему ново и фино, и капут је преко рамена пребацио, јер је тако навикао, и зими га није облачио него увек овако исто огртао.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Осећао сам да је ова девојка вила, ако оне уопште постоје. Њене светле плаве очи, њено фино извајано лице и њено грациозно кретање, учинили су на мене чудан утисак.
Ћипико, Иво - Приповетке
Чуђаше се када ју је видјела фино и господски одјевену уз онога немоћнога старца што се до касно у ноћи мучи да се прехрани.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Свуда около је трње, само јој је овде на мојим грудима фино. Зашто ме и ти исмејаваш, Господе? Зар није доста што си на мене натуткао људе, него ми и жабе шаљеш, само Прохора,
Парче тканине пребачено преко бедара са фино изведеним наборима као да је живо, као да ће сваког тренутка одлепршати и открити његову наготу.
Матији је зид пећине ружан, неће да га гледа онако рогобатног, омалтерисао га је, глатко, фино, најбољи креч је испекао, чак с Мораве је у врећама доносио чисти песак. И то му је недовољно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ово је ботаничка башта; у њој се гаји најразноличније биље, а нарочито фино воће. До ње је зоолошка башта; њени први почеци потичу још из времена Аристотеловог, коме је Александар слао са својих
Младић је био витак и изванредне лепоте. Дугачка свилена црна коса уоквирила је његово фино лице, украшено великим бадемастим очима, лепо завијеним носем и таласастим женским усницама.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Е, ми тутори — наставља се разговор — ми знамо и друкчију госпа Нолу. Исти крој одела додуше, али све црно и фино, и наша добротворка у минут тачно на службу, стоји у свом столу висока и права и црна, као неки владика.
ви не знате да је црна кафа са шлагом одлична, а бадем или орах у црној кафи, то се већ не може ни казати колико је то фино.
Види свет лепоту и младост, и радује се младо и старо. Лаковане чизме, јахаће панталоне на дугим правим ногама фино се уборале, као снег бела кошуља раскопчана и открива диван врат, глава заваљена, коса лепрша, дрзак и самоуверен смеј
трећег разреда гимназије, посећивао је два пута недељно и неки мали трговачки курс; код старог Јеврејина Исака учио је фино резбарство, а он је старом за то доносио у тестијици воде с чувеног бунара у дворишту синагоге.
А у мојој фамилији, свеједно што су мој дед и отац пропали као трговци, било је и „свакојако друго фино бранш”, а од моје матере братов син био је капетан од фрегате, баш фрегатен-капитен, да, ако изволиш знати. — Шта!
Павле, увек малодушан, заломио се у вери о себи, и гледа у Бранка с тужним одушевљењем. Милан, фино умна израза на лицу, амбициозно затегнут у сваком дамарићу, питао је тих дана Павла о Бранку тачно оно што је мало
Исти је као и она његова мати. Ћути и ћуте. — Паланка, лепо да пукне. Она хоће скандал, а кућа фрау Розина цакће фино и равномерно као захуктан разбој.
И обучен је био Павле с пробраним складом. А кад је извадио џепну мараму, било је то нешто тако лепо и фино, да је Бранко и нехотице примакао главу и кратковиде очи.
Да је богата, види се. Да је Јеврејка, и то се види. Али што је обучена! Одело, ципеле, шешир, све у складу, све фино и све необично. Тамноплав сомот с мрким кожним украсима. Шешир сав од фине мрке коже.
Господин Јоксим је фини усмени критичар; штета само што није увек фино оно што му се подмеће за критику, па мало застрани. Знаш шта ми је јутрос казао поводом драме Рибарићеве?
— ево, нека легне у овај клавир, има места за троје и четворо, и подржаће фино ово дрво дуже него зидови општинских рака...
Ракија се код њега у качари пекла, с ракијом се кувала нека јела, чак се и неки колачићи прскали ракијом кроз фино сито.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Одмори се једном, одмори, мајка му стара. — Шта ћеш... Служи ме карта... А ти, молим фино, сигурно имаш голог кеца, и то ону крстачу... — Дај ми три. — Јесте ли видели?... Једну ауф!... Ха!... Ха!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршијски ред. Ласно за тој! Ја ћу си све полако... па фино... с политику! — рече и оде. — Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...
Оне саме сне то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава.