Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»ваљ’да је пао на теме да дође па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица. Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!
А а а! Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!«... Па онда стане намештати и трести насред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу...
И’те, молим вас! О Јесус-Марија! Со шенес кинд унд со, со... А а а! Само један јед! Ето ви’те, већ плаче фрајлица!« вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала. Фрајлица ђипи и изиђе напоље. Чекмеџијић остане сам. Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Зашто, љубезни господине? МАРКО: Знате, ми смо људи прости, пак нам није до шпацира. АЛЕКСА: Али кад се фрајлица уда? МАРКО: И зет ми није баш од моде. АЛЕКСА (гледи на Јелицу): Сожалујем. МАРКО: Прстен је прошо.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ПОЗОРИЈЕ З. САРА, ПРЕЂАШЊЕ САРА: Службеница, службеница, како сте? Аа, ту и фрајлица, драго ми је, драго ми је, хибшес ксихтл! Лепе очице, глатки образи, смеђа коса, хипш, хипш! Ви кец фрајлице, ви кец?
Небесна хармонија из Ружичићеви усти прелива се. САРА (Феми на уво): Мало света има наша фрајлица. ФЕМА: Не могу да говорим од једа. Јесте ли видли какав ми компламент даје?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
госпоже, оћете ли мали труд на себе примити, да ову загонетку у присуствију ови почитанија достојни матрона и лепи фрајлица разрешите, док попушим при чаши вина једну лулу дувана? — О, ви сте весма добри.
« Знате, а јесте ли погодиле? »Ја нисам казала.« О, ја о вами ни најмање не сумњам, фрајлице. Кад је јошт која фрајлица тајну казала? Али како сте разрешили? Шта је моја загонетка? »Поета.« Право!
(сво моје богатство са собом носим). И фрајлица ји радо гледи, која је такођер са свилом и кадифом своје руготе покрила; шиље им хонере с многоценом лепезом, без које
Мидер као гадну и вредоносну ствар презираше, и смејаше се кад се која фрајлица пред њом са својим суптилним струком поносила.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Каноник јако раствори уста: ''Љубав Сувише не сме бит слепа, Иначе здрављу шкоди. ''Како то?'' шапну Фрајлица врла и лепа. ''Љубав је једна пасија!