Црњански, Милош - Сеобе 2
У Турској их нико није лагао. Турчин је ретко реч газио. А кад је погазио, чинио је то обично, пандур, потурица, фукара, а у Аустрији је обрнуто. Највише их лажу и варају они, који су на високом положају. У Турској их је башибозук лагао.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
„Проклети старац... просјак и одрпанац, залудио је овај свет, одбио га од мене, омрзнуо ме народу па ће се та фукара можда једаред још и побунити.“ Тако је мислио и осећао цар.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
једну предњу и супротну њој задњу ногу ушник — тупи део секире ушур — ујам у млину факир — немоћан; без средстава фукара — сиромах, сиротиња фучија — мање или веће буре, у дну шире него у врху, које је с обе стране заднивено — а отвор му
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али га краљица зовне себи па га упита зашто иште толико дуката, а он јој одговори: — Ради бога! — Ти нијеси фукара па да ти треба просити, — рекне му краљица. — Истина је то, краљице, — одговори садразан — али ево узрока.
— утови се, угоји се фацулет — марама филцан — шоља без дршке фисе билила — удели бога ради фрментин — кукуруз фукара — сиротиња фукараш — сиромах хајван — в.
Ћипико, Иво - Приповетке
Корача кроз варош равно суду, и није га брига, и не види и не чује што варошка фукара, подсмевајући се за њим говори. На суду ствар се Илијина расправља весело.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
војници спевали су своју погибију на Шуматовцу песмом, код које се сваки одељак завршује строфом: »Аман, царе, изгибе фукара«, и од које ево доносимо један одломак: Шуматовца алдандан бир сари илан, Адмни сорарен — Черњајев генерал!!
! Ђундузлен топ а тар џене лен кумбара, Аман падишах, дерман, бити фукара! Шуматовца јустунде думан капланди, Јараш сат иченде бин топи атланди. Аман падишах, дерман, бити фукара!
Шуматовца јустунде думан капланди, Јараш сат иченде бин топи атланди. Аман падишах, дерман, бити фукара! По Шуматовцу се извила једна жута гуја, Ако питаш за име — Черњајев генерал!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
За трен ока били су сви ти црквени кнезови потиснути у један угао сале, а остали њен део заузела је фукара, која се босим прљавим ногама попела на мраморне столове, свилене столице, фотеље и канабета.
За њих се фукара није више бринула, али се још препирала о златну одежду Сераписове статуе и о златне и сребрне поклоне побожних
Донесоше луч и жеравице и почеше палити хартије од папироса. Пламен их брзо захвати, густ дим се усковитла до облака, фукара поче да вришти од радости. Трубе од папироса гораху као сува слама, али се листови од пергамента показаше отпорнијим.
По цени се ваљда познаје и вредност робе.“ „Али Галилеја хвале!“ успротиви се онај други. „Хвале! Хвали га фукара, зато што говори и пише језиком пастира, без реторских обрта, без класичних цитата. А и одакле му их?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
чело, пије): Пих, пих, па бар да се потукох са слугама, да поломих, начиних какав русвај пијан, него, него покварен, фукара! Пих! (Пије): Ја сам мислио на њу, хтео њу, и тиме да им вратим све добро. Ба! Ово се не може више!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
уздахну и прихвати: — У старо време се знало, бре брате, кој је стареји, кој млађи; кој је големаш, а кој си је на фукара!... Млађи одаваше чес’ на стареји своји.
Младо, лудо, аџамија, — ти искаш да станеш еснафска жена!... Ти да га заб’равиш!... Он си је човек сирома... фукара! Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!“ Ех, много данас мука па за дућан!...
Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ или она фукара Калина!... Силно угризе доњу усну и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и
— Па берем да је трговац ники... додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара... Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — Тој му ручак у дућан... А и дућан па што му је!... Какав му је?...
Води гу, рече, — у Шам ће иде с теб’! — Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара? Кад уловим, ће вечерамо; кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо. За мен’ је сирота, спроти мен’...
За мен’ је сирота, спроти мен’... Море, куде се је женила фукара из чорбаџијску кућу?! — Ех, де па и ти! — смеје се Васка. — Бога ми ти казујем!