Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пред вртовима океан се пружа, Разлеће се модро јато галебова; Кроз бокоре мртвих доцветалих ружа Шумори ветар тужну песму снова.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Из лепе књижевности су му преводи Персијска писма од Монтескјеа (И—ИИ, 1866, 1869), Галебова стена од Жила Сандоа (1874, 1869) и, са рускога, Истинска служба од И. Н. Потапенка (1892).
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
И СМЕЈАЧКО 26 ЈАСЕНОВ ЛИСТ 29 ЗЛАТНА КРАБА 30 ЛОКВИН ЦВЕТ 34 ТАШКО ОРАШКО 36 ТАЛАС И СТЕНА 40 ВОДЕНИ ЦВЕТ 43 ГАЛЕБОВА СТЕНА 44 3ЕМЉА ВЕТРОВА 48 КАМЕНО ЈАЈЕ 52 МАЛИ СВИРАЧИ 56 КИШНА ПТИЦА 60 ЦРВЕНА ЖАБА 64 МАЛИ ВОЗ 68 ВИЛИНИ
дна реке изнова дигли и, претворени у сребрнасте водене цветове, залепршали над реком, славећи годишњицу свог рођења. ГАЛЕБОВА СТЕНА Далеко у плавети мора, сред галебова гнезда, нађу се три јајета.
ГАЛЕБОВА СТЕНА Далеко у плавети мора, сред галебова гнезда, нађу се три јајета. Будућа мајка стрпљиво леже на њих, мада јој није било лако.
— А шта би друго био? — бранила га је мајка. Трећи син је ћутао. Али, кад га, једнога дана јато младих галебова нападе да узалуд једе храну, он се усправи и рече: — Видећемо да ли је тако! Мајка од среће занеме.
Облаци и ветрови чувају тајну. Таласи, такође! Зато нико и не зна где се налази Галебова стена, нити јесу ли оне мрље на сјајном лицу Месеца заиста сенке галебових крила?
Ћипико, Иво - Приповетке
прама мору; дуго би гледала какосе валови натискују, и, пјенушајући се, ударају о хриди, и у пусти простор, уз крику галебова, пуштају тугаљиве гласове.
— Биће да је било вријеме тужно и суморно као и данас, — помисли кад зачу крику оронулих галебова над, собом и у олуји. Биће да му је био лик онако жалостан као што је онај што иза великих црквених врата стоји на
А над њим јата галебова, гоњена ветром, дераху се: чијуу, чиијуу! Утробу тога старога каштела Иво Полић као дете није никада могао да упознаде.