Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
На руци му некакав прстен, цакли се, брате, не да у се погледати. Гега се кад иде; говори крупно и промукло, а све се смеши оним малим, као јед зеленим очима, да те некакав страх ухвати као
Црњански, Милош - Сеобе 1
Црква се већ зида. Покојни Аркадија пак јавља се ноћу, у селу. Већ неколико њих видели су га како се гега, и чули су га, како певуши, кроз нос. Напада жену.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шта презире гомила чистача, кад ујутру гега Са сандуцима под мишком, ко ласте кад се селе? — Стари чистачи мрзе више од свега Да очисте своје ципеле.
Ходајући, волео је, тако, мало да гега. Измеђ хиљаду мáчака препознао бих њега: Равнодушан и мудар... Мислилац, у основи.
Попа, Васко - КОРА
се у клупче Подне мирно сазрева У самом срцу поноћи Громови питоми зује На влатима тишине (1951) СПИСАК ПАТКА Гега се прашином У којој се не смеју рибе У боковима својим носи Немир вода Неспретна Гега се полако Трска која
тишине (1951) СПИСАК ПАТКА Гега се прашином У којој се не смеју рибе У боковима својим носи Немир вода Неспретна Гега се полако Трска која мисли Ионако ће је стићи Никада Никада неће умети Да хода Као што је умела Огледала да
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сна топле, ватрене девојке што скривене иза завеса, у кошуљама спалим са рамена, извирују да виде командире на коњима, гега он позади батаљона, искривљен препуном кантом, задуван, знојав, али ведар и пркосан.
А дивизијар обраћа се војницима: — Може ли се, јунаци? — Може, може, гос' ђенерале. — Мора се... — Ето гега се. А кад ђенерал поизмакне: — Бог'ме даље се не би могло! — Како си сад сладак! — Ја, к'и мед.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Давид (мален, низак, сув као грана лаган као перце. Лијева му је нога мало краћа од десне, те се гега кад иде. Очи му се свијетле и прелијевају као у мачке из мрака. Сав сијед, преко педесет година. Мијења глас.
Ћипико, Иво - Пауци
Тако дебели фратар задовољи се да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву. Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад да бар опочине
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пљуска се ракија у зеленкастој боци, клима се боца у џепу од капута, љуља се капут на погуреним леђима пољара Лијана, гега се пољар на кривим ногама, журе ноге узаном стазом, пење се стаза према Прокину гају, открива се Гај у модром свитању.