Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НА ОБАЛИ НЕРЕТВЕ На шкртој овој груди и сувој подини, Где расте само трње и стена рапава, Нема ни мрав да дође у гладној години, Овде и љута змија од глади скапава.
Новом крвнику своме сада си плаћена, Али и заветом новим опет посветила. На гладној обали овој куда смо патили, И од првог се дана са бедом спојили, Најпре су изроди твоји блатом те блатили, А
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
месеца, тачно баш у пола један, проверила сам све: моја бакута покушава да подели један тврдо печен ражени хлеб својој гладној фамилији и не успева у томе, па се заплаче и седне поднимљена за кухињски сто.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Вала, ако је и владика, није божији светац; ја волим мојој гладној ђеци но свијем ситанијем владикама. — Шути, зло те смело, — повиче му поп — немој да те владика прокуне.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
урлајућ Купе сад друштво — бесне гладнице — И покрвив се љуто међ’ собом, Мршаве хисе траже желуцу На мртвог тела гладној утроби... Ал’ што га нема — Тога Ђурашка?... Да није рањен, или сахрањен?