Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Цела не воуѕ цонцерне раѕ,22 — рекох му. Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала. Макс се још гласније смејаше купећи уста да му се не одлепи фластер. Попеску удари ватра у лице. — Шта вам је смешно?
Црњански, Милош - Сеобе 2
А хватао се за главу и мрсио своје седе косе и понављао: Боже! Боже! Исакович је тај јаук, тише и гласније, испрва, чуо само кад га чу изблиза, доцније му се чинило да га чује и из даљине, чак и кад се прошапће, а куд год
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пошто му је глас крештао, чинило се да пева гласније него што је збиља певао, и слуге су га муком слушале. Пијанство га је, од вечерњег ваздуха, још једном хватало и са
Милићевић, Вук - Беспуће
Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди. Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не вичи, дете моје, ево тате... ја ћу тебе обући и умити... — Нећу, не умеш ти као мама... Мамо! — викну он гласније. — Мама није овде, она тебе сад не воли па те је оставила... Ми ћемо довести тету да те она чува, да видиш како...
— На сто тридесетом километру! — викну неко гласније! — Проклето место! — Сад ће влаковођа бити готов. Један из гомиле одвоји се и прође поред Живка.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод | јоргана и, пробуђена, једно другом прете кад које почне гласније да говори: — А, а... де! Отац још није отишао. — Дај жилу! — чу се из собе Томчин крупан глас.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Рањеник је с почетка стењао, па гласније јаукао, док најзад болови му истискоше страшну, чисто звјерску рику. Није шала провући с бока на боку а кроз рану што
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Моли их очима. — Причај! — изазива Аћим. — Ја се женим — посумња да су чули, чега се стидим? па понови гласније: — Женим се! — Само то? — излете Аћиму, па се још више збуни, и уплаши, и обрадова, и још више уплаши од радости.
У сутон се и кукњава дале и гласније чује. И расте шупљи брест. Аћиму лакну кад га у групи сељака, везаних један за другог, вод војника потера у Паланку.
И да не поцрвени на срџбу његове љубоморе. А Толу још више и гласније да прогони. Боји се. Можда није истина? Јесте. Никад њој није толико задоцнило. Јесте! Викала би. Јесте. У њој је.
Чуо је само њено све теже и све гласније дисање. Све до јесенас она није тако дисала. Савест је и у сну мучи. Бог је тешким сном кажњава.
— Симка, Симка... Нећеш да је видиш? Нећеш. А стално те спомиње. — Милунка гласније заплака. Ђорђе зури у Адама: чивит је смрт. Она је ту: Хоће боље даје види, да се увери у њу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ме он одбија очајно млатарајући рукама које се тресу, и кашље, кашље, кашље да не чује, само да не чује, иако ја све гласније крештим, вичем, гушим се, церекам, искривљен, полудео, унакажен као и он, не знајући шта говорим, сав растројен од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пера као да се прене, и обраћа непознатном: — Друже, из које сте команде? — Петнаести пук — говори овај мало гласније. — Како? — и Пера зине, као да хоће боље да чује. Новајлија повишава глас за октаву: — Петнаести пук. — А...
Рекао сам му полако да се сада привлаче и секу жице. — Како?... Не чујем. Као да су вам пуна уста хлеба. Говорите гласније. Од муке трупкам ногама и стежем песницама.
Као да су вам пуна уста хлеба. Говорите гласније. Од муке трупкам ногама и стежем песницама. Не смем да говорим гласније, јер се бојим, чуће они са бугарских објавница. Понављам истом јачином гласа.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ви ћете ми изјавити љубав гласно, што гласније; ја ћу вас одбити речима да сам ја удата и часна жена, али ћете ви навалити, па чак покушати и да ме пољубите.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Вреди ово више него један пексимит... — Читај, бога ти, даље. — Неко је у друштву рекао, да се — Душан поче гласније — „командант љути што свештеник овога пука није отпратио погреб умрлог војника до гроба...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако су се и на звоник попели не верујући сопственим очима да крај звона никога нема, да звоно само од себе јечи све гласније, све јаче. Узалуд су га заустављали.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Сијевај, Сивче! — гласније рече Стриц и размахну прутом. Звекну старудија. Сивац је и даље упорно ћутао као да у себи пријекорно мисли: —
— Шта кажеш, понови! Шта си то рекла? — Хоћу да ме истучете, батине да добијем! — гласније понови Луња. Учитељ Паприка погледа је најприје уплашено, па забезекнуто, затим разроко као да му је мува сјела на
Она им сад, послије чудног ћутљивог језера, дође некако позната и безопасна, па почеше разговарати много слободније и гласније.