Употреба речи гледају у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

речи, ни они што су најгладнији не смедоше отворити уста да заишту хране; сви су бојажљиво упрли очи у једнога човека, гледају у њега и чекају шта ли ће он рећи...

црвена марама с плавим и белим цветовима, тако и хаљина, рекао би од плавога је кашмира, па минђуше, па белензуке!... Гледају људи и жене, па тек се мисле: откуд то њој? Дође време да се игра.

четвртак и недеља, онда, наравно, сасвим друкчије изгледа: деца изиђу у авлију, или се скупе око огњишта, па онде гледају како капетаница готови ручак...

Никола Белић их погледа, па се сам пита: шта ли ће ова двојица код суда?... Али га њих двојица и не гледају, него тихо разговарајући се, гледају сваки час на врата од ходника. — Сад ће га провести — вели уча жалостивим гласом.

Али га њих двојица и не гледају, него тихо разговарајући се, гледају сваки час на врата од ходника. — Сад ће га провести — вели уча жалостивим гласом. — Ено га! — додаде Сремац.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Но они који буду ово лепо дело на се узимати, тојест за пречесно и предраго општество што нибуд писати, нека добро гледају шта ћеду свету давати.

отечества и народа полза, просвештеније и благополучије, или нек се врате откуд су изишли, сиреч у народ, и нека гледају како ћеду му бити на дјејствителну ползу, или нек траже себи места гди нема људи.

То јој се допусти, и људи је радо гледају, зашто она ником никаква зла није кадра учинити; и толико је сваком милија што с њом и пролеће, љупко време, долази, и

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

је млого скупљено било; јер и Срби и Турци, да би већи стра̓ од дахија имали, морали су доћи да ове прве жртве српске гледају.

„Да, да”, повиче Француз, „то су попови наређивали за свој интерес, а не гледају народну срећу” и проче и проче. — Кажем ја, да ми не тражимо никакве ни од кога помоћи, но само да нас с нашим

по 6 дуката на месец. Искупимо момке и кажемо да им таку плату опредељујемо, и да од нас гледају; који хоће нека остане, који неће нека сад иде кући да знамо; а ми ћемо на његово место из други̓ нахија момцима

Сад сва и војска и војводе и капетани гледају то, и један с Другим шапље: „Јаој, брате, кад он од свога момка и писара тако ради, ја шта ће од нас, ако скривимо,

” Залупаше добоши, развише се барјаци, полетише војске свака своме старешини. Гледају Турци и питају Милана и Јакова: шта ће оно сад бити? — „Ето шта ће, човек хоће Фочићева хата или ̓оће на град”.

Недоба: „Немој, но гледај свога дела”, и пр. И то рекао ми је: да свагда пишем доле, да гледају каквим начином боље могу, које с политиком које с новци, нека се с Турци помирују; макар голи остали, само душе да се

Има ли со чим утешити? — Он ништа друго, но како је и пре говорио да им отпишем: да сваким начином гледају како годе с Турцима, које новци, које с политиком, да би мало умирити се за време, јер су така опстојателства, да моле

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И, да видиш, боље овако! Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... — Разговоре наш!

Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... — Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!... Па оног Ивана!...

Те су чете крстариле Мачвом. Оне се бринуше о нејачи. Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.

Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају... Па те позвах да још коју прозборимо. Хвала и теби и Јови!... — Јова беше код мене кад ми твој дечко дође.

— Немој бога срдити!... — Да позовем чељад!... — рече Јова. — Што ће?... Нека деца гледају своја посла. — А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. — А шта да им кажем!... Све је то честито и ваљано.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Очи Цецилије мокрих трепавица, Од свег окренуте сад гледају другде; Нит их прену трубе ни глас ноћних птица. Сто година мирно она пређе свугде: Лепота је смрти без својих

НАТПИС С мора на чијој црној плочи Сва мирна сунца седају, До на брег смрти, с кога очи На оба света гледају — Понор по понор, где год сину С небеске светле чистине... Док путић једном најзад мину Између сна и истине.

Све цркве у царству твоје име зборе, И наше велможе и наши васали Гледају те с чежњом и са страхом дворе, Док ти гледаш као паж плашљив и мали, Како једна брига, танка као пара, Пређе

Под ноћ, та јата стоје непомично по грању и земљи, и гледају својим хладним очима запаљени хоризонт на чијој црти залазе и излазе мирна и равнодушна сунца.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета.

Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас! Један облак прашине, и ништа се више не види! Много сам још сањао и

Ми се с мајком затворили у другу собу. Она више не плаче. Ни сестра. Испијене у лицу, очи упале па гледају страховито уплашено. Према овоме је ништа оно кад ми је стриц умро. Неколико пута улазио је наш отац у нашу собу.

Чисто посукнуле, утекле у главу, упола покривене трепавицама, полако се крећу, нестално и бесмислено гледају, не траже ништа, не мисле ништа. У њима нешто празно, налик на дурбин коме су полупана стакла.

Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе. Озбиљне, црне, продиру ти у душу и као да те нешто питају.

— па наслони усне на увелу попову руку. Жене покрише очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну, у плот. Наста тишина. Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.

Лице му је поблиједо, ал' не мршаво, а велике смеђе очи допола затворене, жмире и увијек гледају на страну. Има му двадесет и двије до три године. Ништа не говори с кочијашем. Пуши цигару иза цигаре.

Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу. С мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе. Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле да се на њих ништа не види.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту пáтак да буде!« — »Ма кога, само њега моје очи више да не гледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп Спира — то-то-то-тога Ту-Ту-Турчина! Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!

« — »Ма кога, само њега моје очи више да не гледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп Спира — то-то-то-тога Ту-Ту-Турчина! Тога, тога Ага-га-га-гарјанина! »Пак-пак?

И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче. Обоје стоје тако и с неком као родитељском милотом гледају гушчиће који се гурају и падају на тртице око чанка с кашом. — А где је мати? — запитаће поп Спира.

ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала насред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је прслук лепши н ко има већи ред сребрне дугмади.

Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафе, а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља. Госпоја Перса била је задовољна, блажена!

Ал’ молим вас само, ником ни речи! Нек остане код вас! Нисам рада! Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају... Службеница!

И сада кад се почело зуцкати по селу да се Јула попина и Шаца радо гледају, — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допадала Јула попина.

Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет гђа Сида и Јула. Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

им је био: да не дају толику високу цркву што ће кроз њене прозоре моћи хришћани у њихова, турска дворишта и хареме да гледају. Али сад, кад се почела црква и по други пут да зида, диже, нико није смео да дира у њу.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Некако напипали су се и искушали. Белкић каже да на његову кћер само за његова живота две хиљаде форинти гледају; а Љуба има куће две, гвожђарницу и нешто дуга.

Ја за крајзлера да пођем! Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем па променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: Тоз ис а хибше грихин! А тај крајзлер имао кураж са мном се разговарати?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

бегунце осуђује на смрт, па ту раде пуно неких официра, све сами протекционаши и свако вече шетају поред куће и дрско гледају у њене прозоре.

праве шкембиће па она загушљива и запарна оморина све страшнија, док она брадица и даље онако исто подрхтава, и сви гледају у њу као да желе да се то бар једанпут сврши, са том проклетом брадицом, и као да им је криво што мали једном већ не

И сви ови овде око мене уверени су још: да су у поседу те апсолутне истине, те сву ову пустош гледају као нешто природно, стварају је и учествују у њој свим силама.

И четврта, и пета стоји плаката и све оне ћуте, гледају овамо у мене и опомињу ме. Стари казначеј, што је носио арач кнезу Карађорђевићу, капетан Младен, што је за свој новац

ужасног сазнања, ено их стоје она јадна, стара порушена и ољуштена дрвета и у дубокој, тешкој и уморној резигнацији гледају се немо, док млада гора расте неправилно и кржљаво.

Африка

Црни луди увијају се у плаштеве, машу нам рукама, смејући се одлазе у ноћ. Лепе успаване девојачке очи гледају нас предусретљиво.

Вуије и вођ гледају један по један плод, започињући стручне дискусије. Уче ме да разликујем кафу од кафе, по њеним руменим плодовима

Око колибе и пред њеним улазом маса црних који гледају игру било кроз врата, било кроз рупице на зидовима. Само сам прешао преко мале траве, да бих скратио стазу шетајући,

Швајцарац се више не труди да пуца и ми мирно пролазимо кроз овај тамни рај где нас све животиње радознало гледају и ниједна не мрзи. Ево брзог шикања великих зечева, пацова и змија.

Црнци се појављују и гледају ме издалека извирујући иза својих округлих колиба. Доста је да пођем у било ком правцу па да на тој страни свих

Стављамо им огрлице око грла; оне нас гледају озбиљно и остају зачуђене да је то све због чега су имале да дођу. Неспоразум је очевидан, и сад смо сасвим у незгоди

Трчим за њима разнежен њином детињском лепотом (моји пријатељи ми се смеју) и дајем им још две огрлице. Смеше се, гледају ђердане широким зеницама. Полазимо; гледам сву ону тешку гору, густу, коју, долазећи у Ман, нисам видео због ноћи.

Таква трка траје неколико тренутака, док иза себе не откријемо на дрвима сијасет мајмуна који кас гледају љубопитљиво као са галерије. Чим се осврнемо они шумно и сложно нестају у даље круне дрвећа.

док се спремамо да лежемо, сви црнци долазе на наша врата и љубопитљиво нас гледају То је прво вече да имам да ноћним са Н–ом.

тумачу, — да су спремни да кроз десет минута идемо даље. Људи остају лежећи крај калбаса и канариса са водом; гледају нас ћутећи, а онда један нешто каже. Тумач преводи: — Он каже: „Не иде се!“ Н. само пребледи.

Они су великом већином већ сви спавали. Остали, лежећи, мирно гледају испред себе, тужни што морају и даље. Четрнаест младих домаћица у четрнаест колиба спремало је за сваког засебно по

Там–там диже паклену галаму. Иза оних што гледају, још на ономе остатку простора до житница и иза њих, до зида који брани од зверова, много људи који се у групама сами

Црњански, Милош - Сеобе 2

Зар не би, и да крене сам у Росију, имао да гледа, кад једе и пије, тамо, како га прекорно гледају шест пари дечијих, тужних, очију. Деце коју је оставио.

лаком, летњем оделу, поред Божичке – лепушкаста, бледа, са тамним очима, које су гледале Исаковича, уплашено, као што гледају кошуте, кад истрче, изненада, на ивицу шума, у рано јутро.

Слушкињице и Влахињице су биле сиротиња. А госпожице из фамилија, госпожице, које се не дирају, па чак и не гледају, док им је нос у суџуку.

Кроз полутаму, Исакович је спазио неколико коњских глава. Пружали су вратове из боксова. Чинило му се да га гледају, ужаснуто, својим крупним, црним, очима. Ветеринар је тврдио да коњ слути присуство смрти.

Овај примерак пастува, који носи име Јупитра, планете, неће. Смрт ће наступити, ускоро. Могу отићи. Чему да то гледају? Спаса нема. Павле је и нехотице био клекао и подигао њушку животиње, са које је цурила нека слуз, зелена.

отићи, далеко од свега тога, кроз тај мирис јасмина из пролећа, кроз тај сјај звезда у ноћи, кроз те црне очи што га гледају из расцветаних липа.

Био се зато и оделио од својих дотадањих сапутника, јер није хтео да га гледају, ако дође до пуцњаве и отимања око коња, при улазу у неку ђумрукану.

Имадијах добар нож, па направих рогље и курјака добро везах. Снаје ми не смедоше ни да гледају. А моја баба богзна како ме мољаше да не мучим животињу. Али ја остадох при мојој речи.

Јесу ли баш сви такви? Исакович му онда рече да се у том, сви Срби, слажу. Да у Росију сви гледају, као у свог патрона, и да би у Росију пошли сви, да могу. А другог, на целом свету, немају.

Па да се боље прехране до одласка. Бајевич му на то каза да су Бечлије долазиле, да их гледају, с почетка. Нудили су им и неку милостињу, кад им је нестало шкуда.

Гледала је Исаковича својим тамним очима, замишљено, као што младе срне гледају, кад јелена, на ивици шума, угледају. Изгледа, каже, да јој њена мати много штошта није рекла, што се десило у

Узбуна је била све већа. Чак и они на аустријском Двору, који су, дотле, били вољни да гледају кроз прсте Србима, који се селе – јер је Двору било стало да има добре односе са Росијом – почели су да траже строге

Теодосије - ЖИТИЈА

И они који гледају шта се збива могли цу ваистину тада видети чудесно. а мислим да је богољубивим душама које ово слушају и сада поучно

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Као што им очи махом извирују, вребају и гледају с неповерењем и испитујући оно што се око њих дешава, тако су и целом својом духовном природом начуљени и и спремни да

Јер „работа“ није само рад, већ и послови уопште: колико раде, можда исто толико намештају, удешавају, гледају да избегну тешке послове, да се извуку, да ситним средствима, кадшто и обманом, дођу до користи.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Рибице ми ништа не одговарају, само ме неповјерљиво гледају својим округлим очима и врте репом. Охо, реп им љубим, алај су слатке! — Дедер, зашто си у џаку? — опет ви питате.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

до миле воље Не надај се одговору Надај се само чворузи Или другом носу или трећем оку Или ко зна чему ДВА БЕЛУТКА Гледају се тупо Гледају се два белутка Две бонбоне јуче На језику вечности Две камене сузе данас На трепавици незнани Две

надај се одговору Надај се само чворузи Или другом носу или трећем оку Или ко зна чему ДВА БЕЛУТКА Гледају се тупо Гледају се два белутка Две бонбоне јуче На језику вечности Две камене сузе данас На трепавици незнани Две муве песка сутра У

сутра У ушима глухоте Две веселе јамице сутра На образима дана Две жртве једне ситне шале Неслане шале без шаљивца Гледају се тупо Сапима се хладним гледају Говоре из трбуха Говоре у

јамице сутра На образима дана Две жртве једне ситне шале Неслане шале без шаљивца Гледају се тупо Сапима се хладним гледају Говоре из трбуха Говоре у

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СВИ (престрављени): Он? НОВАКОВИЋ: Он! СВИ (узнемирени су и гледају се тупо међу собом). НОВАКОВИЋ (преврће карту у руци и размишља. Најзад одлучи): Нека уђе. АНА (оде).

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Извесни од њих праве се да гледају плакате кад наиђе неко од ученика, али човек не може никада да буде сигуран да за време представе неће банути неко од

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Јело се носи, вечерају, „мали фишкал” неће да једе, барљија, Катица га кори, инате се, а старији у разговору на њих не гледају. Вечера није велика, само три јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт за вечеру трећег јела нема.

Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га. Госпођи Соки и Сари очи сузе. Одоше. Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше. ВИ Госпођа Сока сама води кућу. Уме управљати, али за дућан много не мари.

Путници вечерају. Голи синови поглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућу. — Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи. — Видим. Погледај им само ноге.

Робе свакојаке, све на избор. Два-три дана само ходају по вашару, распитују, гледају робу. Ово, оно им се допада, али још не купују; погађају се и чекају да цена који дан падне.

Радујемо се. Господар Софра и Кречар гледају попреко на Чамчу. — Та ти си писма послао? — Ја сам послао, али богзна јесу л’ добили? Ко зна нису л’ поробили пошту?

Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити. Схвата шта Профит мисли. Млађе сестре гледају слободно на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности. Све се њих двојица разговарају.

Сравњава Кошицу са Млецима! После неколико дана, када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа изнутра варош. Али не зна како ће, више воде него земље, па све се мора на чамцу возити.

Па бео прслук, па шапутле, венецијански сат око врата, па његово елегантно држање, — сви на њега гледају. Па кад се „ангажира”, с каквом грацијом прави кораке до играчице, па онај леп наклон, — прави Селадон!

Дође до врата и Полачек са господаром Софром, па гледају; занимљиво је. „Хотволе” је сад престао играти. Заседну, па примедбе праве о игри, па испод мараме на устима тихо

— То је венецијански филигран. Једно учтиво пружи фрајла-Лујзи, а друго госпођи Матилди. Приме и захвале се; гледају тај фини посао, хвале га. Отац, господар Софра, већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне.

Има ту и пургерских госпођа и кћери; сад ће други бал да праве. Начине себи места, па играју коло. Сви гледају. — И то тако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљаве овце, —

Господар Софра и Полачек устану па их гледају, па ће им после господар Софра свима све платити што год попију, да им дâ отштету што их је Чамча са камилном насадио.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ничто менше, чувајте у души тиху нашу надежду: сладост православља.“ И кад виде како га зачуђено гледају, показа им опет руком да улазе и понови још тише: „сладост православља“.

Не тући их више. Не тући их кад блесаво гледају у буре барута које треба да потпале. Не тући их више по лицу, по глави, по коленима. И нарочито не вратити се са њима.

Виде како сви гледају у њега и не могаше да изусти ни речи. Срећом Принцеза Мати прекинула је свој говор само за тренут, да одмах затим

непослушни, као Карлу Лотариншком, већ напротив, полазећи са њима, имао је увек утисак да иде у лов, са псима што га гледају понизно и верно, које може да напујда да разгризу све што му препречи пут.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Тако, рецимо, младенци често обуку одело наопако или га измере на кантар, али не гледају колико је тешко.³² Ефикасно средство су и тзв.

У породици нероткињу гледају попреко, са осудом јер није испунила очекивања и зато што се због ње гаси крсна свећа, а она је и чест извор сукоба и

“³⁰ На Косову трудници протуре јаје кроз кошуљу па гледају како ће да падне на земљу: ако падне на врх — биће мушко, а ако не, родиће женско дете.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

звону што са задужбина немањићких пева, по јасности његова гласа, по томе што ме од Студенице до Милешева прадедови гледају с иконостаса и што сваки у руци држи храм.

ЗА СУЖЊЕ ПОМИЛОВАНЕ Тражим помиловање са сужње, царе, помиловане који гледају увек преда се ма куд да пођу и кораче, с којима нико неће да стане и кад их невиним опет огласе, и кад плате цару

не потуче по стењу шарке и не повади змијске жалце из ногу босе чобанчади, а кога забораве за трен ока, још док гледају мртву аждају и мртву шарку и поскока. За човека на кога се заборавом и они баце које из чељусти немани спасе.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Вероватно због тога што су успели тамо иза црте, у белом свету. Због тога. Откуд знам? Поред њих стоје њихове жене. Гледају ме као кроз двоглед обрнут наопачке. Тражим се по тротоару. а не могу да се нађем. То је Хелен. Пат. Меги. Лу.

Пат. Меги. Лу. А ово је мали Пјер. Мала Жоржет. Мали Том. Мала Пат. Мала Хелен. Мала Меги. И њихова деца ме гледају такође кроз двоглед изврнут наопачке. Богзна шта им је све напричао о нама. Можда да једемо малу децу?

Стојим тако као кривац поред оне париске регистрације 75, а успели момци и њихове још успелије жене ћуте и гледају ме као да са им ја украо брисаче. Нисам ја, богами! Претресите ме, ако не верујете! Шта бих ја са вашим брисачима?

Једва ме човек може и приметити, колико сам се смањио. Њихове жене климају главом и гледају ме опет кроз онај двоглед, наопачке. Хелен, Лу или Меги кажу да треба свакако послати неку причу.

– Онда, ништа... Девојка се окрете на ниској потпетици сандале и одлази лењим кораком. Гледају за њеним прашњавим петама и узбудљивим боковима. Пропустио си највеће чудо у животу... – Завежи!

Зато су им и једнима и другима лица уморна. Корњаче се опрезно извлаче из својих љуштура и гледају како магистралом звижде најновији модели људске сујете. Корњаче коштају пет динара.

Зујите, изнад гробова и затрпаних костију устаника, бегова и дервиша и жваћете жваку, а они вас гледају одоздо, испод асфалта, мртви ратници — баш вас брига!

Пратила те је попут лоше среће. Иза фасада тргова упознала си суморне дворишне зграде и собе које гледају на тамни понор што га зову »светларником«.

Жена средовечног мушкарца сада креће у крсташки поход. Спала је дугогодишња шминка — сада се гледају очи у очи, у отвореној борби за све, за сваки комад намештаја, за свако дете, за сваки квадратни метар стана.

Стајала је тако на средини учионице, посматрајући врхове већ дотрајалих мокасина, и осећала како је сажаљиво гледају. Није имала никаквих шанси.

Његова слика са шестим три разредом, где сви дечаци гледају према фотографу, у школском дворишту — само он пиљи у небо, правећи се оргиналан.

Она зна да, ма колико пута учествовала у свему овоме, никада неће савладати осећање стида што је тако гледају. Никада. Али не могу се вратити необављена посла.

Матавуљ, Симо - УСКОК

главари се скупе код владике и начине оштар одговор руским владикама, одговорише им нека они попују у својој кући и гледају своју дужност, а да се за нас не брину, јер смо ми гинули за своју вјеру четири стотине година, а наш владика да је за

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

на свет издајем; јер напред знам, да ће то свима онима неправо бити, који народ не иначе него као мати своје дете гледају, и све би желили да се за нама добро говори.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

обичајима гледа доказе наше заосталости, трагове нашега варварства и хоће да их неповратно уништи; романтичари у њима гледају свете остатке прошлости, највише изразе народне душе и особености, поуздан доказ народне супериорности, и хоће да их

разлика која је између разумна човека који ведро гледа преда се у будућност и збуњених људи и магловитих глава који гледају назад у прошлост. После пада романтизма, од 1870.

Обрадовић први међу њима, верују у снагу српскога народа, у његове самосталне културне и државне способности, и гледају у ослобођењу Србије почетак ослобођења целога српскога народа.

Сви су они више или мање рационалисти, и у књижевности гледају само једно моћно средство народнога напретка. Природне науке су у моди и ревносно се ради на популаризовању корисних

Целе песничке групе и школе, идући за Жан-Жаком Русоом, гледају на пук као на »здрав и песнички део народа«, хоће да обнове и књижевни језик и уметничку књижевност ослањањем на народ.

слабије интелигенције и простијег талента, јер велика публика никада не може да се загреје за писце који на свет гледају без илузија и који пишу без фраза. СВЕТОЛИК П. РАНКОВИЋ Рођен у Моштаници, у округу београдском, 7.

Милићевић, Вук - Беспуће

Гавре Ђаковић гледаше преда се, љутећи се што сви гледају на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту које убијаше без милости његове јутарње илузије.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практиканти, тај лакомислени род, и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за првих јачих мразева купили, а које ће почети отплаћивати тек о илијским

Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја. Шта ли је, боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?

Казне је изрицао врло сувремене. Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану

Лежи, па само грокће и чека храну. Тако је напредовало из дана у дан. Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.

У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући националне разлике; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, —

Мир! Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну.) — Тако! Деца скрстила руке, па гледају у Максима. Он настави: — Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви

Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе. На лицу им као помешан и страх и хумор.

Ту долазе и људи који више воле дела него речи, више добро пиће него најбоље друштво; и више воле да гледају пуне чаше него да слушају празне разговоре.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Па су ми успут пале на памет и разне сплетке беговске. Хасанага о томе ћути, а ја га не питам. Бегови нерадо гледају толико власти у Хасанагиним рукама. Стално га нешто боцкају.

Ајде, исцеди бар једну! Реда ради! Кани, мајку му, немо се брукати! Људи те гледају! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хасанаго, будало, она је мртва! (Дуга тишина) ХАСАНАГА: Ефендијо... нека, сам ћу... остави...

Био сам тада гробар у Имотском, ја сам га лично спустио конопцем и закопо! Кажу, умро од неке љубави... (Сви га гледају запрепашћено. Дуга тишина. Затамњење.) Завеса Београд, 1973.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Раде, утркују се, диркају једно друго, па се споречкају и, тобож расрђени, одмичу се. Ћуте обоје. А овамо гледају се кришом испод ока, а око уста им игра пркосан осмех.

Цигани им засвираше. Жене то једва дочекаше и истрчаше из куће, сада тобож само да гледају, а после ће се већ и оне ухватити у оро. А оро већ почело.

— Шта, газдо? — Домаћин шта хоће! — И показује главом на мене. Цигани гледају у мене ишчекујући, а ја црвеним од забуне и среће. Мајка улази и у пролазу шане: „Кажи: Ђул мирише, ђул се расцветао!

Остали, изненађени, подигнути, са испруженим рукама и отвореним устима, гледају је жељно, прате... Али на устима им задржан крик, допадање...

Седосмо међу остале. Сви ћуте. Нико не говори. Чак у мртвог Миту и не гледају. Људи, прејели, мешкоље се, отпасују се и намештају. Жене још вечерају. Једу обично много и ужурбано.

И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла. Осећала је како сви у њу гледају; нарочито с доксата газда-Јовине куће, која се више њихове куће издизала на два спрата; отуда су је гледале прве,

И приметила је: како оне гледајући њу у исто време као с неким подсмехом траже и младожењу да гледају... Али и он је сад био као што треба. Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад се чује у граду да је дошла галија из непознате земље, навале многи да је гледају, и један од оних људи који је био врло богат позове господара од галије на вечеру.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Још нешто: никада вас не гледају у очи, већ непрестано зиркају лево-десно, као радар на аеродрому, да би на време могли да убију тутањ ако искрсне неко

никада, никада — а видите, то време је ипак стигло — дошла маца на вратанца, а цица у колица, сада сте ви те које гледају друге девојчице како претрчавају раскрсницу код Лондона и како срећно проразе кроз забрањена светла, потрчавају кроз

после не знам колико мука, најзад позајме неку бедну гајбу и кад им падне мрак на очи; кажите да вам се баш те вечери гледају излози или какву сличну глупост, враћајте недодирнуте кијевске котлете по отменим местима, одвојите их од најбољих

— замислите само, Мишелино већ одавно одслужио човек војску и отишао из тог гарнизона, а они га још чекају; једнако гледају у она врата иза којих нема више ничег, ни топова, ни тенкова, ни гарнизона, који се већ одавно некуд одселио; чекају

циче од среће, кад патер фамилиас престигне некога или профура кроз црвено светло, а бакуте из гепека само се крсте и гледају како ће све то да се заврши.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

У шебој се мрак облачи: то кошуљу љушти гуја. Језеро се разрогачи: зачује се алилуја. Таласају таласони и гледају у ме нуле, промичући, у колони, кроз магију и формуле. Из очију сјај одиђе, Љубовиђо Љубовиђе.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

идућој улици, која иде право између два реда камених кућа, испод античких утврђења и над језером, две или три главе ме гледају кроз прозоре. У једним вратима неколико људи и деце. — Добро вече. — Добро вече, господине. — Јесте ли рибари?

— О, врло често и више. — Довиђења. Пролазим опет кроз село. С једне и с друге стране, жене и луди гледају ме љубопитљиво. Кажем свакоме: добро вече! И свако ми тако отпоздравља.

Силазим опет на језеро да узмем поштанску лађицу за Хуенту. На обали окупљени рибари између разапетих мрежа гледају у једног свог друга који на крају штапа држи обешеног даждевњака. — Шта се догодило?

— Она само за њега живи. — Пипо воли свој дом? — Разуме се! Само два корака даље сретамо девојчице. Гледају ме радознало. — Поздравите господина. Чекали смо да вас види. — Како се зовеш, плавојка? — Ивона.

Ја тада видим сва окупљена лица. Они гледају унапред оштрим погледима и као да су на некој ноћној миси. Велики женски крик полете на нас тешко и оштрицом.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

огласи изнутра као водоскок или друга што споља обилази око стуба Нађу се речи са разних страна једна према другој и гледају се бело патња од речи постаје чулна Осећај светости је само наличје осећања ништавности свега.

чим преноћи и отвори се видицима утроба остаје пуна оних што се боје успомена и затворених соба и не смеју да гледају у сунце од стида окрећу главу кад виде виме и сунце које пролива нешто рујно да угаси жеђ мртвацима сунце је урна

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

374 становника? – 52.374 становника, а ја само викнем: „Мирно!” а свих 52.374 становника стану у фронт, гледају ме право у очи и само трепћу. – Трепћу, него! Ето, то значи управљати, мој Трифуне!

ДАНИЦА: Варате се! Они ме сви тако попреко и тако непријатељски гледају. Овде, међу њима, осећала бих се врло нелагодно. Хтела бих да се иселимо, иако би то тетки и мени донело тешке бриге.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ћутали смо... Чобани мало говоре. Осамљени по цео дан, упућени су на себе и своје мисли. Гледају вас детињском љубопитљивошћу и пуно пута пустиће вас да прођете, а да вам не поставе ниједно питање.

судбина, за онога наредника, за онога редова у широким чизмама, за целу ону масу људи који се постројили, укочили и гледају у наредника, који објашњава: —... Свршено је. Од сада за вас важе правила и прописи о војној дисциплини.

Било ми је одмах јасно. Људи у војсци имају два лица: једно којим гледају испред себе, а другим иза себе. Иако су испред мене биле високе степенице, ипак ме је тешило што је за мном велика

Иако су преморени, поглед је њихов одлучан. На застанку избаце само десну ногу, пресамите се преко пушке и ћутећи гледају преда се. Запитах једнога зашто не седне. — Теже ми је онда.

Био је тамо и командант пешачког пука и команданти његових батаљона. Гледају у карту. Командант пука показује руком према страни где је непријатељ...

Војници их не гледају више. То су били некада људи, а сада су живи лешеви, који гамижу захваљујући само оним доброћудним трећепозивцима,

— Пази, месец! — вели један. — Њега виде и у нашем селу... Одвојени од својих кућа, гледају грчевито у ту једину везу, и замишљају своје село обасјано месечевим сјајем... Мостови трен је прошао.

Мостови трен је прошао. Кретосмо и ми лагано. Опет застадосмо пред једним селом. Буновни сељаци, онако у кошуљама, гледају преко плотова. Рекоше нам да се село зове Узеће. Тада баш, негде десно и у даљини, одјекнуше потмуло пуцњи топова.

На супротној обали музика свира: „Напред“. Војници се прикупљају и са чуђењем гледају у разорени мост. Мирна сремска равница преливала се у зрацима сунца на заласку и губила се у даљини међу плавкастим

Месец дрхтаво блешти у води, и према месечевом одблеску људи гледају страшну агонију дављеника. Неки су већ уз обалу, и онако голи беже поред нас, или преморени падају на обалу, коју

Приклештени између Саве и непријатељских ровова, рањеници поседали на обалу и тужно гледају своју отаџбину. Неки се и крећу...

Војници отворили уста и слушају, па ужагреним очима гледају мишицу Траилову, као да ће из ње сад потећи млаз воде... Нашу жељу прекиде нова команда, те војници искочише код

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.

Седе и стаде разгледати децу. Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад. Осећаше како јој се образи час зажаре час охладе.

Гојко испи па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега. Баш ће бити да се њему смеју. То га опет збуни. — Какав си то друг, болан... Нећеш са колегиницом да се куцнеш!

Хајде!... — Куда ћемо ? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави. — Зар још питаш ?... У цркву... венчање... — Како ћу ?

Гојко изгледаше тешко болестан. Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.

Али да и он зна, да га одовуд гледају! !... О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања... — Господине Гојко, рече писар улазећи,

И они ме сви гледају са презирањем! На учитељице већ и не гледам, али они!... По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.

Гојкова се зебња испуни. После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити. Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.

вештину многих старих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...

обријано ; брчићи танки, жућкасти, скоро бели ; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен И мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и

Само се вилице понекад затресу и опет се окамене... А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрхтала пламичка воштанице и чини јој се да говоре. Јест, ено... види се јасно...

Само се вилице понекад затресу и опет се окамене... А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрхтала пламичка воштанице и чини јој се да говоре. Јест, ено... види се јасно...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Ако сам га очим’ погледала, Нијесам га срцем севдисала: Очи — вода гледају свакога, Медна уста са сваким говоре, Са недрагим као и са драгим, Над очима капиџије нема, Над устима млада

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Неке су врло младе. Свет ми се тужи, јер мисли да сам Талијан. Кад опазе да нисам, извињавају се, повлаче се и гледају зачуђено за мном. Питају ме ко сам. Сан Вито има мало, врло старо позориште.

Кад им мој наредник отвара пртљаг, оне ме гледају тужно и молећиво. Ја онда мислим да ту храну можда чак из Србије вуку и пуштам наредника да врши свој посао.

Завршен је и један део мог живота. Бечке романтике. Идем у своју земљу. Гомиле војника који стоје на прозору гледају како покушавам да се попнем у вагон, смеју се, урлају и вичу: „Напоље, официри! Нема више официрских вагона! Напоље!

ли се рибара, старих, израђених, претргнутих, како стоје на обали, међу конопљем, на сваком далматинском острву, и гледају исто овако, мирни и прокисли, некуд?

Два велика, зажарена ока Орлеанске станице гледају мирно у Сену. Да, само ја сам патетичан, ноћи је свеједно. Побеснели коњи споменика на Гран Палеу хоће да скоче доле.

Бабе које продају чешљеве, наранџе, новине, и гледају, ако могу, да вам задрже кусур, певуцкају цело вече. Људи, погрбљени од грехова и разврата, певуцкају.

Они су бацали у ватру у Шампањи и своје најмлађе, чекајући Американце. А, овде, не само пиљарице, гледају да задрже кусур. Франак не разуме долар, нас не разуме франак.

А, овде, не само пиљарице, гледају да задрже кусур. Франак не разуме долар, нас не разуме франак. Цео тај проблем они гледају са две тачке: валута круне, и присаједињење Аустрије Немачкој.

Време је са нама. ВИИ ФИНИСТЕРЕ Стигао сам о Бадњем дану. Био је пун сунчаних вода, и бедеми, са којих гледају старе топовске цеви на море, дуге као дурбини, били су застрти зеленим ловором.

Немам коме да кажем добре речи. Рибари се осврћу за мном и гледају ме мрско. Не видим место, сакривено у пристаништу; црно је као ужасна земља, и све, већ шест дана, мокро.

Деца, што смрде на лој, трчала су за мном и водила ме по обали. Пустио сам их да редом гледају кроз мој доглед, и учио их кришом, да пуше.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Пандури около стоје и посматрају борбу, а и шеф полиције и сви остали чиновници са задовољством гледају. — Што се туку? — питам. — Па наредба је таква да се сви шкандали врше ту, пред очима полиције; јер, знате како је!

“ Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама, поче се окупљати свет. Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика рула, а кроз њу се мотљају продавци

Неко сломио ногу, неко руку, неко разбио главу, па га крв залила по лицу. Како ко, тек нико читав сем вође. Гледају вођу мрко, попреко и стењу од бола, а он ни главе да дигне. Ћути и мисли, као сваки мудрац! Прошло је још времена.

Сваки упртио по једног па га Носи на збор. Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане.

Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.

Неки красни луди. Мирни, тихи, кротки, као голубови. Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају. Једним словом: срећни луди.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... Испразнише се бардаци и пљоске.

А младежи се не дрема. Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза... Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.

Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља... А комишиоци готово престали радити. Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша

Да ли је узалуд прошао мајчин благослов?... Чинило му се, да га суморне зидине његове собе с прекором гледају, и он је тај прекор осећао јасно, као на јави. А због чега?...

»Да паднем... сад је време... Али — срамота! Зар да ме гледају другови како се ваљам по прашини. Нећу!... Дакле: пао!... ја пао!«... Професор погледа Чичу. — Доста!

трави из дворишта у двориште, проћаскају неколико њих заједно, па, не могући заситити љубопитство, изађу на вратнице и гледају има ли кога да прође, да им штогод каже. Ми људи искупили се код Тапура, па разговарамо и чекамо капетана на 'ладну.

Обилазе ме сваког, ама баш сваког дана. И како, како ме чудновато гледају!... Чисто не смем да изговорим на што то мени личи... Као да ја нисам сад ђакон и...

лепе, високе, танане девојке; и оне сјајне, вечно покретне, велике црне очи, што тако милостиво, тако љубавно и слатко гледају, како не гледају нигда ни бабове, ни мамине, ничије друге очи; и она густа, смеђа, мека као свила, миришљава коса; и

девојке; и оне сјајне, вечно покретне, велике црне очи, што тако милостиво, тако љубавно и слатко гледају, како не гледају нигда ни бабове, ни мамине, ничије друге очи; и она густа, смеђа, мека као свила, миришљава коса; и онај вазда погнути

!... Тета се удаје... оде у другу кућу. Дете отвори јако очи, па их тек крете у страну... А тамо иза стола гледају је она иста два љубавна, светла ока, али сад гледају онако, као кад Коса разбије чашу, па је зову на признање кривице..

А тамо иза стола гледају је она иста два љубавна, светла ока, али сад гледају онако, као кад Коса разбије чашу, па је зову на признање кривице... Па опет ове очи гледају друкчије.

Па опет ове очи гледају друкчије. Као да им кривица, због које се крију, доноси највећу срећу, блаженство... И Коса, тек једним крајичком

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора. А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?

Све им се допадају, али највише Азија. За символ Азије највише замичу очи сељацима. Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише.

Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.

А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.

они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.

Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. Тече весеље, што рек’о

(коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике. И Срету обузме нека милина и неки понос.

Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. — Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај?

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ДОЂОШЕ ПОГЛАВИЦЕ ТУРСКЕ, ОКОЛО СЕДАМ ОСАМ. И ПОСЈЕДАШЕ С ЦРНОГОРЦИМА, СВИ МУЧЕ И ГЛЕДАЈУ ПРЕДА СЕ. КНЕЗ ЈАНКО Које сте се јаде скаменили? Што разговор какав не почнете, но поспасте и позамрцасте?

Али тице те су најслабије лови свјетлост лисичијех очих, него орла кријући гледају. За врснијем братом али сином пусти гласи милост утроструче; нађено је драже негубљена; иза туче ведрије је

СВИ ГЛЕДАЈУ ОНО ПЛЕЋЕ И ЧУДЕ СЕ КАКВО ЈЕ. ПИТАЈУ ОД ЧИЈЕГА ЈЕ БРАВА, И КАЖУ ИМ ДА ЈЕ ОД БРАВА СКЕНДЕР-АГЕ МЕДОВИЋА. КНЕЗ ЈАНКО (г

НАРОД СЕ ЧУДИ ЊЕГОВУ ПОСЛУ, И САВ СЕ ОКУПИ ОКОЛО ЊЕГА ДА ГЛЕДАЈУ ШТО ХОЋЕ ДА РАДИ. МОМЦИ ПОСТАВИШЕ КОЉИВО НАСРЕД ВЕЛИКОГА ГУВНА, А ИГУМАН ПОЧЕ ГОВОРИТИ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу. Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.

час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код

Било јој је пријатно. Знала је да све у њу гледају. Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.

Што да јој је сада овако? Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко? Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.

Већ су околни комшијски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене да тако преко зида гледају Софкину свадбу. На капији улаз је већ био закрчен.

| А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу. И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И гледају нас зато што идемо У кошуљама белим парком овим, Где болнички се мирис шири јак; Не знају дражи са животом новим, Љ

на хумкама старим Све среће моје и мртва живота, Искачу сêни и пламичци модри, Указују се живот и страхота; И гледају ме дуси неки бодри У ноћи сумње, за коју не марим, Давнашње жуди и поспали снови, У трулеж трошни претворени давно.

И гледају ме на старинској плочи Велике ноћи дубоке, црне очи, К’о вечна, тврда, неизбежна коб; И у тој ноћи Судба нити преде,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Женске нанизале се пред кућама, по зидовима авлијским, по гумнима — свуда. Свака заклонила очи руком, те гледају пут гомиле народа, што се црњаше, и у барјаке што се лепршаху по ваздуху.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Воле се кô пси и просјаци. Готов као бос у трње. Гладак као ’растова кора. Гладан је кô млинарева кокош. Гледају се као козји рози. Добар као лети крупа. Добро ми је као змији на леду. Добро му је као овци међу вуцима.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад се чује у граду да је дошла галија из непознате земље, навале многи да је гледају, и један од оних људи који је био врло богат, позове господара од галије на вечеру.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Нека гледају часно, колико је могуће, оне које старешине шаљу. И као што је указано, они да буду мудри и старци, ако је могуће, због

Уклони од себе оштра уста и увредљиве успе далеко од себе одбаци. Очи твоје право да гледају и веђе твоје да показују право. Праве путеве стварај својим ногама и путеве своје исправљај.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Носе француске шлемове, порције, а око појаса фишеклије. Танаско је за појас заденуо кашику. Гледају око себе са великом опрезношћу.) ТАНАСКО: Отишли су, госкапетане! МАНОЈЛО: Дај ми вамо ту батерију и секцију!

Нашем Анђелку за покој душе! Станде, живота ти! МИЛЕ: Шта је сад? ИКОНИЈА: Погледај! (Сви гледају у правцу у коме је показала Иконија. Запрепашћени. Тишина.

) ГОСПАВА: Друже! Откључајте ми ове руке, кумим вас Богом! Да ме не гледају људи оковану! ИСЛЕДНИК: Пропис је пропис, нема ни говора! МИЛЕ: Не би хтео да сам у њеној кожи!

и у заклон! (Склањају се иза других, старих, гробова. Они који су дошли на пратњу стоје над Анђелковим гробом и гледају увис, у небо. Као да горе, у небу, виде Анђелка.) ЦМИЉА: Ослободио се брига земаљских, веселник!

МИЛЕ: Па то је врхунац! Погледајте! Је ли он луд? Подиго руку против! (Сви, запрепашћено и са завишћу, гледају у небо. Дужа пауза. Прва се прене Иконија, која почиње да скупља судове у веш-корпу.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Јер, дедо, ти већ то не можеш да знаш, свештено си лице: али, све оне, жене, ништа нису. Само све оне гледају да те преваре: док је немаш, не узмеш за жену, мислиш да је она Бог зна шта, да је она то што мислиш, желиш, сањаш, а

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Они који су се у овому чину нашли ваља да добро гледају, јер ћеду ответ богу дати, да не примају у свој чин оне који ту траже прибежиште лености и спавања.

нек иду својим путем Ал’ ево чуда овде, гди, рекао би, да оне нити маре, нити мисле, нити знаду да су прекрасне, него гледају на свакога с таковим природним и простосердечиим очима, а у исто време с отвореним пријатељским и благохотним лицем,

нашој, како свештенство, тако и мирјани, имају очи отворене и нећеду већ ни кроз наочари, јошт мање кроз туђе очи да гледају, но сами својима богоданим зеницама проницатељно и скроз сматрају шта је што.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Слушају како капље и као да због тога ћуте. Сви се питају: зашто се ћути? Сви гледају мирно вретено воштане светлости, очекујући нешто што се слути над непоједеном свечаном вечером. Можда ови нешто знају?

Леви... А био је крупан, несрећник. Каква би то сила од детета била... Ђорђе заћута. Обојица гологлави, гледају се дуго, а и један и други знају шта овога јутра сахрањују. — Молио бих те мало дашчица да му кућицу направим...

Среће очев поглед и не скреће свој. Дуго се гледају. И зато што очев поглед паде на под, њему порасте сигурност. Отац је Вукашина волео више и зато што је држао

Свирачи га гледају исколачених очију и показују на Ђорђа. А Ђорђе их не гледа и не слуша. Обема шакама стеже чашу и кроз жућкасту ракију

Док он ради, остали ћуте и пију вино. Ћуте и жене и деца, обешених глава на плоту између јасенова, слушају нож и гледају венац варница. Јер, Василије, старешина Прерова, кад се оштре ножеви и полази, жене није пуштао у авлију.

Могли су само преко плота да гледају. Ката је седлала његовог ниског и косматог коња. „Други су ишли пешице“, то је мати увек наглашавала.

Дође јој да га туче, стиска песнице, сагиње се и види широко отворене очи, крупније но што је мислила да јесу, гледају је оне друкчије него икад, гледају је не као Ђорђеве ситне и зле; опусти песнице, спусти руку на шубару као да га

песнице, сагиње се и види широко отворене очи, крупније но што је мислила да јесу, гледају је оне друкчије него икад, гледају је не као Ђорђеве ситне и зле; опусти песнице, спусти руку на шубару као да га милује, зажеле да седне поред њега, да

Изгубљено се гледају сељаци и Аћим. Онда сви зверају около, у маглу, у коју тону гомилице кућа и крошње дрвећа. — Дођосмо — рече неко.

— Ко је у Прерову Вук Бранковић? — додаде дрхтећи: види страх испод сељачких гуњева. Дуго се гледају без речи, они са страхом од војске, а он са страхом због њиховог страха.

— одговори он. — Не погани оружје! — сикће Никола без покрета и држи колац у снег заривен. Војници га збуњено гледају, па, псујући му женску децу, приђоше мртвом војнику. Пуцњава се прореди. Јауке рањеника угушује кукњава жена по селу.

Већ два месеца носим ти дете. Јесте. Требало је да то и сам знаш. Гледају се дуго. Испитивачки. — Шта се то мене тиче? — равнодушно рече Ђорђе, подиже ибрик и ракијом подави неисказане речи.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

На мом крилу започета Тужна песма стоји; С белог листа гледају ме Црни јади моји. Нада мном се ветрић наг'о, Па у строфу вири - „Веселије!“ шапну, - духну Па листак отпири... М.

И гледају нас зато што идемо У кошуљама белим парком овим, Где болнички се мирис шири јак. Не знају дражи са животом новим Љубави

Попа, Васко - КОРА

пазухом носи Путем који не оставља траг Киша пада на колена Пред прозорима одбеглим Дворишта излазе из капија И дуго гледају за нама 5 Ноћима нестаје тама Челичне гране хватају Пролазнике за руке Само непознати димњаци Слободно ходају

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Та и сами бесмртни богови скрену по који пут мало у страну, па зато и гледају са свог Олимпа увиђавно на смртне људе и затварају, кад затреба, по једно око.

Они ме љубопитљиво гледају, а кад их ословим, радознало запиткују. „Одакле долазите, ако смем да знам?“ „Из Мађарске“. „Из Мађарске!

Госпођа апотекарева погоди својим женским инстинктом узрок њихове збуњености: они се не гледају више детињим очима, он виде у њој развијену жену, она у њему зрелог мушкарца. „Маните!

Они лиферанти грађевинског материјала гледају попреко на тог архитекта, а његово дело не желе ни да виде у свој његовој хармоничној целини и велелепности.

„Том првом параграфу следује један други, не мање важан и не мање обухватан, но што је онај први“. Сви ме гледају упитним погледом.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И док изударани војници стоје непомични као крстаче, јако постиђени, са црвеним образима, и ошамућени гледају сваки у свом правцу, он прелази даље. На реду је пети.

Чини се, као да се очајно напињу да издрже и извуку огроман терет без кога се не може и гледају исколаченим очима као да се плаше да ће бити ошинути.

они се нагињу, праве грчевите покрете главом као да им је нешто тесно око врата, мичу раменима, мрште се, трепћу, гледају у нос или рамена, али ћуте и слушају. — Четрнаеста је била весела и славна година.

поворку по концу поређаних глава, са истим изразом, сличне једна другој, једнаке једна другом, видим све очи што гледају само у једну тачку и мозгове што имају само једну мисао.

са оним болесним руменилом упалих образа и очима влажним, дубоким, широко отвореним, као осенченим смрћу, и као да не гледају у онај вез него у бескрајну, недогледну дубину, ја сам је и упамтио.

И љути ме кад говориш тако. Ја примећујем по свима око мене: сви су забринути, сви ме нарочито гледају, сви су наду изгубили. Али твоје очајно лице и моје слутње моје предосећање довољно ми је. Малочас плакао си, зар ниси?

“ Они ме гледају. Видим ја да ме не разумеју. „Браћо, кажем ја, ла патрие“, и одједанпут, онако као из рукава сетим се: „цомплèтемент“,

Пре бих се сам убио него што бих допустио да све то урадим поред војника, који у нама гледају своју заштиту, своје мајке, и чији су погледи увек управљени на нас. Нема храбрости, јер свакоме се живи.

— Па добро — каже он у оном извештаченом бесу, а гледају се и нокте обојица заболи у ону бундеву — откуд дукат у бундеви, ајд’ откуд дукат у бундеви?

има руку и око сигурно, и тврди да се он неће и не сме и не може преварити, па пристаје да се опклади, те сви добро гледају оно дрво бестрага далеко да се сутрадан не би преварили, уверени да је све оно лудост и бесмислица што пред њима тврди

дугим и неуређеним брадама, очекују да им се отуд изнесу њихови документи, па сваки час извирују чиновници на врата и гледају на њих са страхом и дивљењем, док се најзад не појави и онај полицајац.

и, као што је речено, сав је он у тој кочоперности, и меша неку гужву у џепу од чакшира, а само ћути, па га сви гледају и увиђају да је то некакав опасан поілу што је скоро с фронта дошао, па му све равно до Косова, и није им баш пријатно

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Такнула ме његова љубазност и обазривост, коју редовно не можемо тражити од људи свиклих да по свом звању вјечито гледају људској патњи и смрти лицем у лице.

Наивно сам помислио да се осмијех на сликама ваљда наслика најпослије. Очи су гледале право у нас, кроз нас, као што гледају очи човјека изведена из самице. Однекуд из угла — нисам могао тачно одредити правца — чуо сам марљиви рад црва.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. А Станка му задаваше највећу бригу.

Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по

Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива. Помисли: да ли би се могао тиме користити?...

Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима. Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи...

»Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају... А куд одоше они... с онаким страшним погледима?... Нема их, ово су други«... Људи се растурају, дају пролаз некоме.

Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Мртви људи и мртве радости Гледају ме сном што се не мења: Мртва снага велике младости Сад ми прича о духу камења. О животу из седих даљина, Непознатом

1904. ЖИВОТ Уста се смеше; очи гледе боје, Људе и даске. Већ клонуло тело; Дише се тешко; дрхте руке моје; Очи гледају... чека се опело. Није још дуго — доћи ће и оно, Доћи ће светлост, дан мутан ил' бео И много света. Удараће звоно.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Но, коначно сам се уписао у школу где сам убрзо приметио да ме школски другови гледају у чуду и као да се питају из које сам земље и из каквог поднебља дошао.

Ћипико, Иво - Приповетке

Топли пламен, пун благе влаге, ражган, као да су већ осетили; гледају га како ствар лиже, док му искрице весело врцају испред њих.

—Хвала! —Што нећеш? —Деде, узми, Марко! — нуткала га мати. Узе и испи до половице. Девојке гледају. Чуде се њеној невезеној и шареној прегачи и белој као снег марами што је овијена око коврљка. —Одакле си?

нехотице пада на скитача Митра, који наоко нехајно их посматра, али на махове издаје се: види се, није му мило што у њ гледају, а не може да их чисто погледа, буни се, па пође на страну, само да им није на догледу.

Затим се оба дигоше, стресају са себе мрвице, и растежу се у сунцу. Гледају у море, а кад подигну главу, очи им бјеже на њихове висове, већ покрите снијегом, и пламте им снагом и здрављем.

” Браћа га у чуду гледају и не одговарају гледају га како тешко корача и презаво се на све стране обазире. —Испричај све проту, — нука млађи

” Браћа га у чуду гледају и не одговарају гледају га како тешко корача и презаво се на све стране обазире. —Испричај све проту, — нука млађи брат Спасоја, кад је Митар

Забринути и у стрепњи што ће се догодити, оставише рад. Радници гледају за њима, а они између њих иду и већ ништа не разумевају ћуте и не могу никако да се снађу.

Послије, преко града воде их у суд. Путем бесвјесно гледају у чељад и нажгане фењере; нијесу знали куд их воде, нијесу ништа тај час ни осјећали, нити су могли да приберу пусте

И тада им усне дрхте и оба, као по договору, отворено гледају у зраку свјетлости што одозго с прозора долази. Тако пролазе дани, један за другим, без икаквих промјена.

Браћа обгрљена дочекују зору; сан им у душу уноси мало покоја, а чим отворе очи, гледају у зраку што одозго с прозора унилази да им навијести наступ још једнога суморнога дана.

” Па се диже и тјешио их: —Даће бог те неће бити зла! А браћа захвално га гледају и, утјешени, враћају се пуни наде у тамницу. У нади, што их већ не оставља, дочекују оца.

Кад му назријеше у тмици старачко лице, зачас заборављају своју невољу: гледају један у другога, а не могу да нађу ријечи да изразе своје осјећаје.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Зато граматичари мањевише увек свисока гледају на лингвостилисте. Без комуникационог језгра се не може, а оној стилској периферији коју овде имамо у виду додељује се

Говор који нас не познаје, па траве, ноћи и воде које гледају уместо нас, и на крају оне чудновате очи у последњој квинти, то очигледно није више само језичка пукотина него и

Чак и свитања, која иначе екстатично описује, песнику постају одбојна, док осванули дани гледају у њега, а не он у њих: као да му помало прете.

мрзим, мрзим да ми откривају истину, да свићу дани и да гледају у мене! [...] онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен у чуну који језером сивим броди, и пун јунака чија пада

Оне очи које у њој са брега смрти на оба света гледају доста лако и сигурно нас воде према једној од најдубљих и најзначајнијих преокупација Дучићевог песништва уопште:

се у овој поезији стално смењују, с једне стране, синтагме и реченице у којима се, на пример, митске звезде међусобно гледају „кришом да небо не види“ и, с друге стране, најобичнији, разговорни обрти које свакодневно на градској улици и у

извор важних информација о човеку и његовој култури, ученици подједнако као и студенти почеће другим очима да гледају на досадну школску лектиру која им се намеће.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

САВКА: Па јест! ЖИВКА: Оно, и други се бакћу и, што кажу, ломе се политиком, али, опет некако, гледају и себе. Те комисије, те процене, те седнице, па се спомогну некако. Али овај мој не уме.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Рецимо прозори се могу именовати као јужни и северни, или као прозори који гледају на варош и прозори који гледају на поље.

Рецимо прозори се могу именовати као јужни и северни, или као прозори који гледају на варош и прозори који гледају на поље.

Конкретно би то овако изгледало: они, који гледају на варош и ови, који гледају на поље. И заиста, када у Нечистој крви, у ВИ глави, описује изглед гостинске собе у

Конкретно би то овако изгледало: они, који гледају на варош и ови, који гледају на поље. И заиста, када у Нечистој крви, у ВИ глави, описује изглед гостинске собе у благо и свечано ускршње јутро,

силазе у кујну, да доле седе, а кад варошани долазе, „они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају.

положај њиховога тела у односу на раван тла по коме се ратници крећу, па је самим тим промењен угао из ког њихове очи гледају.

у претежу положене линије и човеков поглед практично клизи по тлу, ликове сада нарочито поражава могућност да на тло гледају одозго и одоздо.

328 Биће довољан и један изразит пример када ратници - „као излудели од промена” - прво гледају из горње, па одмах затим из доње перспективе: „Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве,

Али не гледа на свет из необичног угла само Вук Исакович. Гледају и друга два средишња лика - Аранђел и Дафина. Пред најдубљи преокрет који ће се у његовоме животу десити, Аранђелу

сама у одразу, па затим под необичним углом (нагнуте) види зидове, таваницу с украсима и своје официре који нетремице гледају и слушају.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Ено Турци гледају, човјече добри! — Турци?!.. А ти што си?!.. Потурњак!.. На мојем сабору, у мојој слободији, у мојем Колашину, пред

Он ме топло загрли, али не подиже на моје тражење руку да ме благослови како је некада само он умео, нарочито кад гледају Турци. Па ми показа кућу и окућницу, пчеланик и воћњак тек у зачетку.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Дотле треба сачувати своје очи које гледају са некога зида и чувати се ослепљења и заслепљења. Нисам први који се плашим да не ослепим забринут за дубину свога

Краков, Станислав - КРИЛА

прашљиве ангаре и уплашену џами десу: - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Заваљене у колима две мале прос гледају војнике. Смеше се. Ветар од к диже кратке сукње, а оне су сретне ш страшним ратницима могу да покаж округла колена.

Војници леже као црне трупине по земљи. Главе се одигле. По вратовима се види да им се очи развукле. Очекују. Гледају у куће за оградама. — Ау, ау... огромни пас се залетео у ограду, и са пеном, уздигнуте главе урла.

али се нешто збркало у њему. Бол је био непријатан, али се он сетио како бароница има витке чланке, и како болничарке гледају крвава, гола тела мушкараца... сећао се других који су били задовољни што умиру... То им је било највеће дело њино...

Петровић, Растко - АФРИКА

Црни луди увијају се у плаштеве, машу нам рукама, смејући се одлазе у ноћ. Лепе успаване девојачке очи гледају нас предусретљиво.

Вуије и вођ гледају један по један плод, започињући стручне дискусије. Уче ме да разликујем кафу од кафе, по њеним руменим плодовима

Око колибе и пред њеним улазом маса црних који гледају игру било кроз врата, било кроз рупице на зидовима. Само сам прешао преко мале траве, да бих скратио стазу шетајући,

Швајцарац се више не труди да пуца и ми мирно пролазимо кроз овај тамни рај где нас све животиње радознало гледају и ниједна не мрзи. Ево брзог шикања великих зечева, пацова и змија.

Црнци се појављују и гледају ме издалека извирујући иза својих округлих колиба. Доста је да пођем у било ком правцу па да на тој страни свих

Стављамо им огрлице око грла; оне нас гледају озбиљно и остају зачуђене да је то све због чега су имале да дођу. Неспоразум је очевидан, и сад смо сасвим у незгоди

Трчим за њима разнежен њином детињском лепотом (моји пријатељи ми се смеју) и дајем им још две огрлице. Смеше се, гледају ђердане широким зеницама. Полазимо; гледам сву ону тешку гору, густу, коју, долазећи у Ман, нисам видео због ноћи.

Таква трка траје неколико тренутака, док иза себе не откријемо на дрвима сијасет мајмуна који кас гледају љубопитљиво као са галерије. Чим се осврнемо они шумно и сложно нестају у даље круне дрвећа.

док се спремамо да лежемо, сви црнци долазе на наша врата и љубопитљиво нас гледају То је прво вече да имам да ноћним са Н–ом.

тумачу, — да су спремни да кроз десет минута идемо даље. Људи остају лежећи крај калбаса и канариса са водом; гледају нас ћутећи, а онда један нешто каже. Тумач преводи: — Он каже: „Не иде се!“ Н. само пребледи.

Они су великом већином већ сви спавали. Остали, лежећи, мирно гледају испред себе, тужни што морају и даље. Четрнаест младих домаћица у четрнаест колиба спремало је за сваког засебно по

Там–там диже паклену галаму. Иза оних што гледају, још на ономе остатку простора до житница и иза њих, до зида који брани од зверова, много људи који се у групама сами

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ИСАК: Добро, богами! А трунић наде једва остаде Да ћу те икад више видети. ЈАЊА (у себи): Десет вампира да вас гледају — Нека им на част очи испадну! — Ја само да вас нисам видео!...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Моји војници се налактили са прстом на орозу, дигли главе, и нетремице гледају суседни брег. Тамо десно паљба нагло престаде. Али неко језиво запомаже. И овога пута мој вод је остао прикривен.

Јахачи се одмакоше двадесетак метара и почеше прилазити. Сергије опруженим корбачем задржава остале. Сви гледају у уздигнуту руку „Фикуса“ и већ се нагињу за трк.

Приђу један другоме и рукују се. Гледали то остали стражари. Ослободе се и они, те изиђу. Ову сцену гледају војници из главних ровова те се и они појаве без оружја. Као по неком договору.

На пољани нема никога. Наше још нисам видео... Будите и даље у приправности — извештавам га. Али они из позадине гледају догађаје на фронту другим очима. Они би хтели да знају све, до танчина. — Је ли био напад, или није?

Са висине посматрамо Могленску равницу, по којој се беласа пут. Бугари гледају такође кретање у равници, али не могу да добаце. Виде се и села притиснута јаром.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

(Сви га гледају забезекнуто.) Збогом, јазо! Збогом, господини моји! Збогом и ти, вузле једно вузласто! С Богом остајте сви и не замјер'

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: Ама, шта је теби, шта говориш, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Упамти идем у лов на – класу! (Оде.) АНЂА и МАРИЦА (гледају дуго убезекнуто за њим; у том господин Жика страховито захрче, оне цикну и побегну у собу).

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.

због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се с њиме.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У Лици жене уочи Ивањдана намењују по један струк сваком чељадету, и ујутру пре зоре гледају их, и чији је струк увенуо, тај ће бити болестан и исте године умрети (Беговић, 123).

Девојке метну на Ивањдан у лонац земље и ту посеју неколико зрна п., па на Петровдан гледају како је никла: ако су клице савијене као прстен, онда веле да ће се оне године удати (Вук, Рјечн., ѕ. в.

На Ивањдан устану пре сунца и гледају цвеће у ситу: чији су струкови весели, то је повољан знак; а чији је струк увенуо, тај ће умрети те године (ЛМС, 139,

Сутра гледају по тим цветовима колико ће ко живети: чији је цвет увенуо, први ће умрети« (СЕЗ, 80, 1967, 299). У Каставштини употребљ

Ћипико, Иво - Пауци

Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају. И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.

— узврати цура. Раде је снажно ухвати за обе руке. Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. И неко вријеме гледају се...

Увече, на прелу, повео се о томе разговор. Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују.

Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду... Видим ја: чобани гледају згоду да је макну... „Е, нећеш”, мислим... Два дана стајала је у букви сакривена и, док се пружила згода мени и

Журе се и ћуте. Раде је пред њима, води их ка мјесту. И, дошавши, поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.

Е неће... И диже се и пође по кући. Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело кад је онако најарен. Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад

Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава. Тако цијеле сате отворених очију гледају обоје у тмину, а осјећају да их једна брига бије.

Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.

Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се... Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ' поред двојице, поднесе им свјетло под очи.

— Не, Јуре! — шапну она... И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па,

Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ. Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. — Много пушиш!

А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке. Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. — Већ ми је досадно! — говори доктор.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Питаће се: ко су ти људи што тако мирно гледају нашу страшну подивљалу гомилу и тако нехајно слушају нашу дреку. Колико их је, како су наоружани?

Видео сам неке младе војнике како Матију, свога вршњака, тапшу охрабрујуће по рамену, како га гледају са присним разумевањем и срдачношћу. Шта томе да додам? Казнио сам га седмодневном покором. Морао сам.

он је сваки пут гордији и тврђи, његов поглед, у почетку равнодушан, постаје оштар, очи су му сиве и ледене, гледају ме право и ја не знам куд да се денем, као да стојим гола сред исцерене гомиле.

лежим тако у нарамку сламе у јаслама, око мене су кравље њушке, млади дах ми милује лице, велике благе очи ме мило гледају.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Снег још покрива планине, бели се, трепери и румени у зрацима Сунца, а језера се плаве као лепе очи које гледају зачуђено у нас, изгледа као да нас се плаше и да беже.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

морате због деце, што треба они кадгод да ме виде, онда отворите два отвора, оставите две рупе, па нека ме кроз њих гледају.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

као код сваке болести и несреће, и ту нису сви дани једнаки, да наилазе дани одмора и за болесника и за оне који га гледају. Сем тога, из луднице се опирали да приме човека са страховитом болешћу тела. И тако је све остало по старом.

А после је Бранко Каленић много заволео Тису. Ишао је с дечацима да вреба сомчиће у муљу. Водио је девојчице да гледају Тисин водени цвет. Као шестошколац, улазио је у привезане чамце, и љуљао се и певао.

А за њих, госпа Данице, не бих радила, у надницу ишла, него бих за њих на робију ишла. — Очи јој светле, као да Бога гледају.

Као да су сви на отслужењу неке робије. Ништа не воле са страшћу и радошћу. И децу гледају да што пре школом или удајом смакну с врата.

— пресеца Сока. Мија, пун искуства, већ даље прича: — Прозори на апсанама су код нас сасвим ниски, и гледају право у авлију, где сви пролазе.

„А ја сам вама то казао пре него ви мени, и молим лепо да се то зна.” — Пауза. Она двојица се гледају право у очи, са изазивањем: који ће од њих смети превалити преко језика више и јаче. Уздржали су се.

у стихарима и са чирацима у рукама, стоје поред раке; а кад су се сви разишли, примакоше се на сам руб раке, и гледају оштро у раку. Мушка деца воле и да знају, и да памте, и да осете.

Они из вароши не траже младу на Кашикари; а Горњоварошани не гледају с поверењем у госпојице. За три године Ната је имала три просца — све их је са задовољством и презиром одбила.

— уздисале су удате Горњоварошанке. Орах је тих година додао још један спрат на круну. Људи долазе из вароши да гледају дрво. — Ми смо, знате, скромна чиновничка кућа, али ето ора' мој могао би стојати у авлији цара.

стоје ван столова, и на истој страни цркве, компактна нација; сви истоветни по неком христовски тужном изразу у лику. Гледају нетремице у оне парадно обучене асутриске војнике који чувају Христов гроб; привиђа им се нешто далеко, осећају да је

Не, не, слава Богу што ће их бити... Силази Георгије Спида с гробља уском уличицом, свет га учтиво поздравља; гледају, као увек, носи гранчицу бршљана са женина гроба.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Зато ови по правилу ретко и иду, но понајвише седе и седећи гледају како им главе седе. К овим и ја принадлежим, желећи прво читатељма моје високоученије (неки мисле: учен-није)

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Војници необиријани, образи им упали, лице потамнело. Онако натоварени, маршују погурени, ћуте и гледају мрачно преда се. А хладна киша, терана ветром, бије у лице. С тешком муком пењемо се уз неки превој, прокисли до коже.

Наићи ће друга, која боље плаћа. Турске куће су забарикадиране и кроз решетке на прозорима гледају Турци одступање војске.

Војници избезумљени и усплахирени зверају уназад, па и не гледају испред себе... Прва хаубица наиђе на стрми одсек и као откинута са опруге полете, гурајући, гужвајући волове и возаре.

Уз пут наиђох на један пук пешадије. Застали су да виде куда ће. Војници се пресамитили преко пушака и гледају мрзовољно преда се. Седам стотина километара одступали су под борбом, бранећи сваку стопу.

Али пешаке сустижемо све чешће, преоптерећени су исувише. Измучени су, тешко дишу и намрштено гледају преда се. Сутон се некако наједном спусти. Сада нам се чини да снег још јаче шкрипи под нашим ногама.

Дуж целога пута сустижемо пешаке. Неки седе и гледају замишљено преда се. Други одмичу, ногу пред ногу, савијени и преморени, као да вуку неки терет за собом.

Са ових коња што леже скидају потковице. А кад пођосмо, покушаше животиње да се саме дигну, и гледају нас жалосним погледом, као да моле. Али, и људи заостају.

Војници пролазе, ни главу не окрећу. — Шта ли оно посматрају? — вели потпуковкик Петар. — Сигурно не гледају војника који умире. На то смо већ навикли. Приближисмо се и чусмо детињи плач. — Мамо... мамо! — чујемо узвике.

Луди страх обузе људе. Заклона нигде нема. Војници се усплахирили, лутају погледом по небу, и унезверено гледају око себе. Припуцаше топови са бродова. Залепршаше бели букетићи према небу, око аероплана.

Други протестују на тај поступак, али чекају згодну прилику да и они то исто ураде. Марински официри гледају нас љубопитљиво, а и помало су изненађени.

И тек закорачили у живот... Ах, ономе се цеди вода из отворених уста... Опоменух децу да се не окрећу, већ да гледају куда иду. Уском стазом изиђосмо на узвишицу и нађосмо се пред оном кућом. Беше ту један трећепозивац.

Али одмах испљува, мљаскајући устима као да се гади. — Пих, славу му, смрди на карбол... Рибари подсмешљиво гледају војнике, и чуде се како не знају шта је сласт.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

О! мрзим, мрзим да ми откривају истину, да свићу дани и да гледају у мене! Где сам то сада? Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води; онда ми је досадно, онда сам опет

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ни птиче у златном јајету тако не живи! Али, зашто не расте? Зашто му једино глава бива све већа? Гледају га с тугом отац и мајка: на танком врату, као балончић на танушноме концу, њише се дечакова чудовишна глава.

С чуђењем, прекором и као неком мржњом гледају је снаха и син, улица и град. — Ђаволу је душу продала! — шапућу већ и они који су с њеним унуком на свет дошли.

— рече. — А ни о Мудрим старцима ништа не знам. Можда Мајка трава зна? Травчице свуда ничу, све гледају, све слушају. Мајка трава тако све тајне света зна.. — Којешта! — насмеја се младић из гласа.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Само моје очи да гледају у те, Само моје све дубине и све куте Да лепота твоја осипље и греје. 1923. ЕЛЕГИЈЕ МОЈА НОЋИ Моја ноћи, када

Скупила се чељад. Сви гледају у њу, Са дубоким болом скрушени и свели; И сви ову бледу сељанку у гуњу Сузама би својим утешити хтели.

Свуда крш и саме Две—три смреке шуме на рапавој плочи. Кô благе и топле материне очи, Лепе греју звезде и гледају на ме. Уз Неретву, доле, бехар се разгроздô; Пун фењера стари Мостар трепти оздо, Спава.

8 Непомично, тамо горе. На висини звезде стоје; Вековима гледају се С немим болом чежње своје. Оне зборе један језик Тако богат, тако мио; Но ниједан филолога Још га није

руком маше, и пој Ту звони, са свирком нежном О земљи чаробној, Где крупни цветови редом У позни жељкују сјај, И гледају се гледом Благим и чедним кô рај; Где зборе стабла цела Кô хор где пева лес, И жубор чује се врела Кô свирка уз

63 Свуда где сам, око мене Помрчина, густе таме, Откад мило не гледају Твоје сјајне очи на ме. О, љубави златне звезде, Пресјале су ваше моћи, Испод мене понор пуца — О, прими ме,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

примише смрт истим начином пре њега, молећи му се што су могли лепше да они сврше пре њега, те да његову смрт очима не гледају“. Та српска прича стављена на Хартију око 1431.

дошао, друштво иде те га тражи, па ако би се догодило да јатак хајдука на зимовнику изда или убије, то сваки хајдуци гледају да освете макар и послије педесет година.

мртвом непријатељу: кад је, наиме, Ахил убио Хектора и почео да скида оружје с њега, дотрчали су Ахејци и стали да гледају његово дивно лице и узраст, али без ударца којег ниједан не приступи к њему.

Стаде свата дванаест хиљада те гледају коња у Бугара; коња гледе, а сами се чуде: „Боже мили, чуда великога! Добра коња, а лоша јунака!

Цар се маши руком у џепове, те му даје хиљаду дуката да он иде грдне ране видат, за њим посла двије вјерне слуге — да гледају да не умре Марко; али Марко не тражи ећима, већ он иде из крчме у крчму.

Ак' нагоним оџе и аџије, не може ми та образ поднети да ја пијем, они да гледају, — нек не иду мени у меану. Ако л' носим зелену доламу, млад сам јунак и доликује ми.

То гледају сви турски сватови, не шћедоше мене ни ћерати, ја не шћеше, јали не смједоше. Ево има четр̓ест година, Романију гору об

Да ли сестру у црно завити? Да ли дати моју заручницу за Грујицу, сина Новакова?“ Тако пјева Грчићу Манојло, гледају га из горе хајдуци, гледају га, но им није мило. Оде Грче за добру ђевојку, а осташе у гори хајдуци.

Да ли дати моју заручницу за Грујицу, сина Новакова?“ Тако пјева Грчићу Манојло, гледају га из горе хајдуци, гледају га, но им није мило. Оде Грче за добру ђевојку, а осташе у гори хајдуци.

Да л’ ми сестру у црно завити? Да ли дати моју заручницу за Грујицу, сина Новакова?“ Тако пјева Грчићу Манојло, гледају га из горе хајдуци, гледају га, но им није драго. Тад говори Старина Новаче: „Чујете ли, сва моја дружино!

Да ли дати моју заручницу за Грујицу, сина Новакова?“ Тако пјева Грчићу Манојло, гледају га из горе хајдуци, гледају га, но им није драго. Тад говори Старина Новаче: „Чујете ли, сва моја дружино!

То гледају Турци Биограци, и из града сви седам дахија: Аганлија и Кучук Аллја, и два брата, два Фочића млада, Мемед-ага и с њиме

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Добро, а шта ће радити оно троје преосталих из дружине? — јави се Стриц. — Они нек пазе на раскршће и нека гледају у који ће заселак усташе скренути, па нек трче да јаве људима. За тај посао узећемо тројицу најбржих. — Мене првог!

— налетио на самог Николетину Бурсаћа. — Ехеј, ти не гледаш куд трчиш! — викну момчина. — Ни ови иза мене не гледају куд пуцају! — трже се дјечак. — Како не гледају, јадна ти мајка, а шта ти је ово на шеширу?

— викну момчина. — Ни ови иза мене не гледају куд пуцају! — трже се дјечак. — Како не гледају, јадна ти мајка, а шта ти је ово на шеширу?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Једанпут му згоди се лепим временом са свом својом војском у шећњу напоље из града изаћи. Дође к оној глави; сви је гледају и чуде јој се. Каза цар чија је глава и рече: »Да јој учинимо поштење кано нашем првому оцу. И сви јој се поклонише.

Они би тек у пољу сас хрти готово дочекивали, те хватали. Чинећи им на руку да гледају сеир, доста пут и сам би ноћом подранио; оде у планине, те до зоре би дојурио пред цароградску капију свакојаку

Ал' синови му сасма каримни, преко гледају, у нос духају. На то браћа јој лукаво с мунитвом одговорише обојици, Емореју и Сихему, несуђеном зету своме: »То

а ти учини тако да се угоди, да и твоје овце с миром буду а и ми курјаци да смо сити, зашто свачије очи к теби гледају и на те се уздају и ти им храну издајеш. Каде свашто живо држиш и храниш, то дај и нам коју год пажит.

А кад дође час да свештеник диже частно древо крста Христова, сви се људи тискају унутра, мало и велико, да гледају крст. Ја се протискујем да бих могла унутра ући, ја никако не могох се проврети да улезем.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Млађе загледају кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега. А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна преко потока.

Млађе загледају кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега. А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна преко потока.

лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.

Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју. Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из

А Манча је био већ на гласу као момак и играч. И мала Зона је још тада приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.

Стале једна до друге, па гледају како свет игра. Зона гледа равнодушно, уморно и као мало подсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа као да јој је

— оте се многима узвик кад их видеше једно до другог како играју. И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа... Зони неправо.

— оте се многима узвик кад их видеше једно до другог како играју. И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа... Зони неправо.

— Што да се арчи мâл?... Паре су то!... Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца. А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и

Певају другарице: Је ли ти жао старих стазица, старих стазица и другарица? Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.

Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшијски зидови пуни начичкани радознала света И све се то тресе

Са ћепенка и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима. — Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога