Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
сунце огрејано, Лисна горо, поље обасјано, Цвеће мило, росо, бистро врело, Па ти јоште, моје чедо бело — Ко да гледне чарне очи твоје Па у срцу да му не запоје!
Њи чита дуго, чита и премеће, Па баци тад и замишљен се шеће, Тад гледне неке на зиду артије, Па гледа тамо и мери и штије, Те седне за стол, нешто забележи, Па онда опет тамо-амо бежи.
XИВ Јадна ли је љуцка душа, Кад све на њу нагне споља, Кад с' одбранит заман куша, Кудгод гледне, свуд невоља; Заман тражи да одане, Кад све жешће нагло амо.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ко да гледне чарне очи твоје, Па у срцу да му не запоје! Ао, свете, мио и премио, Красно ли те Вишњи удесио! Само, само, да још
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Само хода, и чита, и каткад заклопи књигу, Стане, за се гледне, неког изгледа, видиш. Мало даље лежи чистина ограђена шумом, Трава — кадифа мека, шума — непровидан зид.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ИЗ ДАВИДА Кад гледне одзгор на земљу, со тим учини је да се сва стресе; ако ли се дотакне к планинами, задиме се; својим тек назором