Употреба речи гомилица у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Али ће му сваки залогај загорчати. И на те прекоре гомилица голих синова ћуташе, баш као да је она крива; ил’ можда је мислила да су то сузе сиротињске, та бујна киша, и ти бесни

Газде, попови и друге ћифте разиђоше се, бледи и упрепаштени, а презривим осмехом гледала је за њима гомилица голих синова коју ни елементи не заплашише.

— говораше богаташким поносом занесени крчмар. Али кад оде и виде, а он се, блед као крпа, врати натраг. Мала гомилица гледала га је, поругљиво смешећи се. — Људи, што стојите? Помагајте! Избављајте! Та ето сам дуката уложио у пиће!

Сто дуката! Чујете ли ви? Ја сам упропашћен човек! Шта стојите! Ја ћу звати полицију у помоћ... Мала гомилица ћуташе, нико не рече ни речи; али страшном хуком говорише таласи, који све већом силом продираше у варош, пред собом

— Помагај! Хај! забога! Ах, моје вино! Моје вино! — Попићемо га, газда! — поругљиво смејући се, рече гомилица. Рече и оде... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Црњански, Милош - Сеобе 1

Залупаше добоши и настаде права јурњава дуж редова гомилица пепела и жари што је још димила. Исправише се и испрсише. Донесоше им три заставе.

Матавуљ, Симо - УСКОК

стојаху двије дјевојке, иза њих момче једно, држећи једном руком угојено јуне, а другом оседлана коња; иза њега бјеше гомилица Црногорака. Од Црногораца највише је привлачио погледе Примораца онај главар на клупи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Каиш на опреми преврнут. Тамо мрља на камуту, на коју ће, разуме се, да падне прашина, па да се направи гомилица, што ће коњу да створи рану. А рудни возар Марјан није обрисао коњу очи, од чега овај може да ослепи...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана. Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

узмували са муштеријама, све се то нашло у послу, мало ко да примети како се одозго са брешчића од цркве спушта једна гомилица људи и жена. То беше свадба Кајина.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Служба започе. Гомилица људи изиђе испод свода што изводи насред доксета. Сви застадоше мало, гледајући испод струкâ, пут истока.

Наброји равно девет стотина. Затијем попуши лулу дувана гледајући у златну гомилу, пак стаде дијелити на двадесет гомилица, мећући све по један дукат на двадесет мјеста. Кад то сврши, повика: „Је ли овако, браћо?“ „Јест, јест!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

У оној њиви породила се она сељанка. На мотици поред ње расекло се сунце, и нека крвава гомилица... звала га да нешто пресече, а он је бежао и викао.

Свануће га је затекло у оделу на миндерлуку у његовој соби. Међу прстима му је била угашена цигара, а поред ногу гомилица згажених опушака. Он осети њихов хладан задах.

Спазио је како руком прибира кошуљу да скрије белу валогу између дојки и запљуснуо га је вал гађења због гомилица дојки у очима, оних у Београду и њених, дуката просутих по чергици на кревету, смрдљивом Од зноја жентурача...

И као да чује отегнуту јеку жена. Зна да ће овде остати ако је под дреном гомилица влажне земље. Једва проноси главу и пригушен хропац. Не од жалости. Од страха. Нема куд.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... Све ближе и ближе...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Турци нас нису гонили. Упутим рањенике да потраже завојиште. Она гомилица што беше са мном жаљаше се да нема метака, а коморџија нигде ни од чуда. Шта да радимо?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

После ранијих припрема, уочи дана орања или на сам тај дан ујутру, са семеном се помеша гомилица жита изнад кога је — као жртва — заклан петао (тако »да капне некоја кап крви у жито«); и, сем тога, ставља се у семе

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Помислио сам да ћу, ако поспем стазицу жиром и ако неколико гомилица распоредим по покривеној рупи, ослабити свињама пажњу, те неће приметити да је неко чаркао по њиховом путу.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ево једног од њих! Он носи наслов „Наш планетски систем“. Скоро стотина исписаних страна, и гомилица прибележака и скица.

У тој васиони је наш Сунчани систем, чијој смо се величини малочас дивили, једна мала збијена гомилица сићушних небеских тела.

Далеко, далеко око ње нема других таквих тела, и зато нам та гомилица претставља једну засебну породицу. Малу, скромну породицу. Но још нешто одликује ту групу од осталих небеских тела.

је скоро стотина небеских тела која се у највећим догледима показаше као гомилице нагусто збијених звезда; једна таква гомилица која се види у јату Херкулеса има у себи бар сто хиљада звезда.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности