Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сви Раци буђет пијанице!...“ „Господине, он је болестан још од буне, а сад га је господина комесара џандар кундаком ударио у ребра тако немилостиво, тако силно да се обнезнанио... Помозите му, господине!
“ Међутим, господина је нестало с ходника, а кувар ме уведе у једну собу. Црномањасти господин ме најпре посматраше, после милостиво
Жена овога кувара, домаћица од те куће, утрча у собу, диже ме, плашљиво гледајући у љутитога господина; после ме изведе напоље, даде ми мој лончић, па ме упути кући, тужно гледајући за мном. Предвече нам дође Алекса...
Ујутру, кад је свануло, цела је Кикинда говорила како је неки зликовац напао на кућу господина комораша (то је онај у панама-шеширу), како је похару учинио, како је однео дијамантске и брилијантске наките које је
Немојте се одмах тако плашити. Ја с мојим свецима не мислим одмах па у вечити календар! То је Јеремијин посао — а господина катихету сви ћемо лепо молити да ми не одсече језика... Истина, мало сам се затрчао, али ко не би?...
Ал’ ево шта се догоди!... — Онда ћу морати сам собом отићи до господина, да му све наустице кажем шта је и како је. Утоме доведоше Милисава, везана, а у лицу беше блед као мртвац и узверено
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Слуге и оружјеносци његови блистаху се у злату. Ученици Апелесови сматраху на господина са удивљенијем, а кад ови почне разговарати о живопиству, о којему ништа не знађаше, почну ученици: „Хи, хи, хи.
Уђи у радост Господина твојега!“ Разумном служи злато његово, а неразуман и бедак дркће пред њим као пред жестоким господином и љутим
Кажу за Шпањоле да ако ће ко од њих и просјак бити, опет је поносит и високоуман. Један од ових заиште од неког господина да му што да, а он га почне увештавати да здрав човек не ваља да проси, него с трудом руку својих да себе обдержава.
Но о доброти и благости срца, буди мужескога или женскога, ово примјечаније господина Абта придодаћу: „Менсцхен! Wенн еуре Сееле сцхлецхт ист, со прахлт ницхт мит дем гутен Херзен: Људи!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Карађорђе: „Е, браћо синоџије (онда је било више браће него господина), је ли вам Ђурица јавио, да је њему познато, како је један буљубаша једнога поштена и права човека испребијао, ногама
8. и 9. јануара нисам био. 10. јануара рано у 9 сати одем г. Недоби и момак каза: „Не има господина код куће, но дођи довече око 5 или б сати.
Павковић не дође, зато одем, и рекне ми момак: „Дођи довече између 7 и 8 сати, наћи ћеш господина.” Одем у 7 сати, а г. Недоба још у канцеларији. Чекам пол сата, дође г. Павковић. Потом мало, изиђе г.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита господин. — Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина. — Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите?
Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога. Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат. За њим присташе и два општинара.
Ааа! — И господина министра поче освајати дремеж. Опет зевну и леже, па кроз сан, изговори испрекидано и без везе: — Ааа!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ђорђе је видео ушима. Он се окрете упола њојзи: — Ама што ти плачеш, што срдиш бога? Ето господина доктора, па и господина Јоце. Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе.. Кажу... дабогме... Немој плакати!
Ђорђе је видео ушима. Он се окрете упола њојзи: — Ама што ти плачеш, што срдиш бога? Ето господина доктора, па и господина Јоце. Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе.. Кажу... дабогме... Немој плакати! Леви крај усне задркта му.
с поверљивим контурама, велике руке, аљкава униформа, а као снег бела кошуља и као млеко чиста сабља — све то издаваше господина и гејака, човека од кога ишчекујеш да зна аранжовати кадрил и очистити острицу, а опет те нимало не би изненадило кад
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И оба господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода, крштавајући новорођену децу по селу. Мало који дан да не дође господ
Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, наместо старог учитеља, господина Трифуна, који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а бога ми ју је и заслужио. Сад је у пензији.
Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже. Умивен, ишчеткан и очешљан, крене се путник, али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.
Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак? Шта да се потуца којегде? Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!
јавио однекуд из комшијског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфле; остале само, кажи, штруфле и штикле.
— Лако је сравњавати — вели Пера — кад је већ тако. — Питај, Јуло, господина какво смо ми цвеће, ја и ти. Како би нас назв’о? — А зашто да га ја баш питам? — вели Јула, збуњена и румена.
« И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује, и одлази, а она са полуотворених врата
кад чу да стадоше кола пред капију — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.
— Бо’ме, како где! Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина Ћире, пароха, знам да им данас није до ручка — Код господ’на Ћире?!
Још онда сам приметила да није к’о некад. А то је све због оном младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде. Наравно, и сасвим природно; и једна и друга има кћер, па мати к’о свака мати.
А через чега? — Через младожење! Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере, учитеља. — Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока.
— Уф, уф! Куд сам сад овако пристала!!! — Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи! Ха, ха! Та изгубићете сукњу насред пута! О, жено, бог те вид’о!!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
девојку са вратом искрпљеним од шкрофула, једну убрађену, црвену и пуну жену са успаваним дететом у крилу, једнога господина скоро без носа, који је међу дугачким, кошчатим коленима придржавао неку нарочиту, велику кутију од плеха.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
— Ви ћутите? КАТИЦА: Господин Мишић, ја вас као разумног и отмјеног господина особито почитујем. МИШИЋ: Мени је ово доста.
МИШИЋ: Мени је ово доста. Ја знам да највећим припјатствијама овде од вашег господина оца надати се имам, но познато је да се тек таква љубов као знатна почитује и у три части романа издаје гди је
Црњански, Милош - Сеобе 2
Код постеље, пак, стајао је пар огромних јахаћих чизама. Гарсули љутито помисли: „Ни распећа нашег Господина Исукрста нема.“ Гарсули је био Грк, са Крфа, али је био веран син јединоспасавајуће цркве Рима.
То им је остало као неки аманет од Вука Исаковича, то јест господина Волкана, краине сервискије оберкапетана. Та веза се није прекидала.
заставом царства, на зиду, испод црних, двоглавих, орлова, на окреченим таваницама, пред столом, пред распећем Господина Исукрста, између свећа, оптужени је стајао занемео. Тихо се љуљао и изгледало је, сваки час, да ће се онесвестити.
Најбоље ће, каже, бити да Исакович не излази из куће, два‑три дана, а после, да пређе у кућу Трандафила, господина Георгија Трандафиловича. Тај све уме. Тај све зна. Све може. Све хоће. Дабогме, то кошта.
се, ето, десило да је Исакович, после неколико дана, спавао и будио се у комшилуку Ракосавлевича, у кући почтенородног господина Георгија Трандафила, илити, како се, хунгарски, потписивао, Турàндфиа.
А само при улазу, на зеленој трави, белела се пећ, која се ложила сламом, споља, а у којој се пекао хлеб, за господина Трандафила. Он није крио да му је мирис хлеба милији од мириса јасмина.
А не овако, брижно, уз фењер, на туђем прагу. У башти господина Трандафила, под липама, било је, међутим, сасвим свануло и околне куће виделе су се, сада, јасно.
Копша му тад довикну, да је он Копша, а да је тај млади човек његов драгоман, пред којим нема тајне. Господина капетана не треба да брине присуство његовог драгомана, господина Анастаса Агагијанијана.
Господина капетана не треба да брине присуство његовог драгомана, господина Анастаса Агагијанијана. У трговини, као и у религији, све почива на поверењу.
његовог братучеда, Јурата, који га је посетио, кад је у Беч долазио – а свакако је примио и талере, које му је, преко господина Ракосавлевича, послао. Он је Павел Исакович Влкович.
Копша онда запита за господина сенатора Маленицу, у Темишвару, па затим поче да прича да је, до сада, кроз Вијену, отишло једно стотинак сербских
Павле онда рече да то не треба да чуди господина секретара. Он зна да је митрополит затворио владику чрногорскога, у манастир Крушедол чији је ктитор (Исакович рече:
Теодосије - ЖИТИЈА
Када је свануо дан, благородни стадоше тражити господина својега, и гле, нигде га нису могли видети ни наћи. Рекоше: — Да се не шали с нама и да се није ка оцу вратио?
Одмах се сакупише благородни, слеже се мноштво народа: — Да чујемо — рекоше — шта је то сада задесило, господина нашег! И сви плакаху и ридаху много и неутешно; родитељи сина, браћа брата, слуге господара са криком дозиваху ради
Предаде писмо ипарху и исприча жалост господина свога. Када је ипарх прочитао писмо, веома се ожалости због тога, јер је велику љубав гајио према њему.
к њему: — Ако хоћеш, љубазни мој, ти би ме могао оставити на миру, и знам, како си моћан, да можеш стићи и умирити господина оца мојега.
Ако Бог усхте, овде у Светој Гори Дочекаћу и видећу господина оца мојега, и свете и часне старости његове насладићу се, и слатке и безмерне љубави његове наситићу се.
Свршивши све ово у унутрашњости манастира Ватопеда, рече: — Ако Бог који гледа на ме погледа и да ми да видим овде господина оца мојега, уселићу се с њим у своје ћелије.
Где ме то постиже да се удостојим да угледам свете и мироточиве мошти светога и преподобнога господина и оца мој ега из странствовања по туђини из Горе Свете, и са овима да видим онога кога желим од много година, кога
са овима да видим онога кога желим од много година, кога ноцећи y срцу своме нисам виђао, тако рећи само душу моју, господина брата мојега, и да се свете, неизмерне љубави његове наситим?
— Благословен је Господ, Бог Израиљев, јер посети и избави народ свој и подиже рог спасења нашега, овога светога господина мојега и брата, у дому оца мојега Симеона раба својега, да даде познање спасења нама народу своме, на отпуштење
и кроз ове свете данас од Господа догодило се чудо пред очима нашим, велим — преко преподобног оца нашег Симеона и господина брата мојега Саве.
га задржавати, отпусти га, и клањајући му се говораше: — Коликом благодаћу си ме, оче, задужио, што си се због господина брата за нас дуго трудио и миром светога ми оца обогатио ме!
Дај ми свете мошти светога господина мојега и оца, да га пренесем у своје отачаство!“ А цар беше у недоумици шта да чини, јер мишљаше као да ће се лишити
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Разуме се! (На вратима се пољубе и он оде.) РИНА (још увек на вратима говори напоље): Ана, испратите господина! ИВ РИНА, АНА РИНА (остаје на вратима још неко време поздрављајући, затим улази). АНА (долази).
) XИ СПАСОЈЕ, СОФИЈА СПАСОЈЕ (звони). СОФИЈА (улази): Молим! СПАСОЈЕ: Софија, ја очекујем посету једног господина. Кад он буде дошао, бринућете се да нас нико не узнемирава. Ма ко био, реците да нисам код куће.
ПАВЛЕ: Рећи ћу вам, зашто не? Нема у мојим намерама ничега што би се морало прикрити. Тако, на пример, што се тиче господина Милана Новаковића, који ми је преотео жену, и што се тиче моје жене, која ме је дубоко увредила...
СПАСОЈЕ: Гле, молим те! Кривичну? А оне остале три? МИЛЕ: Једну противу господина Милана Новаковића за прељубу и нарушавање брака. СПАСОЈЕ: То сам већ мислио, а трећу?
СПАСОЈЕ: То сам већ мислио, а трећу? МИЛЕ: Трећу противу професора универзитета господина Љубомира Протића за крађу рукописа и објављивање истога под својим именом! СПАСОЈЕ: Ала је тај запео! А четврту тужбу?
МИЛЕ: А дотле? СПАСОЈЕ: Дотле? Дотле стрпљење! МИЛЕ: Да, свакојако; само, знате, ја имам тако скромну плату код господина адвоката, а живот је тако скуп. СПАСОЈЕ: Ах, да!... Сад разумем.
ИИ АГЕНТ: Молим! СПАСОЈЕ: Изволте, дакле, у прву собу десно. (Прати га до спољних врата.) Софија, одведите господина у моју малу собу. (Враћа се.
) Софија, одведите господина у моју малу собу. (Враћа се.) XИВ ЉУБОМИР ПРОТИЋ, АНТА, ПРЕЂАШЊИ АНТА: Срео сам господина зета; он је већ ишао по редакцијама. СПАСОЈЕ (Протићу): Ишао си? ЉУБОМИР: Да, али тешко се може успети.
ЉУБОМИР: А господин Анта ми вели да је онај већ предао ствар адвокату. СПАСОЈЕ: Да, тужи господина Анту. АНТА: Све нас тужи. ЉУБОМИР: Кривично?
АНТА: Тужи нас све подједнако, нема ту разлике. ЉУБОМИР: А зашто тужи? СПАСОЈЕ: Господина Новаковића тужи што му је отео жену, мене тужи да сам му кобајаги отео имање, тебе тужи...
ЉУБОМИР (прекине му знаком реч да не говори пред Антом). СПАСОЈЕ (сети се): Ах, да... тебе тужи за оно. ЉУБОМИР: А господина Анту? АНТА: И мене тужи за оно. ЉУБОМИР: То значи: и ми би морали узети адвоката?
СПАСОЈЕ: Рећи ћу вам цео план. Цео дан и целу ноћ сам смишљао. Не велим да сам га сам смислио; у основи то је план господина Бурића, и ја сам га само разрадио.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Играју котиљон; не зна нико да управља; сплету се. Шамика гледа, па се смеје. Сви моле господина Шамику да се он прими, па на многу молбу послуша их. И ту је у тој молби било неког формалитета.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
њима«, мислио је, »али бар су учтиви, а то је ипак нешто, свеједно што иза њиховог кежења нема ничега сем пусте земље господина Томаса Стернса Елиота.« – О, баш дивно што сте овде! Морамо да се нађемо, важи? – Свакако, свакако..
света и остати заувек испод лимуновог стабла за каменим столом, на коме бих поново написао Александријски квартет господина Дарела или неку сличну књигу, дебелу и светлу. Али не, није манастир за мене, и заиста је крајње време да се пакујем!
А ја, ево, шапућем! – Опет вичеш! Ако не престанеш да вичеш, искочићу сад из кола! – Ја ћу искочити из коже! – О, господина је, значи, погодило то што сам му казала да је кућу направио само због себе? Каква осетљивост!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Он је хтио да ти Спасоје буде ђак, али ја сам га молио. Онда ђакон рече: „Добро, Милуне, служи господина Јанка и слушај га, али тешко теби ако се потужи на тебе“. А ја сам рекао: „Неће!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Каква? МАТИ: Марић оће да је узме. ОТАЦ: Којешта! МАТИ: Ако је теби којешта, није мени. Ја оћу да имам зета господина. ОТАЦ: Шта фантазираш? МАТИ: Ти држиш да је то будалаштина? ОТАЦ: Ја знам да Марић тражи десет хиљада.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
(придевајући кокарду): Чекајте док буде душаново царство, пак ћете видити. 5. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ СМРДИЋ: Ево и господина Гавриловића. ГАВРИЛОВИЋ: Добар дан желим. ШЕРБУЛИЋ: Јесте ли и ви чули да долази. ГАВРИЛОВИЋ: Јесам.
СМРДИЋ: У војводини стоји лепо што је народно. 4. ШЕРБУЛИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Ево и господина Шербулића. Добро дошли! ШЕРБУЛИЋ: Ја верујем да је вама добро.
ЖУТИЛОВ: Кад нас сама реч „мађарон“ не дира у срце, онда тешко народности! 5. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Ево и господина секретара. Зашто тако снуждени, господине Лепршићу? ЛЕПРШИЋ: Није добро; кваре нам одборе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је два дела: Совъти здраваго разума, од кога је друго издање изишло у Пешти 1806, и превод с немачког Слово поучително Господина Георгïа Иоакима Цоликофера, при Реформатовъ обществу, немецкаго предикатора. у Лајпцигу 1788.
Милићевић, Вук - Беспуће
И он љутито, не пазећи гдје га хвата, не марећи за стењање ни за одупирање господина Панека, више вукући него носећи, уведе га у другу собу, праћен Иреном са свијећом у руци која је дрхтала и тресла се
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— вели му шеф. — То ти само кажем. Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и »јабуке« место господина начелника или господина министра?! Да вараш геаке и да им обећаваш нешто?! — То није истина! — брани је Јова.
— То ти само кажем. Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и »јабуке« место господина начелника или господина министра?! Да вараш геаке и да им обећаваш нешто?! — То није истина! — брани је Јова. — Кад је то било?
— вели Јова па пође у канцеларију, јер је већ два часа. — О, ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.
дуго па се чу: дан, дан, из комшилука; одмах затим се осу из друге, треће, четврте авлије, па и из авлије самог господина Саве, писара начелства. — Е, добро је — рече Јова. — Жено, чорбу на сто, а ето мене сад.
« »Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, такав.« — Ама, окани се господина! Шта си му уз’о сад ту ваздан причати о себи? Ваљда је он дошао само тебе да слуша?
А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код господина начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо. Управо сам одбио, имам пречега, да идем тамо.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
После шта је било, знаш, није потреба да ти поведам; и да срећа не донесе господина Варлаама, прошао би(х) куд нисам мислио. Ето ти твој посао! Пак хоћеш да ти бољи после мене дође.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Идући тако дође у један град, пред један велики двор неког господина, који је исти поклањ'о ономе те у њ преноћи. Многи је покушав'о ту срећу, али узалуд: више га није било ни жива ни
А кад је паук отишао у град, а он се намести у соби код неког господина, и тек почне да снује своју мрежу кад ево ти слушкиње с метлом и перајицом па стане чистити паучину и отирати прашину,
су до тада претрпели, и најпосле се договоре да промене места: да паук оде код пудара под колебу, а грозница код онога господина у град.
Те тако, кад грозница оде у град код оног господина, а она га ухвати и стане трести, а господин се одмах најежи па брзо легне у кревет и пошље по лекара, и тако се много
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ваљда га стиже што је разум изгубио. ПОЗОРИЈЕ 7. (ШАЉИВАЦ, ПРЕОБУЧЕН, ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Имам ли чест господина доктора поздравити? ДОКТОР (пружи му књигу): Нека чита који је на разуму и на науки оскудан.
ИСАЈЛО: Ја му више не смем излазити на очи. ШАЉИВАЦ: Моја децо, и треба да се узмете у памет. Разум вашег господина прогутао је један магарац! ИСАЈЛО: Јао, куку! ШАЉИВАЦ: Па што је прогутао, ни по јада, него је побеснио!
ИСАЈЛО: Јао, куку! ШАЉИВАЦ: Па што је прогутао, ни по јада, него је побеснио! МАНОЈЛО: Да неће прећи то и на господина? ШАЉИВАЦ: Ако се не излечи, за четрнаест <дана>, богме, обрао је бостан. МАНОЈЛО (Исајлу): Па да бежимо из службе.
(Увате га обојица на један мах.) ДОКТОР: Шта? (Отима се) МАНОЈЛО: Не пуштај, не шали се! ДОКТОР: Руку на свог господина? МАНОЈЛО: Држи само! ДОКТОР: Тиранство, тиранство! МАНОЈЛО (Путнику): Забога, господине, свршујте! (Чува главу.
Зато држим за нужно, да се објаснимо. Ја сам послао једнога пријатеља, да вас од вашега господина оца за мене проси. Но нужно ми је једно уверење и с ваше стране: оћете ли за мене поћи?
(Одлази.) ЉУБА: Ама што ти је? СТАНИЈА: Доста сам ведла, да идем. ЉУБА: Зар ти мислиш, да би ја заиста пољубила господина Милана? СТАНИЈА: Већ ваша ми је мода до грло. ЉУБА: Иди, бога ти, мајка. Ти све примаш што се ми шалимо.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Ако кога и куга нападне, нека пусти на њу злу жену, пак ће и њу у море отерати. Али мир, ето нам господина! ПОЗОРЈЕ 5. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШНИ ТРИФИЋ. Је л’ вам устала госпоја? ПЕРСИДА: Ах, милостиви господине!
СУЛТАНА: Нек девет стотина ђавола однесу твога орјатског господина; он је мени ово учинио СРЕТА (опали је каишем): Пело, мени је итно. СУЛТАНА: Их!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Тако некако. Али шта је с нама? — упитах тог финог господина. Како шта је с нама? Па, мислим, како се овде уклапа тај ваш хепенинг, кад ми већ толико година живимо у чистом
(Суле се побожно крсти пред запањеним скупом.) шта је радио покојни Лука Ћеловић? Јео празан пасуљ без меса за господина! — и пио кафу без шећера, јер је била јефтинија доле у „Бристолу“.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Па шта ће он код нас? МИТА: Он жели свој ауфвартунг учинити. ЈЕЛИЦА: Нашу препоруку на господина барона, ми ћемо то за чест примити. МИТА (поклони се и отиде). МАРКО: Бога ти, Јелице, шта је то?
ЈЕЛИЦА: Чест од наше стране, господин барон! Ми за чест примамо визиту и од други, а таковог господина за особиту срећу. МАРКО: Добри људи мени су у свако доба добро дошли. АЛЕКСА: Слуга нижајши.
АЛЕКСА: Засад управо у Беч. ЈЕЛИЦА: Ах, како вас бенајдигујем! АЛЕКСА: Зашто? Изволте и ви намолити господина оца да вас води горе, пак можемо заједно путовати. ЈЕЛИЦА: Ах, даѕ wüрде міцх üберраѕцхен; али једно ми стоји на путу.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Има ли рибарских насеобина на оба? — О, Мање је само ловиште господина маркиза. На Већем има једно двадесет кућа. — Могу ли вечерас прећи тамо? — Свакако.
Младић му одмах викну, смејући се: — Тата, оди да видиш једног господина који те се сећа. Онај ме познаде и пре но што стиже поче поздрављати.
— Пипо воли свој дом? — Разуме се! Само два корака даље сретамо девојчице. Гледају ме радознало. — Поздравите господина. Чекали смо да вас види. — Како се зовеш, плавојка? — Ивона. — То јој је овај наш друг Пабло наденуо такво име.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Даници.) Господин је узео себи слободу да, ни од кога овлашћен, говори о извесним стварима. ДАНИЦА: Ја сам господина молила да ме поштеди. АДВОКАТ: Ја не бих желео да ви то можда тумачите...
господинови разговори немају никакве везе са мном; ја сам далеко од тога и ја сам господина молио да ми не помиње такве ствари, али изгледа ми да господин не увиђа...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Је ли, грофе, где смо ми ноћас?... А?... Нама попуцаше грбине извлачећи топове, а господина Тасе нигде нема. Је ли? — па напући усне Александар, шмикну кроз нос и приђе ближе Таси, гледајући га право у очи.
— Где је командант батаљона? — Право, па десно... Изворац, води господина наредника. Тупо одјекује звек мојих мамуза по мекој и љигавој земљи која заудара на неку устајалу тињу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина. Радећи то, чича једнако објашњава сваки свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.
— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина. Јок! Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. Тако је то, братићу мој !...
Е, трнићу, нећемо тако. Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина... Чек-чек, наћи ћу те ја. Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може он рукама да те напипа...
— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина. Наша... школска... а то ти је кâ да речеш моја, господинова и госпођина. Нас смо троје ту... као...
Ту су оне, мора бити... — Нема, госпођице, ниједне. Сваки је новчани издатак записан. У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та
слободније, зна човека, — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева.
— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!... — Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ове у коју си нас довео својом глупошћу! Ове собе, овог стола, ове фуруне! Овога олајисанога патоса! Овог господина, овог поднаредника, Јелисавете, Софије, мене! ФИЛИП: Да то ти, можда, нећеш да кажеш да сте ви — стварност?
ЈЕЛИСАВЕТА: Зато смо ми обукли белу хаљину! СИМКА: Пуштен је на основу синоћњег признања господина Филипа... Хтела је и Гина да пође са мном, да се захвали, али мора да пере велики веш!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Може се мислити како ми је било кад сам, тек што сам рекао прве речи, приметио, у првом реду, старог господина, са кишобраном у руци. Кад би нам се поглед сусрео, он би, да ме не гледа, затворио очи.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Рече ми да по налогу господина министра долази мени важним послом; а ја на то изразим своје необично задовољство и срећу због такве почасти.
— Основано је ново звање управника државних добара, па сам слободан да вас у име господина министра умолим да се примите тога високог и патриотског положаја...
да предузме у том јединственом случају, извини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору известити господина министра, и оде. Сутрадан су већ све новине писале о мени. У једнима беше белешка: „Чуго од човека.
Кад сам се тако наразговарао с публиком, приђем момку и рекох му: Желим да изиђем пред господина министра. Момак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, па ће рећи: — Чекај! Видиш колико ту луди чека?!
Ето, као на пример, јуче сам дознао од господина министра председника да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа, претрпети грдну штету.
— Шта је ово? — упитам радознало једног господина на улици. — Свечаност. Зар нисте знали? — Нисам. — Па о томе се пише по новинама већ три дана.
важном разговору прекиде нас момак, који уђе у министрову канцеларију и јави да једна чиновничка депутација жели пред господина министра.
надлештва, јуче у четири часа по подне, са својим шефом на челу, били су депутативно код господина министра финансија да му честитају с радошћу срећну операцију жуља.
Ово се даље не може дозволити, јер ће се тиме убити углед наставника, па и саме наставе. Учтиво молим Господина министра да што пре изволи порадити код Господина министра финансија за нужно наређење да нам се изда плата бар за три
Учтиво молим Господина министра да што пре изволи порадити код Господина министра финансија за нужно наређење да нам се изда плата бар за три месеца.
Сад долазе писма стручњацима: „Господине, Према акту Господина министра просвете П.Н. 5860, од 2. ИИИ ове године, а према одлуци XВ седнице Главног просветног савета, држане 17.
(име писца сам заборавио).” Хтео сам посетити и господина министра правде, али он није био у земљи. Био је у то време на одсуству, и отишао у иностранство да проучава школе за
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
О томе ћемо и да причамо. Не зна се којим поводом, тек »попечитељство« нађе за потребно, да пошље господина Мојсила у с—ку основну школу, да тамо неки посао сврши и о резултату извести попечитеља. Господин Мојсило оде у С.
— Море остаде човек да пише, — вели поп. — Шта ви говорим ја. Ми се готово запрепастисмо. Сви представисмо господина Бурмаза како дува и хуче у заседању, а са чела му лију грашке зноја. Не говорећи ништа један другом, разиђосмо се.
Испод овога обичним словима пише даље: »Известити господина министра, да В. — (ово је име пређашњег капетана) — бушкара по народу и буни га, ненадлежно и бесправно пискара и
Благодарећи дуговечну животу, велику искуству, маси знана и нечувеној енергији нашег преузвишеног господина министра Андре Јапанца, јединог нашег савременика, који је доживео Матусалове године... — Шта, госпо?
Извол’те се уверити. Истога тренутка овај грациозни директор у сукњи дохвати преко среде господина Персу, баци га у вис и дочека на руку.
Да ли би ми могли казати какви су узроци навели господина министра на тако необичан преврат? — Пре свега, господине, ту нема никакве необичности: извршено је оно, што је
Сад је ред на нас. То је постала последица историског развитка човечанства. Ну, други су узроци изазвали господина министра на ово славно дело. Њему је досадила ваша општа мушка опозиција, ваше непоштовање старијих.
Нисам још све наместила, али ћете ви опростити. Попесмо се уз степенице, и при уласку опазих, да директор уштину господина Милку, на шта овај обори очи и поцрвени.
Свако ми јутро она, кад се врати с пијаце, донесе поздрав или од поп—Симе или од поп-Петра, па често и од самог господина проте. Виђа се с њима на пијаци редовно, и сви јој чине велике услуге...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Стане насред собе и дубоко се замисли.) МЛАДЕН: Звао си ме, газда? ЈЕВРЕМ: Иди преко, знаш онога господина Срету! МЛАДЕН: А, знам!
ЈЕВРЕМ: Ако! ПАВКА: А нешто ми се много распитује о Даници и хвали господина Ивковића и уопште... Прекјуче ми чак и рекла: „Бога ми, госпа-Павка, да гледамо ми да се ородимо!
Јесте ли сви на броју? ЈЕВРЕМ: Јесмо! СРЕТА: Молим господу стенографе да се спреме. Молим господина секретара одбора за молбе и жалбе да ми да пословник да ми се нађе при руци. Молим гг.
Ја остајем и даље вереница господина Ивковића. СПИРИНИЦА: Ама, је л' тако да јој кажем? ДАНИЦА: Тако, од речи до речи! СПИРИНИЦА: Добро... (Оде.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Саг, саг! Одма’. Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе. Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и
(Јер он је по неки пут врднуо у механу). И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања. Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г.
Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
принесашују ти две цете, Господи, сише и аз сије принесох недостојнаја раба твоја, о Владичице, Јефимија монахи, дашти господина ми ћесара Војихне, лежештаго зде, некогда же деспотица...
ти принесе две цете, Господе, те тако и ја принесох ово, недостојна раба твоја, о Владичице, Јефимија монахиња, кћи господина ми кесара Војихне, који лежи овде, негда деспотица.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И са свеноћним бдењем славите успомену триблаженог и преподобног оца нашег и ктитора господина Симеона монаха, који је месеца фебруара, тринаестог дана.
Госпође Богородице Доброчинитељке почаствован би од благоверног и христољубивог краља, блаженог оца нашег и ктитора господина Симеона, да је у почасти манастир, и игуман овај да је од свих игумана виши и да назива се првим.
ради заповедамо самом владару све Српске земље, да долазећи поставља архимандрита овога; њега постављајући уместо себе господина и ктитора, да буде осветитељ и чувар овог светог манастира, и просто речено, има да бди над овим светим местом.
И са свеноћним бдењем славите успомену триблаженог и преподобног оца нашег и ктитора господина Симеона монаха, који је месеца фебруара, тринаестог дана.
шаље и на дунавску страну и на зетску и да купује рибу: да буде обилно на празник преподобног оца нашег и ктитора господина Симеона. А још на спомен ту позивати владара ове земље и игумане друге.
Јер, овог триблаженог, и уистину господина нам и оца, да знано буде свима нама, а и другима, Бог, чинећи на боље људима, не желећи људске пропасти, постави овог
да знано буде свима нама, а и другима, Бог, чинећи на боље људима, не желећи људске пропасти, постави овог самодржног господина, названог Стефана Немању, царствовати свом Српском земљом.
Јер сâм Бог зна, а ни од људи није утајено колики подвиг његов је био за нас и за људска незнања овог блаженог мужа, господина нам и учитеља, који има Соломонову премудрост, Давидову кротост, Јосифову добру нарав; свима диван и страшан владар
И у свих тридесет осам година твојих сачувани бисмо и отхрањени и другог господина и оца не познасмо осим тебе, господару наш!
А они плакаху и ридаху, гледајући растанак од таквог господина и пастира. И тако у плачу и ридању беху, као што „и глас у Рами чувен беше: Рахила оплакује децу своју не могући
и, просто рећи, видевши своје природе немоћ и умножење грехова својих, учини као и блудни син, оставивши доброг оца и господина, и блажену матер, госпођу своју, и благородну, нећу рећи браћу, већ господаре своје, и обнажи све безумљем својим.
Али како се љубави изволи Богоматере и Наставнице наше и господина Симеона светим молитвама, тај храм од незнатног и малог у велелепну узнесе се појаву.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но да дођем опет к мени. По овом разговору господина епископа био сам се сасвим почео измењи-вати и моја прва мудрованија и намеренија заборављати; кад ето ти моја звезда,
По ручку узме ме с[а] собом у Ириг. У петнаест кућа водио ме је, почевши од господина протопопе от Шакабент[а], казујући свима да ја боље од њега читам и да он не сме преда мном читати.
Зато намеравам поћи у Лифландију гди ћу се на добрам господина генерала Зорича месец дана бавити. Одатле ћете од мене следујуће примити писмо. | ИИИ ДРАЖАЈШИ ГОСПОДИНЕ МОЈ!
У дому једнога благороднога господина, првога у граду, зовома Такача, весма сам љубезно примљен бивао и често у лепом друштву с официри и с господом частио
Последњи февруарија поздравим моје добре пријатеље: ученога медика господина Скилици, старога Инглеза Самуела Брецбриџ, који од много година ту живљаше, љубимога попа Агапија, учитеља господина
господина Скилици, старога Инглеза Самуела Брецбриџ, који од много година ту живљаше, љубимога попа Агапија, учитеља господина Николаја Аргентија, и први | марта пређем у корабаљ за Цариград.
По неколико дана пођем с мојим учеником у Јаш, у дом ј великог принципског вестијарија, господина Георгија Балси. Од ове благородне фамилије прекрасно сам содержават био и лепо награждјеније имао.
Од ове благородне фамилије прекрасно сам содержават био и лепо награждјеније имао. Архиепископа молдавскога, господина Гаврила Калимахи, синовцем лекције на францеском језику предавао сам и од њега сам добру плаћу имао.
Последње тримесечја недеље одем поздравити господина Лузинијана и јавим му да намеравам возвратити се у Калес, представљајући му да сам изговор језика од части постигао, а
Одлазио би[х] у дом мојега господина Ливи сваки дан у десети или једанаести час пред подне и с помоћу и настављенијем његове пречестне супруге читао би[х]
Они исти, за своју велику доброту к мени, испросе се од старога господина и пет дана пре дођу неже ли би дошли. Не знам у животу мојему, разве ако кад сам дететом био, да сам кога с таковом
фторника частио би неке своје пријатеље од учени[х] људи, а свакога петка бивали би у довољном содружеству на части у господина Гулјелма Фордајс, медика и златнога руна кавалера, којему је краљ ово достојинство дао за његову отменост у медическом
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
уморно погурен, док титраји пузе и јуре по њему, пламсају из високе украшене пећи, купљене у Земуну за собу сина господина оне јесени кад се уписао на Велику школу. Срушили су механу у којој су тада преноћили.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
њихов живот и обичаје, па ћеш, као високо образован човек, моћи разумети шта значи достојан дочек таквог једног господина као што си ти.
Видећете да имам право. Кад му Еуристенес одговори да се Демариста у међувремену удала за једног старијег господина, Архимедес побледе и побеле као ова слонова кост овде“.
Пођох у кујну и стигох онамо таман на време да последњи добар залогај, једна сочна јагњећа леђа, запленим од господина Герикеа. Кад се вратих, продужисмо да пијемо вино. Време нам брзо пролази.
Ја је погледах, изгледала је заиста као анђео“. „То је садања супруга господина Кондита“, упаде му у реч Пембертон, „познајем је красно створење“.
Закуцао сам на вратима, а како ми нико није одговорно, ушао сам. Хтео бих само да се распитам где бих могао наћи господина Лавоазијеа“. Он ми, љубазно смешећи се, пође у сусрет и рече веселим гласом: „Видите га пред собом!
Ви сте се потрудили до мене, испоручили ми поздраве мог поштованог колеге господина Жакена и учинили ми велику част својом посетом.
Он ме одведе у суседну просторију која је, исто тако, служила за његове опите. Ту ми претстави његове сараднике, господина Сегена и свог служитеља и помоћника Маселоа. Нас двоје заузесмо своја места на двема једноставним столицама.
Поред моје супруге која је при свим мојим испитивањима имала дужност записничара, позвах у помоћ господина Сегена и доброг Маселоа. Лавоазије се обратио своме служитељу: „Драги Масело!
Слично се догодило и са мојом данашњом посетом. Имао сам само жељу да видим господина Лавоазијеа, а он ме задржава у дугом пријатељском разговору и показа ми своје опите.
У том интимном простору упаде ми у очи једна велика слика која представља господина Лавоазијеа и његову супругу. Он седи за својим столом са гушчим пером у руци, поред својих хемиских апарата, госпођа
јасно отскаче од сељачког лица Монжовог: и цела његова спољашност, његова одећа, држање и кретање одлика је отмена господина. Тај утисак који је Лаплас на мене учинио саопштавам госпођи Лавоазије.
Да Кивије не примети моју забуну, извадих из џепа бурмутицу и понудих тим голицавим прашком и господина барона. Јер у добри час појави се пред мојим духовним очима лик кнегиње Паулине Метерних-Шандор, унуке кнеза
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ти знаш где станује? А мислим знам и ја. Он застаде па спусти ствари на земљу. — Код господина Николе Глишића? А шта сте ви њему? — Рођак.
Он застаде па спусти ствари на земљу. — Код господина Николе Глишића? А шта сте ви њему? — Рођак. — Господина Николу — рече носач подижући ствари и сумњиво вртећи главом — мучно да ћемо наћи код куће. Нећемо га тамо наћи.
Ето и он. То је судбина сваког мужа.“ После ми је показао једнога господина врло услужног и досадног. „За време окупације био овде председник општине и није било већег злотвора од њега:
А на лицу малог, пакосног господина сијало је нешто и од лукавог и забринутог, злурадог и ишчекујућег. Он је згурено прелиставао дебелу гомилу плавих
Каћенка, којој је вредно било живети и за онај један једини загрљај у наручју Нехљудова, оног високог, елегантног господина у бунди или снажног Симонсона, док су звона оглашавала Ускрс и брујање њихово умирало у бескрајним белинама сибирским,
стаситог Нехљудова поново занесе; и неизбежном неком везом одмах затим друга, у истој оној соби паланке одвратна слика господина Леђенског, како с брадом на грудима, укочена лица, спава док му се конци од слузи развлаче и откидају са ивице влажних
свеж женски смех што се звонко разлегао и треперио у побочним канцеларијама његових потчињених чиновника. Господина Леђенског није мучила никаква страшна брига нити туробна мисао.
осећања врата се његове собе отворише и несташним једним гестом мали женски чиновник који уђе, упитно погледа господина начелника: је ли вољан да потпише.
Тања, у чијем је гласу имало нечег што необично опија и открива неке дубоке, непознате чежње уносила је увек у собу господина Леђенског неки мистичан занос који је у њему будио немир који се не може одредити.
— О да, много. И у том тренутку једна искрена и дубока нежност, нешто благо до суза поплави душу господина Леђенског, па је зажелео да јој говори дуго, много и топло и да је потпуно увери како је готов да се за њу сав
То вече многобројни познаници господина Леђенског беху јако изненађени његовом изванредном, просто невиђеном срдачношћу, јер се он клањао лево и десно тако
Дакле тако. Дајеш ми реч? Госпођа Леђенски, раздрагана као дете и као никад дотле, весело пружи руку, па онда загрли господина Леђенског. — Дајем, ево ти дајем реч. Ти имаш потпуно право. Заиста, књига је све.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А вјероватно сам највише због мастике волио и бакиног брата, отмјеног старог господина из породице што се прије више деценија доселила преко мора, који је, уз остало, имао и малу дестилерију етеричних уља.
Шутио је онако као што шути јаје или столица. Звао сам га ујком Бертом. Он је, рекох, наслиједио старог господина у фабрикацији мастике. Али мастика није више била она иста: промијенио се мађионичар, па се промијенила и мастика.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ваљад' познајете господина Миту? Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. — Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим
— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то старац види, дигне се па отиде по свијету. Идући тако, намјери се на једнога господина (а то је био враг). Овај га пита шта тражи, а старац му рече да би служио кад би имао гдје.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Двадесет пет година доцније, када сам упознао господина Клеменса (Цлементс) и када смо постали пријатељи, испричао сам му то своје искуство и са запрепашћењем сам гледао тог
осам доручковао онако како то чине дрвосече а онда бих, жељно чекајући време ручка, крцкао лешнике за директора радова господина Чарлса Бечелора (Цхарлес Батцхеллор), који је био Едисонов присни пријатељ и његов помоћник.
подсећа ме на облик ”помоћи" коју сам добио од тог шармантног господина, која није финансијска али коју због тога ништа мање не ценим. Године 1870.
Да бих ово разјаснио, могу да споменем једног господина, чудног изгледа, који ме је недавно посетио да би ме ангажовао за изградњу светских предајника у некој далекој земљи.
штампи, ја сам предвидео да ће бити јагме међу произвођачима да се дочепају изума, а посебно сам кројио план за једног господина из Детроита, који је имао невероватну способност нагомилавања милиона.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Приметио сам да је овај наш разговор привукао пажњу особа око нас, а нарочито двоје старијих путника, једну госпођу и господина. - Што се плашиш за своје торбе? - рекао је овај високи чиновник. Ниси на дивљем Балкану, земљи лопова.
и старији предавач на Институту за физику, одвео ме је до кабинета екселенције фон Хелмхолца и представио ме као господина Пупина, студента из Америке и могућег кандидата Џон Тиндалове стипендије за физику Колумбија колеџа.
Колеге из Института за физику препоручили су ми неког господина Милера. Често сам га посећивао, не само зато да бих посматрао његову вештину дувања стакла, већ и зато што ме је
Ћипико, Иво - Приповетке
Немам више... Бог ти дао! —Не дам биљета без новаца ни свецу! Биж'! Ето иду још два господина, — и окрене се према њима, не слушајући Цвете. Приспије један виши чиновник и за њим неки трговачки путник.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
језику, у књижевној реконструкцији и деформацији дао готово цео пантеон старих словенских божанстава у роману Бурлеска господина Перуна бога грома. У групи старословенских прича и у поезији.
да се Растко Петровић, већ после првих публикација у периодици (1920), као и првих књига прозе (романа Бурлеска господина Перуна бога грома, 1921) и поезије (збирке Откровење, 1922), нашао у самом средишту поменутог преврата; штавише, он се
На њега се гледало као на предворје логичнога. Ваљда нас и зато древни Словени у Бурлесци господина Перуна бога грома више подсећају на децу но на наше давне претке.
исти предео с реком и језером, у деволској долини, у коме су у осмом веку живели Набор и Управда, ликови из Бурлеске господина Перуна бога грома.
Рецимо, Растко Петровић у Бурлесци господина Перуна бога грома просто се игра разграђеним временом, простором и јединством романескне радње.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Не! ПЕРА: А није ни у канцеларији. ЧЕДА: Ви сте чиновник? ПЕРА: Да, писар код господина Поповића. Па хтео сам да јавим да је кабинет дао оставку. Хтео сам, знате, ја први то да да му јавим.
ПЕРА: Има. ЖИВКА: Говорите! ПЕРА: Видео сам га. ЖИВКА: Кога? ПЕРА: Њега, господина. Видео сам га, отишао је у Двор, има цилиндер на глави. ЖИВКА (узбуђено): Да се нисте преварили?
„Невероватно” – да одговори она прва – „али сам поуздано чула ... замислите госпођа Живка преотела је господина Нинковића од госпође Наталије!” ЖИВКА: Па јес', тако ће да се шапуће.
XВИ ЖИВКА, МОМАК ЖИВКА (после врло кратке паузе): За мене писмо? МОМАК: Да, госпођо, од секретара, господина Нинковића. ЖИВКА (пријатно изненађена): Ах!
Па није тежак посао, не кажем да је тежак, али знате како је, треба имати прилике, а пуна кућа, па никако да ухватим господина насамо. ЖИВКА: Слушајте, Анка, мени би требало, ако је могуће, још данас да се то сврши.
Ви знате како ћу вам се одужити. АНКА: Молим! ЧЕДА: Водите брзо овога господина у вашу собу и закључајте врата. Не питајте зашто, већ журите, опасност је велика. РИСТА: Врло велика.
Е, баш ти хвала, мајка. ПИСАР (Живки): Треба ли, госпођо, да узмем овог господина на саслушање? ЖИВКА: Та какво саслушање, саслушао се он на ономе, а не на овоме свету, дабогда!
којој је он дошао, моментано још нема чекаоницу у кући, а како је тога тренутка била заузета, упутила је дотичног господина у собаричину собу да тамо причека, као у чекаоници. ЧЕДА: А што је скинуо капут?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
шта су се господин филозоф склонили? САРА: Гледајте како је дивно, ја вас могу поздравити ле бон тон, ви сте супруга господина филозофа. ФЕМА: Ох! (Извали се на столицу.) САРА: Оће да падне у несвест. Фришко хофманише тропфн.
ЈОВАН: Ламуру. ФЕМА: Шта, кој је тај гурбијан био што је мога Ламура дирао? ЈОВАН: Гњавио је капова господина Петрича, и удавио пудлу једну, пак су му зато пребили ногу, и јошт му прете да ће га убити дати.
Мој је Василије добио лутрију, али је решконта у овога господина филозофа. МИТАР: Аа, филозоф је ово? Зашто ви не дате момку што је његово?
Еј, Фемо, Фемо! А ко ти је то до тебе, откуда је та опет? САРА: Ја сам госпоја Сара од Младенић, супруга покојног господина Младенића, која сам чест имала код графа и код графице Шварц на десној, врло ретко на левој страни бити.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ако је у борби нестало господина, за ког питате, онда га потражите међу гомилама мртвих, које су Турци оставили, и међу којима, судећи по европском
Мене су људи помало слушали, па и то не као војника, но као некаквог »господина човека« о коме управо нису знали шта је. У главноме при овом другом наступању радио је сваки како је сам најбоље знао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Како?... Зар ниси видео господина капетана, пре неколико вечери? — вели Пера. — Наравно! — добацује озбиљно капетан „Фикус“. — „Сами себе и друг друга“.
— Господине капетане... господине потпоручниче — дрмао их је редом — на рапорт код господина управника у девет часова. — Ко, је л’ ја? — вели буновно Пера „Ђеврек“ и протегли се.
Тргао сам руку и пољубио га у чело. Груји навреше сузе у очи: — Хвала вам... господине потпоручниче... Поздравите ми господина потпуковника, господина поручника Луку, господина потпоручника Војина. И све другове. И сећајте се вашег Грује...
Груји навреше сузе у очи: — Хвала вам... господине потпоручниче... Поздравите ми господина потпуковника, господина поручника Луку, господина потпоручника Војина. И све другове. И сећајте се вашег Грује... Опрошћавајте...
господине потпоручниче... Поздравите ми господина потпуковника, господина поручника Луку, господина потпоручника Војина. И све другове. И сећајте се вашег Грује... Опрошћавајте... — Грујо, ми ћемо се опет видети...
Сила је то једна... Умирио је он Бугаре, да се живи не чују... Хајде, Станко, роде мој, одведи господина потпоручника до нашег рововца... Њега Бугари да ухвате, одрали би га живог. Поздравите га с моје стране.
— Ето ти твоје математике!... Не знаш! Уважени бароне!... Десет руку има педесет прстију, а не сто. Посилни, услужи господина кавом — показивао је прстом на себе. Коста ме збуњено погледа, махну главом и насмеја се. — Е, изради ме на брзину.
— Донећу ти вина, причекај. — А, не, не! Ти остајеш овде — он се окрете једном од својих војника: — Зови посилнога господина капетана. Унутра уђе Џамић, сав згрчен и преплашен. — Господин капетан има нешто да ти нареди!
— Господине потпоручниче, скрцао би је на лицу места. Насмејали смо се. Смејао се и Драгиша. — Из причања господина потпоручника, каква ти онако изгледа та женска? — пита га Војин. — Фина ствар — смеје се Станимир.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Уз овакав наслов има и следеће објашњење: „Преписана из једног правог оригинала, налазећег се у библиотеки господина епископа Мушицког у Карлштату.
28, стр. 217, са следећом посветом: „Благородној госпожи Јелисавети племенитој от Младеновић, супруги благородног господина Трифона от Младеновић, великог судца благородни у Дистрикту иришком, дар за њена надежде пуна четир сина, учтивејше
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ Ман' се ти ћорава посла; јер, овог ми царског мура и царске ми службе, стаћемо барабар пред господина пријестолника, те ћемо се порошкати, па ко изврци! Мијо би само слегн'о раменије', па би се упутио својој долиници.
То се мени о глави ради! А, никс. Судац (умирује га): Не бој се ти ништа. Нешто сам заборавио, па питам господина... Има, Давиде, има так'а школа у нас. Давид: Па баш има у вас та'ка школа терезијанска што се зове? Судац: Има, има.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Лице... антидинастички списи, плава риба, класа, пандури, расол за господина Жику, па онда фењер, па поп, па класа, распис председницима општина. Све се то, видиш, меша у мојој глави и крчка...
(Сети се.) Ах, да! Дедер, ти, Тасо прочитај ову депешу. (Да му.) Господо, депеша је поверљива, Од господина министра унутрашњих дела!. Читај! ТАСА (чита): „Плава риба, кљукана династија...
Сутрадан оставимо господина Жику да се испава, а ми 'ајд' на ручак у друго село, код другог председника општине, па се вратимо и пошаљемо депешу у
А ја не могу у срез, морам бити овде; сваки час може стићи каква нова депеша од господина министра. Морам бити овде. Него, господине Жико, кад би ти могао некако да се раздремаш?
(Милисав вади из фиоке један протокол.) Заведи! (Милисав умочи перо и очекује.) „Капетан овога среза, Господина министра унутрашњих дела извештава депешом да је у своме срезу пронашао и притворио лице које је поверљивом депешом од
Оде и капетан и све среско особље у ваздух. А неко тек мора остати да настави истрагу и да извести господина министра о дога– ђају: Зато, знаш, почните ви, па ако видим да онај ништа не баца, ето мене! ЖИКА: А ми... онако!...
Напиши му тамо „рађено” и упиши имена присутника. (Звони. Јоси, који се јавља на вратима.) Доведи ми онога господина из 'апсе. ЈОСА: Кога? ВИЋА: Онога, де, јутрошњега. Као да су ти пуне 'апсане господе, па не знаш кога?
Запиши, господине Милисаве, да је хтео насрнути на мене! Видиш ли, господине Вићо, да сам тачно известио господина министра да сам с опасношћу живота вршио истрагу!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Али у главном Савином делу Житију господина Симеона (1208) Симеон - Немања схваћен је као мудар владар, племенит отац, блажен старац, а његова светост је само
Откровењу (1922) напушта сва обележја старог стиха, а у роману са темом о животу старих словенских божанстава Бурлеска господина Перуна бога грома (1921) разбија јединство радње, времена и простора.
Ћипико, Иво - Пауци
— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару! Момак се насмија, вели: — Гле ти мога господина, не може да чека! ... Ко смије господара звати?
Биће да је било око једанаест сати. У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина. Она га дочека поуздано, с благим осмјехом. Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу!
Пред собом опази господина начелника. Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.
стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. —Ви сте позвани по други пут, — јави се судан, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани?
— А ми ? — упита стари Анте. — Можете поћи кући, — одговори су дан. — Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се потсмијева. Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.
— Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника.
— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. — Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога
Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља. Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледам у једног младог господина што седи неколико седишта удесно наспрам мене. Диже очи црне и крупне и леви крај горње усне му се помера у танан,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
После овога претходног саопштења уведен сам у кабинет господина Министра. Господин Министар, некадањи професор историје српскога народа, а сада већ сам њена личност, човек од преко
Ручао сам у возу још боље но јуче у патријаршији, а у друштву господина Митрополита, мога сапутника у истом послу. Са њим сам се упознао тек прекјуче када је стигао из своје диецезе да пође
Та слика претставља Тодора као отменог господина бидермајерског доба, обријане браде и бркова, одевеног претечом садањег фрака, белим свиленим прслуком, из чијег
Зато сам био у стању да одговорим на сва питања господина изасланика. Али кад поче да се распитује и о другим својим рођацима и познаницима у Дубровнику, ја му смело одговорих:
Молим, овим коридором. - Како нам је ход лак и еластичан! Интересантно друштво наших сапутника! Она два господина са својим госпођама, са којима смо седели за истим столом, то су пуномоћници једног монтанистичког предузећа.
Наша Земљина атмосфера као да намерно гута баш оне зраке који су најефикаснији за лечење. Ова два млада господина што су таманили виски, новинари су; онај трећи је сликар. Сигурно Вам је пао у очи онај млади заљубљени пар.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Челица (приче) Покренут лист Ђаче у Нишу и Београду Јован Живковић: Палмово Листвије, одабране восточне повјести от Господина Хердера за јуност 1889.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Он је, додуше, новац давао увек за благородне циљеве, али је и благородност осећао, по речима господина Јоксима, некако као округао или ћошкаст облик.
— Нико, уосталом, сада није слушао господина Јоксима. Оно што се дешавало у Јуличиној кући, било је неописиво. Лекари су наваљивали, и претили силом, да се лудак
— Павле је скоро годину дана давао часове, и бивао у кући госпође Мање Рускиње и њеног мужа Господина Кондилиса. Тамо се тако рећи искључиво говори француски; али како они станују ван града, и скоро се ни с ким не друже,
је ли д а или н е, није потребно више дугмета бројати; замислимо ствар, и гледамо шта ће да отштепује климава глава господина шефа... Није нам у доброј кожи стари... Тешимо га, али он жури, жури.
Он је био најбоље школован, имао необично леп рукопис, сјајно је калемио воћке у башти господина сенатора, и казао је госпођи сенаторовици ванредан лек против пега.
Позли му, стаде да заплеће језиком, и сруши се Бранку у наручје. После четири дана гробље однесе господина Тому. Све је било пристојно и мирно.
” Прадед Лексин и Јосифов, Корнел Влаовић, види се и по имену, већ се родио као дете родитеља који су бирали сину име господина.
Учитеља у четвртом разреду — „Мој господин” — чувеног у паланци господина Марко Лесковца, волела је Кода са оданошћу, и с неком свешћу која није особина дечја.
али, опрезно, ипак близу варошице, док се не види може ли се тамо становати, није ли, према јавном мишљењу, срамота за господина да оде у Горњу Варош.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
а кад га терам, ја му кажем: шибе! А бог ће га свети знати који је то падеж! Питао сам најзад и господина проту, једном приликом када је био на вечери код нас, верујући необично у његову ученост, па се и он збунио и није
а из уображених добија реалне, онда по чему би у математици био немогућан и овакав задатак на пример: „Кад је шофер господина министра социјалне политике стар 40 година, З месеца и 12 дана а мост је у вароши Квибеку, у држави Канади, дуг 577
Мораћу да опоменем сутра господина Панића да не доводи више свог ловачког пса у канцеларију, јер где би нас то одвело ако сви чиновници почну доводити
– Уха, где ти оде! Не може то! – гракнуше неколицина. – Молим господина Борисава да ме не прекида – наставља госпар Сима са пуно мирнога достојанства.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
''Љубав је једна пасија!'' додаде на то Грофица сетна и бона, Па шољом чаја љубазно госпа нуди Господина барона. За столом тебе не беше и празнина Осећала се јасно — Ти би о твојој љубави, моја драга, Причала тако
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
коњем, једно младо момче, код шатора расикао конопце шаторове и ја сам се кумај макнул да ни ме је посикао, мене господина?“ Али сиде Свилојевић цару свому говорити: „Оно сам ти главом мојом на медану, мој честити царе!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зато и сав изнутра стрепим. Бојим се с мојим срдцем; са свега ми срдца не миловах господина Бога, у срдцу о земљни послови се старам и зло из њега чиним.
До главе и крви и на храну ти једни предали се! Ко ли је тебе учинио господина и цара Над свим тим што год на земљи и у води има?
свирала, дудук ли — ваља јој свирац да је држи и својом мајсторијом разлико и лепо свира ш њоме гласовито, те свога господина да весели. Духну на лице му дихање живота и бист чловек в душу живу...
Уши имаш, послушај мобу нашу, и прегни к нама твоје ухо. Руке имаш, да их пружиш на подавање. Ушла си на весеље твога господина, ама и наше си весеље, ти сама у нашој грижи.
се надмудривали који би похитленију неку беседу од себе изнео пред цара да би га за то у своме царству вишего господина учинио.
синови, латише мачеве онако назубни ка лавови, слободно отрчаше у град, те их махом до ноге свију искресаше и тога господина уједно са сином посекоше без очина им знања, а Дину сестру им доведоше дама.
И заповедише Димитријеву слуги да оне ступове има дигнути одонуд и однети из дома господина његова, пак опет рекоше му да оде унутра пред олтар где стоји ћивот светога Димитрија, те скоро да сними одзгор с
Ја ли би тко у розолију, у коју ли лепу миризму скупу, напишао се и ђубретом затоварио, — што би тај од господина му пропатио?...
Невоља човека приводи и из недруга чинити себи друга; пријатељити се с јабанџијом и за господина свога примати га. Рђа им се у кући над главом распасала. Ка свиње од испирања у блато. Пролази ка вода кроз бадањ.
Ка и ономе рабу што му таланти дукати големи на трговину од господина издати бише: не зато што их и опет петорином не приспори, ама крошто их и с једним не промета се, него зарину га у
Кад ме створење плаши, како ћу поднети Створитеља? Од слуге се препадох, ја господина ли ћу родити?... Беседник Ако ли је тко од мудараца и морском звездом нарече, ни со тим неће погрешити, јер она на
Ствар ме страши. А како могу поднети зглед створитеља мога? Препала сам се од слуге, еда ли господина кадра сам дочекати? Гаврил Не бој се, Марије! Ја тебе Богородицу наричем!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Наравно да хаџи Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове од којих