Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У њега је, причају, скочила једна девојка после Косовске битке, јер није хтела да „гове Арапима“, који су земљу били притисли, већ овој води. И сада она о Ђурђеву дне „искаче и чешља се“ код овог вира.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Кречар, и он је срећан човек. Има жену, његову Агру, која му у свачему гове. Његови пријатељи су и њени пријатељи; једно друго никад друкчије не зову, већ „душко”.
Господару Полачеку то гове. Већ је време ручку; иду унутра. Ту опет весело поручају. Сваки своје примедбе о балу чини.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
зловољно и гунђа: — Вала, Ђукане, да нијеси скојевац и бомбаш, ја бих ти рекао да си ти једно обично бесловесно божје гове ...јуне, право правцато јуне ...А, док се само заврши овај рат, ти ћеш мени, брајкане мој, у школу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Дође ми у сну. Не кад је зове силних ми жеља наврели рој, она Ми дође кад њојзи гове, тајне су силе слушкиње њој. Навек су са њом појаве нове, земних милина небески крој.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
За све лепе ствари заборав је исти: За младост, љубав, за цвеће и снове, — Дубок и вечан, што мири и гове; Без профанога сећања сте чисти. За све лепе ствари заборав је исти.