Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Усплахирен, растресен, отворених уста и избечених очију, он је трчао, клатио се и батргао. Сунце му грејаше баш у лице, а капа му пала, те се струља, мрка коса осветљена лелуја ше.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела ватра, која га грејаше у послу. — Ви, одмор... да. Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити. — И не журим се.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад изађе из школе, грејаше благо и топло јунско сунце које и најмученијој души даје полета и живота, али њему на души беше тамно и облачно, њему