Јакшић, Ђура - ПРОЗА
па који тим тужним пољем прође, лако ће погодити да се ту под земљом грле отац и син... Па ко зна, можда је њему милије било оно дете под земљом, неголи ми на земљи?...
— рече зажарено девојче. — Ја кад сам код тебе, а мени се чини да и трава о љубави приповеда, да се и небо и земља грле и љубе... Видиш ли оне ситне капљице што, ударајући у шарени шљунак, на обалу скачу?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе! Али, о чуда! Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
па ћеш уздисати Па ћеш рећи: то је моје било, Моје било, за мном уздисало, Уздисало, и мене љубило; А сада га друге грле руке, Друге руке, друга уста љубе!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
XИ Кад кући дођоше, радост велика од свију. Сви се грле и љубе. Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи.
Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. — Будите добре и послушне. Девојке му љубе руке и грле га. — Ал’ си, отац, болестан био, тако нам је жао!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Куме Петре, оче рођени, откуда ти? Раздрагано и свечано грле се и љубе преко спуштене рампе, лупају се по раменима, па се онда поизмакну да боље виде један другог, опет се грле,
грле се и љубе преко спуштене рампе, лупају се по раменима, па се онда поизмакну да боље виде један другог, опет се грле, па кум Петар брише заводњене очи, а Пантелија разњежено шмрче и гледа у страну.
— Приђидер, кумићу, да те још једном вјерно загрлим широм наше напаћене земље. Поново се грле тако срдачно да све рампа шкрипи између њих, а онда се опет одмичу један од другога као да хватају залет за ново
— Несебично дајем себе за општенародне циљеве ове наше борбе ...О мој кумићу, јабуко моја, ходидер овамо. Опет се грле, лупају по раменима, а онда се зарумењени кум Пантелија измиче за корак од рампе, затеже блузу, салутира и каже
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Јест, зато. Бог се мора расрдити на тај свет. ЉУБА: А кад се момак и девојка загрли? СТАНИЈА: Грле се који су неваљали. Зато таква девојка не сме ни на свет да изиђе, да је не пљују.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
и којекакве застрашујуће значке, како седе по патосу на свим могућим фестивалима и местима у моди, како се фол јавно грле, како су против рата...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
велике слободе за подземне народе земљо ти знаш како ти се радују они којима си ти једина храна који те гризу који те грле сви преци славног збега којима уз гусле још кост промрзла сева и све је надувено од старе славе недопеване надуле се
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али ће из моја оба ока невесела јурнути да грле погледи жудни планински један стрм, или бор, или јелу, или шуму расцветану, или који мрачан грм.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
По целој вароши необична живост: трговци избацују из дућана трулеж; глумци и управник народног позоришта грле се и љубе; газде београдских пивница издају келнерима друге наредбе о точењу пива...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
3 Грлица је просо брала, К њој доходи друго грле: — „Дај ми, грло, једно зрно!“ — Не дам, грле, ни једнога, Беше брати а не спати!
3 Грлица је просо брала, К њој доходи друго грле: — „Дај ми, грло, једно зрно!“ — Не дам, грле, ни једнога, Беше брати а не спати! Ја сам брала, нисам слала, По гори се не играла, У грм главе не верала!
6 РЕЂАЛИЦЕ 1. Грличица грче... Грличица грче, Петар коња трче. Дај ми, Петре, палицу, Да убијем грлицу, Да ми грле соли да, Да ја овну соли дам, Да ми ован лоја да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад она дође с њим своме оцу и матери, није се могло знати кога већма грле и љубе, њу или њега, и науме, одмах да их венчају, али се она начини болесна.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
му подрхтава, тупо и гњецаво сударају се вилице, први пут он хвата дна бледа месеца што никад нису престала да се грле, и јурну руком у дојке, да згрне у себе сву топлоту и нежност коже коју никад сунце није видело, па да гази земљу
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Свуда те тражим!... При том се сагла, И к'о од чежње обамрле Падоше власи гараве, бујне, Па се са цвећем, са травом грле. По њима пада свилена магла, Док цвеће квасе сузе јој нујне.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
” УЗДАХ СА ДУНАВА — ЗА ДЕЧИЈА УСТА — На Калемегдану, поред старог града, Где Београд грле и Дунав и Сава, Једно Српче гледа земље наших нада, Што их тајно крије та даљина плава.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ту неко виши суди; Не шаље им меке дане Да их строше и стамане; Не шаље им мазне ноћи Да их слашћу онемоћи: Патње грле српску дику Да не заспи на бранику. »Невен« 1882.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Они се раставе.) Несреће и смради? Је л то нобл, тако Французи раде? Није ли доста што се на балу грле, него и по буџаци, а? А ти, кукољу од паора, ко ти је рекао да остављаш кућу?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И нагле, сижу и ветре грле И кличу силни клик победа, Бизанту хрле Синови славни славних прадеда. Проричу ужас њихове трубе, Где црноменске
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ово је званични извиђај, ово је државно надлештво; и ја протестујем да се у државноме надлештву приватна лица грле и љубе. КАПЕТАН: Ама, чекај, де, па ти! Шта си заурлао?
Шта си заурлао? ВИЋА: Молим да се запише у протокол истраге да се овде, у канцеларији, приватна лица љубе и грле пред очима власти. КАПЕТАН: Ама, пусти мене прво да пречистим рачуне!
Ћипико, Иво - Пауци
С њиме је пошао и стари Грле. Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде
Домало ето и њих редом. Јуру и Марију прати мајка им. Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Другови лармају. Владимир Рибарић држи говор. Павле и Милан грле Бранка. Господин Тома вади из џепа свој стари и старински сат, и, сав уздрхтао, предаје га сину.
Гранчице расту такорећи на очиглед. А кад потрага човек, око чега се обавијају, шта грле: то је сув телеграфски дирек, хладан неки зидић, гвоздени жичани преплет. Око самих себе се обавијају!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Она сада мирно Почива на дну... У тиху покоју Гранама својим љубе је и грле Корали руди... Њезин се гроб свагда Прелива сјајем чистога смарагда, И шуми гласом чежње неумрле.
Устају мртви, глухо их доба Зове; на игру сви хрле; Ми остајемо под сводом гроба, И твоје руке ме грле. Устају мртви, дан судњи свије' Зове светлости и тами; Но нама стало ни за чим није, Ми мирно лежимо сами.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
баца у облаке, дочекује у бијеле руке“, затим у много случајева опис сусрета пријатеља и непријатеља (први се грле, други се грде), опис поробљених дворова итд.
Он ће казат на коме је царство.“ Руке шире, у грла се грле, у бијело цјеливају лице, за јуначко питају се здравље, па сједоше на свил'на душека.
Кад виђеше да ј̓ истина тако, допадоше два дуждева сина те сретоше мила зета свога; грле зета и отуд и отуд, па га воде на танке чардаке; а на конак свате растурише по тројицу и по четворицу, како ће им бити
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ружа без пупољка Био један тужни алас Мрачан као мрачни талас Срце му је хтело пући У маленој празној кући Коју грле као вреже Поцепане старе мреже Једног дана преко жала Дуну дашак маестрала Алас узе своју лађу А судба хтеде да