Употреба речи грозио у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Иње је било почело да се топи и његов сан се, као сузама посут, завршавао. Иако се снова сад већ грозио, Исакович се сад већ био навикао да на путу проводи, време, у неком болном дремежу.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Тако их остављају да труну на јунској припеци. Већ сам огуглао. Најпре сам се грозио при погледу на те несрећнике што леже у роју мува. После сам навикао. И наши имају неприлика са погинулим.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Ужас! — грозио се Бранко. — Мати му лежи у Аустрији, син живи у Лондону, отац сахрањен у оном делу гробља у који несрећни Павле не

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Нек само неко приђе, одмах пуштам Жују! — грозио се он. Руководилац курса, провјеравајући да ли су сви слушаоци у разреду, увијек је на крају прозивао и малишана: —

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности