Лалић, Иван В. - ПИСМО
У сећању гусне Обрис у сличној, стишаној лепоти На зиду неке цркве, ил музеја, у сали кватрочента; или мање Патетично: у тишми
Тај звук ће да се згусне у мрљу која влажи западни собни зид — Тако празнина гусне у видљиву супротност, Најаву расточења.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
исклијало је оно што се спремало на сусрет са сунцем лишће је нашло своју богазу те пада суви водостај расте и гусне у понекој тачки у птици што непомично стоји у костима што се усправе на обронку да једночине у човеку који се
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Док се пâле Тада Звезде мале Свих сећања, и среће, и јада. Нек кроз вâле Мрака што се гусне Наша срца, наше тежње усне.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А вуче ме себи човечина с подигнутом руком. Не корачам, суљам се, прикрадам и слушам како страх гусне, расте, па одједном букну у тресак и ломљаву.
— Стани!... Стани мало. Шкрипа замре на дну бубних опни. Коњи фркћу, тресу главама. Гриве гребу очи. Језа гусне крв. Неиздржљиво је. Раскопчава горње, последње дугме капута. — Знојави су ми коњи, господине.
Сељаци занемеше слутећи стрељање. Тола не савлада суво, ситно руцање. ГЛАВА ТРЕЋА Гусне вече и мирише на тиквене вреже и мртве кукурузове ресе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
еталирајући тамо, са живим осјећајем бола и властите деградације, гори а блиставији дио себе, од чега се само још јаче гусне и скрућава усијано језгро њихове праве унутрашње вриједности.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Уснама пупољ у цветање мами, недрима трешње у зрење. Стани не мини. Кадифли, гле, моја доља. Травицом гусне за мекоту по њој, па маховином по узглављу, по стени. Стани не мини.