Употреба речи халакање у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. У тај пар појави се војска. Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике...

ујудурисати — удесити ункаш — облучје на седлу ујдурисати — унети се некоме у лице ушорити — поставити улице халакање — призивање алаха у помоћ хан — друмска гостионица; преноћиште ханума — госпођа хасна — корист, добит, ћар хат —

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И тако су пролазили часови. Али на једанпут ото подне ватра стаде слабити с ове стране и халакање оних на вису губило се све више на супротној страни.

Матавуљ, Симо - УСКОК

“ Лабуд, поштапајући се, примаче се, па час једном, час другом тољагом стаде ударати по капи, уза смијање и халакање гомиле. Велика хитрост и присебност треба играчу да се у онијем покретима одржи у равнотежи!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

У немирним сновима становника удаљених брдских села још се чује њихово халакање и виде се гарави димови поврх зелених шљивика.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Зато јој и само време брзо прође. Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна

Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање: — А, дедо! Наздрави, дедо! Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере. Дању се спавало а ноћу живело. И живот је тај био необичан. Најпре није смео ни главе помолити из собе.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

показивали заставама наш шанац и излећући напред и машући заставама, позивали су осталу војску да за њима трчи. Халакање и други бојни узвици турски већ су потресали ваздух а ова грдна маса непријатеља ваљала се на наш мали шанчић као

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Главом ми јамчиш! У то се чују први, ретки пуцњи пушака, халакање испод прозора. Бат ногу, бежање и узвици: »За Сарошем јуре да га убију! Ухватили га код Ташане и сад хоће његову главу!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности