Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он њој онда све по реду исприча, каже јој за жену, хамала и дукате. Она кад га чује, рече му: — То је врло лако, само ако ми обећаш да ми неш ништа замјерити, пак ћу ти ја од
Она кад га чује, рече му: — То је врло лако, само ако ми обећаш да ми неш ништа замјерити, пак ћу ти ја од хамала сјутра дукате повратити. Он јој се обећа да јој неће ништа замјерити, само нека му дукате поврати.
Кад је ујутру свануло, пође она за хаџијом у чаршију, па кад он види хамала покаже јој га прстом, пак се у крај прибије, а она онда као без душе полети к њему па му се о врату објеси, вичући: —
Ханума онда дозове хамала и рече му нека дјецу претеслими, јер је више доста наметати се. Хамал на то телалу рече нека их теслими што овај одмах