Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
дубоко у земљу пушта храстово корење, ишчупан, његов језик, у нова времена, из сваке гране избија ко лист, у храстовој крошњи с вечери на ветру, никле из воде, из птица, из гробова и вукова, његове речи, златне и зелене, цветају,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Хлеб у пећи) 56 — Бијесна куја лежи у ’растовом пању? (Ракија у храстовој бачви) 57 — Блесак, па блесак, / и у блеску огањ гори — / и у огњу човјек стоји?