Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
била различна а развитак свакога од њих потпуно независан: Бугари, на крајњем истоку, нису имали скоро никакве везе са Хрватима и Словенцима на западу.
на штокавски и чакавски дијалекат и сматрало се да штокавски дијалекат карактерише Србе, а да је чакавски својствен Хрватима; данас се зна да се Срби не могу оделити од Хрвата на тај начин.
Има становништва које говори штокавски и назива се Хрватима. Чакавски дијалекат, кога уосталом брзо нестаје, ограничен је на неколика мала језична острвца у северној далмацији и
Јако су се измешали са Хрватима, а чак донекле и са Словенцима. Прешавши делимице у католичанство и у унијатску вероисповест, Срби су допринели да се
Књижевни језик и књижевност постали су заједнички Србо-Хрватима нарочито од почетка XИX века. Међутим су Словенци и Хрвати имали већ у ХВІ веку заједничку књижевност верског
и пошто тај прираштај не може живети од личке земље, непрекидно се исељавао и исељава у панонске пределе насељене Србо-Хрватима, у Босну, у Србију и у последњим деценијама нарочито у Америку. Зато је број становника готово стациониран.
Словенци су се брзо придружили овоме покрету. Познато је да они данас са Србо-Хрватима чине трећину становништва у Трсту и да врло живо учествују у његову трговачком и економском животу.
Војне старешине су схватиле, да ће организација у задруге, која је раније постојала и која је појачана Србо-Хрватима са Полуострва, осетно допринети одбрани земље. Због тога су је помагали и штитили законима.
Али је међу Хрватима било и јачих људи који нису никако подлегали аустроугарском духу и утицају. То су они људи који су оснивали народне
Али ови сељаци имају одбојни дух, дух подвајања и одстрањивања. Једино себе сматрају правим Хрватима (Хорвати). Онога који не говори њиховим дијалектом, готово сматрају за странца; своје непосредне суседе, становнике
Национално буђење код Хрвата јако је деловало на Словенце, који се од тога доба тесно везују са Србо-Хрватима. Врло су се радо школовали, и из њихове средине су изашле највеће словенске лингвисте XИX века Копитар и Миклошић, и
И поред свих прогона и претњи у току Светског рата су стално испољавали своју несаломљиву вољу да са Србима и Хрватима образују независну државу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
нарочито када је изучавао питање ћирилице и латинице, стао се јако занимати Јужним Словенима, у првом реду Србима и Хрватима.
циљ: да код Срба развије осећање словенске свести и солидарности и да западни словенски свет упозна са Србима и Хрватима. У оба правца он је имао пуно успеха.
Међу Хрватима и Србима нема данас бољег комичног писца од њега. СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ ЖИВОТ. — Родио се 9. септембра 1846.
Хрватске књиге налазе читаоце међу Србима, као и српске међу Хрватима. Српски читаоци данас далеко боље знају хрватске писце, и хрватски читаоци српске писце но што је то било још пре