Употреба речи имала у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Мора да ти је срце добро, буди ми пријатељ! Ох, кад би то примио! Ала бих срећна била ја! Ја никога нисам имала, никоме не могох исказати моје јаде, сузе су моје на срце падале, зато је тешко као олово; о, господине, о, пријатељу,

А у тужним очима лежаше израз пун благодарности: — Ах, имала сам оца, пријатељу, али га не памтим. Малена сам била кад ми га црни попови отеше, па га дубоко у земљу сахранише; па

Решила сам се да идем служити. Одох једној мајсторици. Добра жена, имала је двоје-троје дечице. Ја јој се понудих да им будем дадиља. Мајсторица ме је с неким саучешћем посматрала.

Не! Не!... Али куд оде,... — додаде устрепелим гласом. — Кући није... да куда је?... Она је имала право, јер старац не оде право кући својој, него уђе у Николин браник, после удари кроз Орашје, па оде право запису...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Онда једна од старијих и искуснијих лисица, придосетивши се њејзином лукавству, одговори: „Док си ти реп свој имала, ниси нас на то совјетовала, а сада, гди си ти без репа остала, хотела би да и ми наше одрежемо, је ли?

Лисица чује и прштрчи ту; но видећи га на висини, каже му да је она од старине имала велико пријатељство с његовим родом, и да би пада и с њим загрлити се и поцеловати.

Ко не мари за последак, о оном овде није реч. 95 Жена и муж пијаница Жена имала пијаницу мужа, и свакојако се мучила совјетујући га и увјештавајући га се остави пијанства, чрез које дан о дан потире

150 дала, више је по свидјетелству преблагословенога Спаситеља дала неголи сви богатци, зашто је дала све што је имала.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Друга племена, која су имала завет да се онде стане где нађу пчеле у грму, отишла су у Мачву. Мој отац и мати имали су осим мене јошт пет синова:

и зулумћар, да је пола раје у Немачку побегло од његове глобе, и да није јаничарски̓ ага, сиротиња не би ни вола имала, на чему би орали и ̓лебом се ̓ранили, нит̓ би се имало откуд цару арач давати, нити зашто соли купити, но све

) Та је краљица имала два сина у војсци, и тога са̓ију пропусте, и књигу однесе њи̓овој матери краљици. Кад уђе у одају (у собу) где краљица

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Озго се покрије кровином или кором од дрвета. Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива. На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.

Ама иако је било мало, бар је ваљало! Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.

Сколише га са свију страна. Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка. Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.

На Станкову душу као да планина паде... Јадни његови родитељи! Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!... Као да је град потро... И сад јадају и кукају.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.

Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи. Она ће га и усрећити! Ја вам кажем: она ће га усрећити!

— Јес', богами! На Нову годину 1881. ШКОЛСКА ИКОНА И Наше село имало је цркву, а црква је имала попа. Поп је, опет, имао цркву, село и попадију. То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом.

Жене се надмећу понудама и поклонима. Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун ковчег.

Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче и да би се имала чиме прихранити, да је, не дај боже, ви који... Чекајте док свршим!

Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину. — Да се вратимо? — рече она. Ја је погледах. Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом па забачени на леђа.

Она је имала исти црни шал око главе. Ја сам јој непрестано гледао у очи. Била је лепа као вила Ја не знам кад сам је научио српски

Ја знам да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке. Ја не знам иначе кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било. Прогутај га, дакле.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала! Моја покојна мама, бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза што га она не би знала зготовити.

га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој кућа стоји, имала у виду само економне обзире. Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: »Јао мене жалосне!

Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта, и запамтила му све, и стас и лице и косу и очи и одело, и својим рођеним ушима чула

И на послетку, Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље, и која је све слушала у кући, и оца звала: тáта, а матер мáма.

А Меланија је родитеље звала: папâ и мамâ, имала је своју вољу, и њу су сви морали да слушају, па је увек било онако како је она хтела.

А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.

!« Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала да она, као мати, не би имала ништа против тога; штавише, она би оберучке дочекала таквог зета.

— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро! — Није ваљда имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви... — Та шта говориш! — Па... овај...

на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала Сан матере божје од којега је неких десет-петнаест егземплара имала позашивених у лајбовима од хаљина и по шифонерима мећу вешом, и за иконом, и у џепу старе бунде којом се покривало

госпоштином), и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога. Једнога су оне саме међу собом звале Затрацени, а другога Шецко-Једно.

од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о господину владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.

Фрау Габриела се понудила да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то зачудо ишло од руке. Ту ће млада бити доведена, и живеће као ђаконовица, јер ће се Пера

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— проплакала код ње. И заиста Таја је више није хтео, код себе, у своју собу. Примио варошанку. А Вејка није имала више код кога, но је од тада морала сама по пољу да ноћива.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуба је био са госпом врло добро познат. Ова је имала једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу удати. Видео је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио.

— И сад лудује, ал' ја јој помоћи не могу, сирота је. — А да има што, бисте ли је узели? — Бих, пре тога, да је имала бар хиљаду форинти. — А да сад има пет? — Промислио би' се.

— А ви изволите к мени са целом фамилијом. — Мило ће ми бити. Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати. Љуба их угошћава.

Сад почну певати. Госпођа Перса имала је леп глас. Љуба је њу својим јаким гласом потпомагао. Много су певали. Када су певали: „У мјесту пријатном”, Љуба је

Госпођа Перса са фрајлом такође је имала разговор о младожењи, па онда поспаше. Фрајла је о чикаГаври снивала. Господар Першуновић дуго није могао заспати.

била је мало јача од четрдесет година; велика, крупна жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгледала.

Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном речи, била је права наџак-баба. Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје. Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.

— А, дакле, ви младиће тражите? — Већ кад би’ тако морала, наравно не би’ старијег тражила; старог сам већ имала. Сад се почне Пинтерић и Чарукџић чика-Гаври потсмевати. — Видиш, како си прошао! — Тако му треба кад је машкртан.

Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала. Фрајлица ђипи и изиђе напоље. Чекмеџијић остане сам. Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави.

Оде Паулини да види шта ради. Паулина лежи на дивану. — Шта ти је, Паулина? — Имала сам мале кренфне. — Ал’ сад ти је добро? — Сад ми је лакше; само што се кренкујем.

Госпођа Евица је имала ту слабост да је радо била проводаџиница. Срце и душа јој је било женити и удавати. Она је тим себи кредит правила.

Срце и душа јој је било женити и удавати. Она је тим себи кредит правила. Свет је њу познавао, па која је мати имала кћер, или сина за женидбу, та јој је морала ласкати, јер благо оној коју госпођа Евица похвали, а тешко оном кога она

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

тренутку и кад су и последња црева пешадије замакла за кукурузе, пета батерија, која је дејствовала картечом, још није имала наређење да се позуче.

никад никог не погледа, никад ни с ким не проговори, нигде не изађе и да се, никоме не допадне а она то није могла. Имала је много познаника и сви су јој се искрено дивили. И ако је по некад оно и хтела, да би њему угодила, није могла.

На глави је имала ону типичну капу Немице, са подвезеном машном испод браде, на којој је такође штрчало неколико дугих, сребрних длака.

га приметила на великом столу, у белом великом омотачу и са оним твојим финим, својственим рукописом, мили Алексије. Имала сам осећање да је оно твоје писмо једно живо биће с којим би ја хтела да говорим, да се мазим, да се грлим, да сањам и

Доведи је овде, сама ће да побегне у Француску. — Ама мртав сам ја за њу, господо. Пре годину дана имала је моју посмртну листу у рукама. — Дакле била и годишњица? Живио покојник! Живио покојник!

— Зашто мора да пропадне? Шта говорите? — Зато, што је нашој раси мало једна Албанија. Треба бар три. Једну је имала, а другој јури у сусрет, сигурно, поуздано. Само што нико у то не верује и неће о томе да мисли.

Африка

Они су се договорили између себе. Шеф села је и дошао да вас заговара, како би шалупа имала времена да прође, и они сад сви за једно деле новац којим сте платили ону другу шалупу!

Тако је жена која остане удовица дужна да пође за сина кога је имала са покојником, јер Бобо наслеђује своју матер као и сва остала добра свога оца.

Тај фетиш наређује да се иде жени да би се од ње имала деца која ће унети нове снаге у заједнички дух. Као идење жени, тај фетиш наређује и људождерство којим се апсорбује

је Ме умрла И птице са ње одлетеле, Када је сишла у свој дом, Она га је сама водила; Није могла ни да се миче, Није имала са ким да говори. Онај за ким је највише жалила, Ишао је кораком несигурним.

Црњански, Милош - Сеобе 2

били су виши од фасада капуцина, пуних крстова и анђела, а отварали су видик и према утринама, где су хусарска одељења имала школу јахања. Енгелсхофен је патио од маније кречења и санитета. Као и карбола. Он је био закречио и Команду места.

Али на другој страни, имала је једно крило још из турских ратова и ту је била сва мрачна, са прозорима у гвозденим решеткама.

Пешадија је, те године, била, први пут, униформисана, па је, издалека, имала боје цветних леја. На то мало, каменито, двориште дошли су дакле Енгелсхофен и Гарсули, где их је већ чекала групица

Срба, са својим барјацима, коњима, копљима, шубарама и црвеним гуњевима, у његовим ноздрама није смрдела – напротив, имала је мирис црвених булки.

Варвара је имала лик кипова који се, као у неком сну, смеше. „Петре! Ајде! Ајде! Вриме је! Триба устати. Знаш да ће Павла да воде!

Соба у којој је прве класе лајтнант Петар Исакович, са женом, становао, имала је на зиду неке голишаве анђеле, и гоблене са сценама из лова.

Његова жена, Ана, имала је сад своје друго дете и бојала се да јој Ђурђе, у сну, онако дебео, дете не пригуши. Терала га је из кревета, а он

Њени црни курјуци падали су јој испод колена, а имала је неку бујну, црну, косу, која је мирисала. Била је чувена као играчица, лепих, снажних, ногу, а чувена, међу

Катинка, сем тог сенатора, није имала никог на свету. Иако на њу није мислио, после њене смрти, сад, у затвору, изненада, Павлу је било некако мило да на њу

Варваре – појавила би се, врло примамљивог стаса, лепих покрета, а нарочито лепих, тамних, очију, на којима је тама имала боју дима и облака.

Варвара је, тога дана, обукла рођаку у плаву, свилену, кринолину, на којој је имала кецељу, исто тако плаву, али блеђе боје.

Видело се да удавача устаје као од шале, да се превија лако, и да је витка у пасу. Према наређењу проводаџија, имала је, кад седне, да покаже ноге и задиже сукњу, скоро до колена, а да груди остави полуоткривене, у чипки.

Теодосије - ЖИТИЈА

И тако свима заповеди да узму јела и да се Добивши погодно време, Богом управљани дођоше у град Акр, где је лађа имала да истовари терет.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

становништво створило је у средњем веку бугарску државу, која је са западним Јужним Словенима, нарочито са Србима, имала мало других додира осим супарништва и борби. Али су у току турске владавине ове борбе заборавили и Срби и Бугари.

Код њих нема великих вароши, доскора није било ниједне која би имала 100.000 становника. Превлађују мале вароши са неколико хиљада становника, поглавито пореклом са села и једним делом

Прва је реч турско-источњачког порекла и она се једино данас употребљава. Реч поносници је имала исти смисао у неким српским средњовековним споменицима.

Пошто су била на територији под турским суверенитетом и имала неку врсту аутономије, могла су проширивати свој домен, утолико пре што се турска управа готово није бринула о овим

Црногорска племена нису имала слободног простора да се развијају и увећавају као рашка племена. Сувишак становништва се стално исељавао у Рашку,

Ни за владе јачих владара, банова и краљева, централна власт није никада имала пуну снагу и значај, као што је имала по другим српским земљама.

Ни за владе јачих владара, банова и краљева, централна власт није никада имала пуну снагу и значај, као што је имала по другим српским земљама.

Ова је политичка организација имала и других последица. На властелинским великим имањима радила је раја, а они су само приходе збирали.

Сва је Босна стајала под утицајем ове силовите и ритерске, али и затуцане и незналичке властеле, која није имала представе о времену у коме живи и о напрецима у свету.

Највећи је приход имала од бродарства, од преношења робе преко мора. Још и у првим десетинама XИX века имали су Бокељи око 250 бродова, којима

Бока је имала и друкчији политичко-историјски развитак. После римске и византијске периоде настала је српска; за Немањића је особити

Крајем ХВ века он је био најбогатији град у Европи. Године 1450. његова је трговачка флота имала 300 бродова; град је имао 40.000 становника. Републичина благајна је располагала са седам милиона цекина.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

И АГЕНТ: Да, госпођо! РИНА: Не бих имала шта да вам објасним: код нас се ноћас десила крађа. И АГЕНТ: Можете ли ми рећи што ближе? ПАВЛЕ: Рећи ћу вам ја.

РИНА (долази и упућује се право њему; стаје пред њим, али без храбрости и онога поноса који је раније имала): Ја бих хтела, Павле, да се објасним с тобом.

прави збирку поштанских марака, други збирку старога новца, лула, старих сатова, јеленских рогова; што не бих и ја имала своју пасију? Правим збирку мустри материјала за венчану хаљину; то је моја пасија.

МАРИЋ: Име? Не знам да ли за вас то значи што али за госпођу не! Носила је она и моје име, па ипак је имала своје нарочите погледе на морал; носи сада ваше име имајући увек своје нарочите погледе на морал.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Изнад Тисе, у јатима, кружили су водени цветови, а тела су им била прозрачна и ломна. Река је имала боју младог вина, а по површини су као исушене љуштурице пловили лешеви инсеката.

То ми није било непознато. Мајка мога оца имала је нешто мађарске крви у себи; волела је чардаш и згодне момке, а кад све није било како је она хтела, тањири су се

Засени ме полутама у цркви и мирис тамјана који сам почињао да препознајем: док је била жива баба што је имала нешто мађарске крви у себи, имала је обичај да ме води у цркву.

цркви и мирис тамјана који сам почињао да препознајем: док је била жива баба што је имала нешто мађарске крви у себи, имала је обичај да ме води у цркву. Умрла је кад ми је било три године и од тада нисам прешао црквени праг.

и те ствари тек откад је Хаџи-Николов заменио Мајтењија, нити вас је гледала као да гледа неког иза вас, иако је имала најлепшу малу теткицу у гимназији и очи тамномодре и баршунасте, налик на цветове дан и ноћ које смо крали са

Мајку није спомињала. Претпостављао сам да је или у гостима или болесна, док није рекла да је пре пола године мајка имала побачај, тако несрећан да је и за хитну помоћ, која је била заиста брза, било прекасно.

Нашла га је луњајући крај Тисе и није имала времена да га однесе до рампе. Сада је одлазила тако брзо да нисам имао кад да јој кажем где ћемо се и у које време

Тренутак или два чинило ми се да ме није ни чула, но она рече да није сасвим сигурна, али да ће, ако буде имала услове да студира, студирати нуклеарну физику. Глас којим је то рекла био је напукао испод спољне чврстине.

Галцима је то у крви! - седела је и руке су јој биле спуштене низ крило. На себи је имала једну од својих вечитих тамносмеђих хаљина, а лице јој је било као у жене од педесет, иако је имала тек тридесет пет.

На себи је имала једну од својих вечитих тамносмеђих хаљина, а лице јој је било као у жене од педесет, иако је имала тек тридесет пет. Помало сам је као жалио, али то није могло да траје дуго.

На себи је имала хаљину која је пре пола века могла бити бела. Кад год бих погледао у њеном правцу, видео бих два ситна, смеђа ока

- Она нема ништа чак ни налик на рибњак. Објаснили смо јој да је имала, некада раније. Пре неких педесет година њен је отац имао најчувенији рибњак у Покрајини и Бароница још мисли да га

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину. Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце.

било, при просидби, мати је прићутала, да је Софија већ потајно заручница била покојног Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да

ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића из главе истребила. Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор.

Како су то били дивни преласци из једног гласа у други! А сирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи цвет, младост, који би јој жице срца затегô. Тако је певала, као славуј при крају лета.

Госпођа Сока је имала диван пород. Ленка већ прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена.

куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”. И кћери није рада удати за бакале или механџије, него тражи штогод више.

И кћери није рада удати за бакале или механџије, него тражи штогод више. Госпођа Сока већ је имала ту тежњу у првој својој младости, код куће; све је нешто вишем тежила. Али и доликовало јој.

Она је изгорели вулкан, није већ живо, зелено, поносито брдо. Имала је заручника. Заручник је проси, отац затеже. Заручник умре.

У цркви, и ма где, знао је описати тачно како је која дама обучена, какве је имала хаљине, шешир, рукавице, ципеле, али све. И то је одмах знао приметити је ли која укусно обучена или не.

Уђе унутра; ту га дочека фрајла Лујза и млада госпођа Матилда, супруга млађег Полачека. Фрајла Лујза матере није имала господар Полачек је удовац. Сад отац и син препоруче се, па оду. Започе се разговор о балу.

Започе се разговор о балу. Лујза се хвали како је задовољна била; госпођи Матилди је жао што није могла доћи; имала је главобољу. Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”.

Црњански, Милош - Сеобе 1

и целу ноћ понављао: савете за њену сеобу к брату, у Земун, савете за купање млађег детета, мање ћерчице, која је имала неку болест на кожи, уверавања о свом путу кроз Штајерску и Баварску, о кратком рату, у коме ће једва и бити бојева и,

Русија му се чињаше као једна велика, непрегледна, зелена пољана, по којој ће јахати. Деца му побољеваху – млађа је имала неке чиреве – а он цео такав, подбуо, тежак, као буре, постајао је лак као перце, стигне ли само заповест.

Спавају обе мачке. Милујући кажипрстом свој кукасти нос, очекивао је да види шта ће моћи бискуп. Два акта имала су сутра да се пишу ђенералу, графу Сербелони. Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу. То је врло пријатно.

Затворена са свих страна, олепљена, имала је свега један улаз, низак и пун голубова, испод греда са којих су висиле коже.

Бледило њено било је потпуно и уоквирено косом, што је сад била још тамнија, као и обрве. Над челом и носем она је имала неки сјај, од трептања светлости, што му се каткад чинио као бела, свилена, млетачка образина.

У ноздрвама само имала је румени и таме, а уста јој беху мања и друкчија но пре, блеђа и сасвим тиха, под једним, непрестаним, чудноватим

Дан и ноћ протицала је ту широка, устајала река. И, у њој, њена сен. Но мада је сваки дан имала своје време за плач, за неколико дана стигла је да пропусти, кроз ту одају, пола Земуна.

Па како је умрла једна, узимајући куван пепео са сирћетом, да не би рађала више, јер их је већ имала шесторо. Па како се ноћу јавља сад, летећи на белом чаршаву.

Дан је био за њих, а вече је било за њега. За њега није био онај кикот, ни та ћеретања, ни све то. За њега је она имала и други глас, и други поглед, цело једно друго биће.

Па ипак, љубоморна и једра, покушала је да га се наљуби што више, да га се наужива, зажмуривши пред јавом. Имала је у себи дубоку слутњу да је он више не воли и да се неће жив вратити.

Промисли, какве ће нове хаљине да поручи, и, као да их је већ имала, осети свилене комаде на свом телу. При тој помисли, ипак, не само да није осећала неко нарочито задовољство, него је

Она, у Београдском граду, уопште, и није имала љубавника. Видевши га лепо израслог, и младог, чешће, пред вратима свога мужа, приметила је ускоро како је задивљено,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Хомољу када млада полази на венчање, треба да јој другарице мало подигну сукњу навише да би имала порода. Свадбене игре често се изводе из истог разлога.

да јој која ресу од струка не завеже у чвор, јер, ако би то било, не би могла с мужем бити, а и ако би то, не би имала дјеце“.

Млада кад полази на венчање, и код Срба и код Влаха, ставља у недра јабуку да би имала порода. Од лица која се укључују у обреде за плодност, најчешће се појављују трудница и породиља.

приликом венчања, док иде с попом око стола, трипут се пред олтаром поклони и у себи каже: „Како ова три пиљка порода имала, тако и ја!“ Млада која се венча са небушеном паром, верују у Бољевцу, неће имати деце.

Кад се ова два прага саставила, тад и ја имала порода.’“⁷² У копаоничким селима у Ибру, ако мајка неће више да рађа, она онда ногама новорођенчета затвори кућна

Постоји низ „лоших“, нечистих места којих она мора брижљиво да се клони, да би имала нормалан и здрав пород. Трудница не сме да иде преко раскрснице, да не би „нагазила“ на зло, а не ваља ни да иде преко

¹² Да би породиља имала млеко, мора да једе тачно одређене намирнице. Ако жена нема довољно млека, она обнесе око стоке мало соли и траве

⁵⁷ Ницање зубâ олакшава се купањем у топлој води: „Кад детету никну зуби, мајка му, ако не би имала дрва, треба и преслицу да исцепа па да воде загреје, и дете окупа: толико купање олакшава ницање зуба“, каже се у

међутим, удајом бива деградирана, губи многе привилегије, пре свега слободу, заштићеност и безбрижност коју је имала у родитељском дому.

били примитивни и док је била доминантна натурална привреда са ослањањем на људску радну снагу, задруга је имала своје предности над инокосном породицом.

„Жена је своме мужу покорна, тако да на само један поглед кривим оком сва стрепи, ћути кад муж виче па макар она и имала право, не смије се бранити кад је бије ни побјећи, пази да му је све справно и исправно у кући, повинује се његовим

Мушка су на глави носила што и људи, или су просто ишла гологлава, а на горњем делу тела имала су тек понеки део људске одеће.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Није га носила. А и шта ће јој кад уопште није имала груди? У то време, 1950, још није било гума за жвакање, па сам зато жвакао оне вишње из тегле.

Добро је што Одри Хепберн никада није сазнала ништа о томе. Имала је, јадница, и својих брига. Читао сам да је најзад оставила оног ћелавка Мел Ферера и да се удала за неког другог

Била је дактилографкиња прве класе и прекуцавала бесплатно моје жврљотине. Имала је густу, ситно уковрџану црну косу и тамнопуто лице са љупко избаченим зубима, што су непрестано у полуосмеху

Палила је цигарету на цигарету, пила барабар с нама, а, што је најважније, пошто је једина имала сигуран посао и сталну плату, често нам је позајмљивала новац, не очекујући да јој га вратимо.

Звала се Марија и хтела ја да се што више напуши пре него што оде. Имала је деведесет и две године. а никако није хтела да умре.

Пољубисмо јој редом чело, а на очи стависмо две петобанке. Кожа јој је имала укус пораза. Од тада верујем у предвиђања плећке. Две отмене птице не издржаше да до краја остану отмене.

Са једне стране ми је стајао неки кратко подшишани Американац, са десне такође кратко подшишани Рус. Обојица су имала веома широке ногавице панталона и значке на реверима.

– »Гле, порасла ми је брада!« помисли, прешавши на улици руком преко лица. МАДАМ БОВАРИ СА »ТАША« Када је имала двадесет, жене од четрдесет су јој изгледале као старице.

Није имала никаквих шанси. Кроз прозор на првом спрату Позоришне академије видела је део тротоара испред излога робне куће и човек

– Јесте ли већ нешто студирали? – Зашто? – Нисам имала услова... Један члан комисије је куњао, други је нешто записивао, трећи зурио у празно; остала двојица су је гледала

— викну неко. — Нова година је! —Гледај своја посла! — пресече га ревизор. — Платите казну, молим! Али она није имала новаца. — Онда личну карту . . . Ни личне карте! — Ја ћу платити за њу...

Разгледала је његов успех са радозналошћу која ништа суштински не мења у тој старој, уклетој вези. Имала је при том поглед медицинске сестре која је осуђена да седи покрај узглавља болесника чија болест не изгледа лепо.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Занаго, једва би чекала да од нас побјегне, јер је и онако мало радости имала у нашем дому. Па да ти право кажем и сада ме срце боли кад о њој мислим, јер нијесу то године кад је ласно удовати

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МУЖ: Гле јако! А како би се ти удала? ЖЕНА: О, мислиш ти да тебе није било, ја би плела седе косе? Мој драги, имала сам ја просиоца, те још какви! МУЖ: Па си опет волила мене. ЖЕНА: Дабоме да сам те волила.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

О дечјој моћи примања, о њиховим интересовањима у уметности, могло би се говорити у случају кад би она имала слободу избора и кад би знала да своје склоности образлажу и бране.

Хеговању и подстицању правих моралних вредности дечја књижевност, као и сви видови ваљане уметности, имала је правог успеха.

је настојао да честим смењивањем размера — шестерци, деветерци, једанаестерци — доскочи једноликости, али тромост је имала дубље узроке.

се најзад повукао од њих у своју стварност и своју чобанску самоћу и спријатељио се с Децом, малим створењима, која су имала свој свијет, далек и различит од онога код људи.

је одвојена, слободна, своја, иронична, без посебних обавеза према том свету: Била девојка Мара Кћи Симе обућара Имала блузу розе И две чаробне позе За сликање У тој игри песник, повремено, осваја мудрост, ону мудрост којој се,

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

МИЛЧИКА: Гледала сам како вам је чисто мило било гди с вама онако учтиво говори. НАНЧИКА: Зар ти ниси имала друга посла него у мене да гледиш? МИЛЧИКА: Нисам вас скоро тако расположену видила.

(Пружи јој писмо.) СМРДИЋ: Шта је то? ГАВРИЛОВИЋ: Чисто родољубије. Госпоја Зеленићка или, по српски, Плавићка имала је одавно познанства с једним Маџаром, Нађфалудијем, кога сви познајете.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Једна тако извештачена и сталешка књижевност није имала услова за сталан опстанак и непрекидно усавршавање, ни у самом крају где се јавила, а још мање се могла пренети на

Али и та књижевност, која је од свих наших локалних књижевности имала најсолиднији основ и највише везе са стварним и народним животом, која је имала једнога тако ваљаног и популарног

је од свих наших локалних књижевности имала најсолиднији основ и највише везе са стварним и народним животом, која је имала једнога тако ваљаног и популарног писца као што је био Рељковић, која је никла и развила се у средини православних

тако ваљаног и популарног писца као што је био Рељковић, која је никла и развила се у средини православних Срба, није имала утицаја на стварање наше нове књижевности.

Стање српског народа било је релативно сношљиво пред ратове и за време ратова. Аустрија је у току XВИИИ века имала великих ратова, са Баварцима, Прусима, Французима и Турцима, и у тим ратовима су граничари, Срби и Хрвати, сачињавали

Попуштање према Србима наставило се на крају XВИИИ века, када је Аустрија имала да војује са Француском, и када су граничари били потребнији но икада.

местима, и оне су биле сасвим по типу грчких школа на Балкану, где се рад ограничавао на просту писменост и цела школа имала обредни и верски карактер.

1726. дошао је у Карловце, и у доста тешким условима отворио школу. Његова »славјанска школа«, која је имала да спрема свештенике и учитеље, била је прва стручна школа међу православним Србима и задовољавала је једну велику

Али школа није цветала, селила се из Карловаца у Београд и из Београда у Карловце, имала несталан број ђака и није показивала великог успеха.

Стематографïа, као споменик старе и славне прошлости, имала је утицаја не развијање националног и српског државног осећања код Срба, и за време првог устанка, у почетку XИX века,

Штампана у Русији и ради личних и практичних циљева, ова историја је била мало позната код Срба у Угарској, и није имала никаква утицаја на развој српске историографије и на развијање историјског осећања код Срба у XВИИИ веку.

и антиунијатску аргументацију руске теологије, јер му је то требало за рад у домовини, где је православна црква имала исте противнике и још веће опасности. Рајић је нарочито ценио архиепископа новгородског Теофана Прокоповича (1681.

Милићевић, Вук - Беспуће

— запитала је она плашљиво једног дана, прије него што ће да пође, пошто је двапут дуже остала него што је имала посла; на сваки начин, то је већ толико пута мислила да запита и, не усуђавајући се, остављала за сутра.

двапут дуже од осталих, говорио јој је озбиљно и строго о стварима које је могла тек да слути, или о којима није имала појма, и прописивао јој неке нарочите молитве.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Ваљда је он дошао само тебе да слуша? — прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивији разговор с господином Пајом, јер је опазила да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био

Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута једном лобањом човечијом. Та лобања имала је своју историју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

47. Још он пита злато своје, И ту малко стаде шала, Да му каже, колико је Драги досад већ имала. Наша декла ту уздану, И суза јој једна кану. 48.

Најпотоња што бијаше мука, Беше синак Нетен-бегов Нука; Јединца га мајка је имала, На војску га стара не пустила. „Немој, аго, остави Нукана, Не води ми мога бела дана.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Сумњало се на неку Микачу, гром-бабу, удовичетину, која је знала и косити барабар с мушкарцима, а иначе није имала узла на језику.

И наша кућа увијек је имала понеку знаменитост. Тек би једне нестало, а већ преко ноћи би је замијенила нека друга. Најстарија коју памтим из

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта и као да си се тиме и поносила. А имала си и зашта. Јер мучно беше мојој матери приступити.

Моја вас је мати радо имала. Јер једно што нам бесте комшије, друго што од познаника и родбине не имађасте никога, зато вас је она призивала и

нема с чиме да је узме. Јер она је била толико сирота, живела од наднице, да није имала ни најпотребније спреме, ни честитог рубља... А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.

Узео је за жену, и за њу је то било доста. Шта је имала више од њега да тражи! Већ био је сада на њу ред да се она покаже, одужи му се.

и тиме да и саме њих не понизе. И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.

стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити је опет зато имала кад. Сва је кућа била на њој.

И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново. Имала је и девера и свеће, поклона... Била је и игра, чак и „шарено оро“ ...

А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих

Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

” „Израиљке? — Некад беше, док ме славе не понеше, не знајући своје сеше, просио сам једну ја. Имала је једног чика, филишћанског најамника, чико њојзи боле зна: одведе је на преваре међу своје господаре — сад им ноћу

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Тако је српска народна поезија од саме своје појаве у књижевности па све до данас, читав век и по, имала атмосферу погодну за опстанак и довољан број добрих вртара за неговање рода.

Царица она што је имала воду, остане трудна од царева сина, и кад буде на том доба, она роди мушко дете. Кад детету буде година дана, оно

А она уздахне и заплаче се, али му не смеде казати да је имала три кћери па да их је нестало, бојећи се да не би Стојша тумарно у свет да их тражи, и тако да не би и њега изгубила.

Онда му мати приповеди све по реду како је имала три кћери као три руже, и како их је нестало, и како су их тражили узалуд на све стране.

У истој тој кући нађе исту ону дјевојку што ју је снивао једанпут, и одмах је позна и врло се обрадује. Та је цура имала стара оца, којему је била сиједа брада до појаса.

Доведе у кућу неку удовицу која је такође имала једног сина. Маћеха је за неко вријеме пазила свог пасторка као и сина, али кад он мало поодрасте па постаде боље

Служио си ме вјерно и поштено. Овај цар имао кћер и она је извезла мараму самим бисером. Та је марама имала силу кад је рашириш, па какво ти год јело или пиће душа зажели само га изговори оно се одмах само појави.

КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ Била три брата, па на беломе свету ништа више нису имала до једну крушку, те би ту крушку редом чували: један би остао код крушке, а друга двојица ишла би на надницу.

СНАШИНА ПЕСМА Имала мати јединца сина па једва чекала да га ожени. Кад и то би, и доведоше снашу, мати пуна радости леже увече да спава са

А она ће: — Ако сам му и ушла у собу има осам дана, да бог да ни од шта среће не имала! Па затим се средња закуне да му није у собу ушла има двије недјеље.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Кад је год празник, он неће да руча; зови га, моли га, удри га; он ћути. Мати покојна имала је доста невоље с њиме, али субординације никако. СОФИЈА: Шта знам; да је ваше нарави, волила би.

МАКСИМ: Кад треба друго радити, онда те је напао шав. Ја морам пропасти код такве жене. Шта си имала куповати гвоздени лонац? Није ти по вољи од земље!

5. МАКСИМ, ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: Шта си имала куповати оно месо? СОФИЈА: Треба за вечеру. МАКСИМ: А гди је од подне? СОФИЈА: Појело се све.

НЕША (смеје се): Не бој се, мајка, нису све таке, као ови пролетарчићи, имаћеш ти доста твога друштва. СТАНИЈА: Имала сам пре двадесет и осам година, а сад?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

— Иди ми зови Пелу. СТЕВАН: Коју Пелу? СУЛТАНА (баци се на њега марамом што је у руци имала): Оћеш да ме довека једеш? Не знаш која је Сретиница, а знате сви да ми ш њоме очи вадите.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

ћеш наћи кућу закључату па спавај где оћеш, јер овде ће бити онако како ја кажем, док си под мојим кровом, а кад будеш имала своју кућу, ради како знаш!

држала је говоре да сам испала шашава на маторог и да смо нас двоје депресивни манијаци који непрестано буље у воду. Имала сам једно дванаест година и све ми је углавном било јасно када сам постала власница најважније изваљотине на свету.

Ма колико је имала — опет ће ти фалити! На пример, кад сам имао пуно ловуџе, пушио сам „Кент“, пио виски и возио се таксијем, и опет сам

Није уопште знао. А у ствари, ја сам од самог почетка умела да брбљам, само што нисам имала шта да кажем, у томе је штос!

у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и пет година! И све остало.

у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и пет година! И све остало.

У ствари, кад зрело размислим, можда би и било боље да си ме оставио... Имала бих шансу да ме усвоји неко пристојан. Замисли, после двадесет година зове ме папа Жан-Пол Сартр, шизнуо од узбуђења:

пропустивши Мишелина, који се враћао са умивања, први пут после случаја са човеком из киоска, учини ми се да ту не бих имала шта да додам! Била сам, дакле, стварно зателебана преко ушију. Али стварно! Око десетке почесмо да шљакамо.

А пошто сам му дала сву ловуџу коју сам имала у џепу (то утврдих тек на аутобусној станици), одвајала сам пешака све до вароши најмање два и по сата.

Први штапић је глатко прошао, али са другим сам имала проблема. Успут сам у свој нотес забележила дивну причу о мистер Џијевом ресторану „Цхина Гарден“.

Зато се тако и зове, ваљда, шта ти ја знам? После је тај странац одмах наручио воду „Три срца“. Имала сам и за њу једно јако згодно објашњење, али нисам хтела да му кварим провод. Њему не допада!

се трагедија: необични српски бик заљуби се у једну сасвим обичну херцеговачку кравицу из околине Гацка, која је имала чак и криве ноге, а о разроким очима да и не говоримо. Бик је одбијао све лепотице које су му доводили.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: А с ким би овде говорила? ЈЕЛИЦА: О, молим вас, татице, имала би ја доста хасне од тога. Какви романа они имаду!

Ја ћу старцу толико лагати, докле најпосле не изгуби разум. МИТА: А девојка?... АЛЕКСА: Она га није ни имала. МИТА: Ја најволим кратак рачун. Прстен у руци, сигурна ствар, а ово, оно...

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Да би истоварили то у једну од барки, загазише слободно у мокру траву и муљ. Жена је имала сукње мокре скоро до колена. Механичар им приђе: — Враћате се у село?

— Зашто његови родитељи нису вас запросили? — Била сам доста млађа од њега. Имала сам седамнаест година. Да су његови родитељи знали да бих ја хтела, они би ме сигурно запросили; ја са својим везовима

— Не могу никада да заборавим онај шамар; имала је прстен на руци; ја после нисам хтео да идем у школу. — То је била строга жена, твоја мати. — Строга? Страшна.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ДАНИЦА: Свакојако не. МИЋА: Ни кад би вам наследник то понудио? ДАНИЦА: Ја не знам, то би тетка имала да реши. МИЋА: Зашто тетка, то би пре ви имали да решите.

СИМКА: А чираци, шта кажеш за оне сребрне чираке? САРКА: Мени се будилник допада. Навикла сам; никада га нисам имала у кући, али навикла сам. ТРИФУН: Па како си ког ђавола навикла кад га ниси имала?

Навикла сам; никада га нисам имала у кући, али навикла сам. ТРИФУН: Па како си ког ђавола навикла кад га ниси имала?

АДВОКАТ: Само, јесте ли ви добро размислили о тој вашој жељи да будете мој чиновник? ДАНИЦА: Не видим шта бих имала да размишљам. АДВОКАТ: Ја сам, на пример, врло строг старешина. ДАНИЦА: И ја сам врло савесна.

САРКА: Ето ти сад опет! Ију, још ће ми изнети да нисам била кадра. А по чему нисам била кадра? АГАТОН: Па ето, имала си два мужа па ништа. САРКА: Имала сам, то је истина, али шта сам ја крива што нисам имала кад?

А по чему нисам била кадра? АГАТОН: Па ето, имала си два мужа па ништа. САРКА: Имала сам, то је истина, али шта сам ја крива што нисам имала кад? Шта сам поживела са првим мужем? Две године!...

АГАТОН: Па ето, имала си два мужа па ништа. САРКА: Имала сам, то је истина, али шта сам ја крива што нисам имала кад? Шта сам поживела са првим мужем? Две године!...

Две године!... а са другим три и седам месеци, а то, брате, часком прође, немаш кад ни родити. Нисам имала времена, а не што нисам била кадра. Али што ти мени децу, немаш ни ти деце, па шта?

И ево да ти кажем шта сам већ досад у твоје име учинио: наредио сам свима овима да се селе. Ти би имала невоље са њима, али ја умем и да подвикнем.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Угледала сам два мртвачка бела сандука један изнад другог. Извукли су горњи и застали. Као да се плашили. Даха нисам имала. Глава ме заносила. Хоћу ли то да паднем! Неко рече: „Отварај“.

Досађује ми ова врућина само, иначе сам имала доста посла по кући“ — поче да ме завитлава, тек да нешто говори... Она и послови! — и Александар мигну једним оком.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се : чега се имала бојати? Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.

И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин: — Госпођица није имала коме досад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.

— Ћути, Добро је. И онако ништа ниси имала, веселнице. А сад пуна кућа. И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ — “Невоља ми је пелин брати, перин дивој, Мимоходит дробну ружу, ах јади мој’, Имала сам мога драга, перин дивој, И посла’ га на војницу, ах јади мој’, На војницу, на далеко, перин дивој, На далеко, у

“ “Не да ујка, сестро, ни једнога, Него ће се клати са Турцима!“ 226. Ој ђевојко, имаш ли драгога? — Имала сам брата и драгога, Пак сам оба на војску спремила. — Јеси л’ рада, да ти који дође? — Ја сам рада, да ми оба дођу.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Спремали смо Пижеове Срећне дане! То су заиста били срећни дани! Ја сам имала прекрасну женску улогу... (Прекине је снажна пуцњава: чује се неколико рафала из аутомата) ГИНА: Боже, шта ли то

ГИНА: И како си могла онаквог човека да вараш? СИМКА: Онаквог човека! ГИНА: Само што ниси имала птичјега млека! СИМКА: Свега сам имала! И све ми је смрдело на официрску чоју и чизме!

СИМКА: Онаквог човека! ГИНА: Само што ниси имала птичјега млека! СИМКА: Свега сам имала! И све ми је смрдело на официрску чоју и чизме! ГИНА: Нападам ове белосветске курве...

ГИНА: Може он да каже шта хоће, није истина! СИМКА: Као што није истина ни то да сам ја имала нешто с њим! ГИНА: У то се не бих заклела! СИМКА (Филипу): Због чега ми се мешате у живот цео дан?

год је гробар, копајући и певајући, избаци из Јориковог гроба, и кад год је Хамлет узме у руке и каже: ‘Ова је лобања имала језик и могла је некада певати’, биће то моје васкрсење!” СОФИЈА: Је ли то све? ВАСИЛИЈЕ: Све.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Пошто је њен отац био и нека врста цензора Панчева, она је, у младости, имала своју столицу првог реда, приликом гостовања новосадског позоришта, у Панчеву, код Трубача.

У том Темишвару, о празнику Духова, на пример, сви смо ишли у цркву, која је била застрта травом и имала мирис покошених поља. Плели су се венци, клечећи, а ти венци стављали су се изнад врата, као неки знак завереника.

Био сам типични сметењак свог времена. Моја мати, међутим, имала је богатог брата у Бечу, који је захтевао да одмах дођем код њега и учим Експортну академију.

Била је то чудна, и несрећна, жена. Имала је незаконито дете, од једног женског лекара, а доцније се отровала. Имао сам, у том пансиону, чудне комшије, и у соби

“ Моја мати имала је на Ријеци рођаку, из Панчева, која је била удата за једног трговца на Ријеци (Михаило Вуја). Међутим, свет на

Поменути клуб водио је играче на заједничком пасошу. Прешао сам дакле у Београд и остао. Моја мати имала је у Београду неку сестричину, чије сам презиме заборавио, али знам да се звала Маца.

Моја мати имала је у Београду неку сестричину, чије сам презиме заборавио, али знам да се звала Маца. Имала је кућу поред кафане „Москва“ (Балканска ул. бр. 6). Она није ни сањала зашто сам дошао.

Имала је кућу поред кафане „Москва“ (Балканска ул. бр. 6). Она није ни сањала зашто сам дошао. Моја мати имала је у Београду и млађег брата, Николу.

Куће у багрењу. Стара зграда Академије наука имала је терасу са које се Београд, стрм, видео, као да се диже у Умбрију.

Слави и сенаторе Рима који су убили Јулија Цезара. Међутим, за атентатора Сарајева, није имала добре речи никада. Па и Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца није било очарано тим својим поданицима.

Хтела је да остане тамо где сам се и ја нашао. Била је конфинирана на Ријеци, до краја рата. Моја је мати имала, и на Ријеци, како рекох, неку рођаку, удату за трговца Вују, и они су измолили да ме из Вуковара преместе на Ријеку.

Као сва та, музикална, царства, из XИX века, и Аустрија је имала специјалан начин кажњавања криваца у рату на изглед скоро хуман..

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Сироче: Тешко ти је? Госпођа у црнини. Тешко Врло тешко! (Брише сузе.) Лане нисам била сама... Сироче. Имала си кћер?... Умрла је? Госпођа у црнини: Умрла... Била је велика већ, као ти... налик на тебе... Сироче: На мене налик?

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

! — Ја сам странац, путник, и не могу одлагати — рекох учтиво и поклоним се пред момком. Реч странац имала је утицаја, и момак одмах као смушен јурну у министрову канцеларију.

И Скупштина, разуме се, како је она имала јаких и добрих пријатеља, усвоји њену наивну и племениту молбу, и огласи је мајком двоје деце. — А где су деца?

рећи да ће Страдија заиста постати велика и моћна, докле год се за њу тако искрено и својски старате и докле год буде имала тако мудру и родољубиву управу као сада. Сутрадан чујем да је кабинет пао.

Како је нова влада имала неке своје хитне послове, а потребно јој је било да јој народ преко посланика изјави пуно поверење и у исти мах да

па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај. Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Добро је што си сама, бар ћемо се слободно разговарати, а и онако сам имала нешто да ти кажем. — Знам већ, ваљда опет нека добра прилика за моју Кају.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА: Ех, већ свет... ПАВКА: Свет, дабоме! ДАНИЦА: А Мица Антићева, је л' имала оволики реп, па шта? Опет се удала! ПАВКА: Нећу ја тебе с репом да удајем, разумеш ли?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Не можеш да познаш ону стару Гизелу. А имала је више имена него каква шпанска принцеза. У Србији само променила је неких десет-једанаест.

Волела је да се млати са кучићима поваздан. Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га

Они су лепо живели и слагали се. Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’

« Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од

Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Прошлост је лепа само онда Кад се у њу не спушта сонда. У тој прошлости већина народа Није имала ни захода. А и сам Вожд је — о yес, о yес!

која о свему томе појма није имала! Сутрадан кренем у потрагу за трајнијим смештајем, и нађем га. Три године сам се сналазио, како сам умео, и како се

Добили су две-три награде, ушли у школску лектиру. Допуњавана, скраћивана и проширивана, књига је досад имала четрдесетак издања. После су дошле остале збирке, да јој праве друштво.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Биолошка станица у Копенхагену имала је у то време за своја истраживања један мали парни брод »Тор«, опремљен и удешен за обична оцеанографска истраживања

обилан и поуздан материјал за проблем јегуље; подаци су одмах преношени на велику карту Атлантског Океана, из чега се имала јасна слика онога што се у то време могло сазнати о питању које се имало у виду.

Прва експедиција са бродом »Дана ИИ« имала је за задатак испитивање лова уопште у великим океанским дубинама, а поглавито у области Атлантског Океана која је

То бива поступно, онако како је означено на слици бр. 3. Дотле она није имала крви; сад је добија, постаје црвенкаста, крв проструји по њој кроз фине капиларне канале и животињица добија изглед

Да би се имала идеја о издржљивости јегуље и о водама које она подноси, довољно је, на пример, видети ловиште јегуља на острву Мљету,

Кад би се 100 метара површинске воде спустило у дубину од 9000 метара, та би се вода стиснула и имала запремину од 95,8 литара.

Кад би жива бића на дну мора имала за воду непробојну кожу, или херметично затворен оклоп, таква се бића не би могла загњурити ни на коју десетину метара

Међутим, експедиција је и поред свега тога имала лепе успехе, пронашла мноштво нових врста дубинских организама и утврдила неоспорно да и у дубинама већим од 1200

Брод »Цхалленгер«, са којим је имала путовати експедиција био је одличан, у оно време првокласни парни брод од 2300 тона, јачине 1234 коњских снага.

Експедиција је, као што је речено, имала неочекивани успех и о њеном раду и резултатима постоји од тада читава литература.

Дешавало се да рибарска мрежа није имала довољно кабла да допре до морског дна, или да се слаб кабл прекине од тежина терета у мрежи, па да ова остане на дну

Кугла је била херметички затворена; имала је мали, добро причвршћен прозор од кварц-стакла који је могао да издржи огромне спољне притиске.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими

И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки...

А међутим она ништа са њима није имала заједничког. Све је за њу то било тако туђе и страно. Али што је за њу најгоре било, то је што је она с године у

И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори: — Како си, снашке? Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.

Само је за тебе и месила. Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој

Само око јелека је имала много посла. Он јој је био много отворен и много тесан. Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија

Видело се прво по томе што он рекао да ће понова доћи. Дакле, сада је само дошао да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда,

Ево нам гости! А Магда тамо сва смушена. Не зна куда ће. Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала. Он се трже, изненади, и то усрдно: — Гле, Магда! Зар ти, Магдо, још овде? — Ја... ја... још...

И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима. Али о томе Софка није имала када да мисли. Брзо се она прибра, диже.

Већ је била стара. Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима. Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила. Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.

Зато је Софка са том баба Симком и пошла. Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо ча- | стити и гостити.

И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и да би је

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Да имала нисам вазда будно око, Да ми глава, срце нису били хладни, Давно би ме — мали и крвави плен — Заборавили сви зверови

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Цура је, међутим, имала пуне шаке посла. Имала је да готови објед, рањеника да надгледа, да доноси воду итд. Све је то она чинила лако и живо,

Цура је, међутим, имала пуне шаке посла. Имала је да готови објед, рањеника да надгледа, да доноси воду итд. Све је то она чинила лако и живо, као од шале.

„Стрпи се, чоче, чућеш све... Е, дакле шт’оно рекох? Да, е,... — моја Јошице — поче ти она — имала бих нешто на само с тобом да прозборим! — дођи други пут, кад узимам кад; ја мним није ништа зло, а није ни хитно.

Шта ћеш! Така ти је женска мисао, превртљива. А да речем имала је рашта и занијети се на така обетања. А он опет навезао то, као сердар Пејо, чувени говорџија.

Домаћин јој умрије послије три године, а она се врну с једнијем мушкијем дјететом што га је имала, у род. Сину бјеше надјела име Јанко: „Твоје сам му име надјенула; „Кад га зовнем, да ме жеља мине „Не зовем га оди к

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Толико ми зле очи наудиле! Да бог да ми свака срећа посахнула и не имала напретка као ова сламка од јутрос! — и при томе ломи сламку). Заклетве могу да буду ширег (Тако ми живота!

Њима је штитио како себе и свој пород, тако и домаће животиње и обделаване усеве. Бајања су имала првобитно практичну исцелитељску сврху — и била су у народу врло распрострањена.

Ако сам (укрâ паре) ишâ куда и оне (паре) оду! Дабогда ми свака срећа посахнула и не имала напретка као сламка по јутрос! (— и ту преломи сламку). Дабогда не дочекала зелене венце! (заклетва девојке).

Згрчио се као срп у планину! Колико му одовуд стопа, толико одонуд година! Колико хљеба појела, толико јада имала! Ко те изда, издало га љето! Крв платио на свом дому! Куд год ишао, ваздан кукао!

Милутину по полутину. — Приповиједа се како је некаква жена имала сина Милутина и три пасторка, па умијесивши три колача, дала свакоме пасторку по један, говорећи: „Ево вама свакоме по

и тако постане корњача. КУКАВИЦА Србљи приповиједају да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умро и она за њим тако много тужила и кукала да је бог претворио у тицу.

(Сено се не коси, него трава) 403 — Зашто су створени кромпири? (Да би и сиротиња имала кога да гули) 404 — Каквог дрвећа има највише у шуми? (Крива) 405 — Који звончић не има гласа?

женску хаљину, по којој је опасана црвеном пантљиком, а таком су јој и рукави више лаката били свезани; на глави је имала бијело покривало и вијенац од цвијећа, а преко лица, на ком је била образина, црвеном пантљиком наоколо опшивен комад

зубима, која је тако начињена да су се уста одоздо могла ласно отварати и затварати, те је све клоцала; а ноге је имала чупаве и на дну као у тице. Уза њих је ишао човјек један с бубњем, те је у њ једнако ударао.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” А она уздахне и заплаче се, али му не смедне казати да је имала три кћери па да их је нестало, бојећи се да не би Стојша тумарио у свет да их тражи, | и тако да не би и њега изгубила.

Онда му мати приповеди све по реду како је имала три кћери као три руже, и како их је нестало, и како су их тражили узалуд на све стране.

9. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. Била једна сирота жена која није имала од срца порода пак се молила Богу да јој да | да затрудни макар змију родила.

Кад изиђе пред цара, рече му: „Светли царе! Ето твоје сабље, а ево моје главе. Ја нисам дуго време имала од срца порода, пак сам се молила Богу да ми да да затрудним макар зми | ју родила, и он ми да те затрудним, а кад

10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. Била једна царица која није имала од срца порода, па се једнако молила Богу да јој да да роди.

” А она им одговори: „Е моја господо! једно ми је весеље, а друго жалост: имала сам још једнога сина па отишао y свет и пропао, Бог зна како је и где је.

34. МАЋЕХА И ПАСТОРКА. Била једна девојка која је имала маћију, па маћија на њу мрзила да је очима не види за то што је она била лепша од маћијине кћери коју је довела.

36. КАКО СУ РАДИЛЕ ОНАКО СУ И ПРОШЛЕ. Била једна девојка па имала маћију, и маћија имала кћер што је довела, па мрзила на пасторку, тукла је и грдила од куд је год ишла, патила је

36. КАКО СУ РАДИЛЕ ОНАКО СУ И ПРОШЛЕ. Била једна девојка па имала маћију, и маћија имала кћер што је довела, па мрзила на пасторку, тукла је и грдила од куд је год ишла, патила је глађу и голотињом да би је

Царица је имала негђе потајно некаку велику аждају, и кад би кога очарала овијем прстеном, и пошто би се прометнуо у овцу, повела би

Царица она што је имала воду, остане трудна од царева сина, и кад буде на том доба, она роди мушко дете. Кад детету буде година дана, оно

“ Анђела нестане, а он остане сретно владајући. 15. ЦАРЕВА КЋИ И СВИЊАРЧЕ. Био један цар па имао кћер, која је имала на себи три белеге: на челу као звезду, на прсима као сунце, на колену као месец.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ВЛАДИКА Било то, било, сад неће више. ЈОВЧА И ову бих, и ову, али Васку ми роди. Неку срећу имала што ми њу роди, а иначе... ВЛАДИКА А Васка ти је, нека је, хвала Богу, жива и здрава, што нико нема.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ова церемонија такву је силу на мени имала, да сам проклео старца Диму, грчког даскала, и сан с димлијама; нит’ знам шта се је од даскала после тога случило, јер

Моје кћери, кад би ви управ размислиле и расудиле на коју сте високу одреду од бога саздане, не би вам имала кад ни на ум пасти обрва, очију и прочег тела лепота.

Она је то тако радо читала и томе се толико радовала, колико да је сву мудрост Соломонову у она два-три табака имала.

Зашто да жена стоји шест година залуду? Она би ласно за толико времена троје дечице имала, и рада и[х] је имати, дојити и [х]ранити. Зашто, дакле, ова створења свет божји да не виде?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача. Гуњића није имала, те, како је плела, виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше гô.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Више никада није смео да сврати на конак у ту механу. Шта ли је имала да му каже? Она је нешто знала, мислио је често док је ломио зелене симите што су се пушили белим, љутим димом.

Њега овде неће сахранити. Никад. И ако сасвим пропадне. Умрла... Умреће и он. Шта би она имала од тога да јој сврати на гроб? Наружи му се лице, зажмури, потмуло јекну. Шта он то хоће са собом? Зашто лаже себе?

“ Ништа ми ниси донела, дошла си гола као леска, кошуљу ниси имала... Њој клону глава: сећање на облачење кошуље и прошло вече поново је заболе. — Постала си газдарица...

себе да смалакса у покорном ћутању, и, одоздо, са даљине од петнаест година, без љутње се загледа у жену која је тада имала исто овако сурово лице и немилосрдне очи. Гледала га је искоса, као да се чуди и љути, овако као сада.

Затрпан пословима, он није видео; није је познавао. Пола њиховог живота он је провео у путовању. Могла је. Имала је прилике. С ким ли је само? Или је сада, баш ових дана, с неким? Млад је онај кер Мијат. „Гле си била пред вечеру?

Био је пијан. Пред њом није крио сузе. „Од муке“, рекао је. „Их, чича, кад бих ја имала пара као ти. Јао, шта бих ја купила...“ „Ако, ако. Срце ми је веће од Ртња. Гази, благо чичи. Сви газите.

У ушима поток. Једва је види. — Не знам на коју ноћ мислиш. Нисам само једну злу ноћ с тобом имала. Зна, врда, јесте. — Сећаш се, био сам пијан... — Ниси ти једаред био пијан.

тежина, све више је гњечила, срцем га жустро песничала, а пријатно јој што је толико тежак, јер никад на себи није имала толику снагу, па му се мека и устрептала подметнула да што дуже остане на њој. Не види му лице и задовољна је.

Памтиш ли, никад се с пута нисам вратио а да ти нешто нисам донео. Ти си у кући била газдарица. Све. си имала. Имаш шалове које још ниси понела. — Имам само Адама. Пре њега сам била слушкиња. — Погледа га и склопи очи.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

При погледу на ситно, измршавело створење присутни су и нехотице узмицали. Девојчица је била тако слаба да није имала снаге ни да устане ни да заплаче.

Мајка ће се тек пред вече вратити с посла. Кад би бар имала пса или мачку? Ах, којешта! Где у њен тесни кавез да стану пас и мачка?

— Каква је ово кућа? Где сам? — зачуди се, али је цврчак упозори да ништа не пита. Није ни имала времена да пита — пред њом су се отварала нека прозирна, блистава врата.

У недоумици, јасенов лист одлучи да се обрати за савет најстаријој грани, али грана није имала времена за приче. Наилазила је јесен и она се за њу убрзано припремала. Лист тада одлучи да приупита сунчану зраку.

Лепотица је све брже одмицала. Није имала времена да се осврће. Све јој је било ново, али ничему се није чудила. Много је стаза, много звезда, много људи, па

Али откуда му у очима поглед виле? Отац задрхта опазивши на дечаковом лицу сјај који је вила имала на своме, но убрзо одбаци своју зебњу. — Волео бих да видим острво на коме си се родио!

— Принц изненада заћута и загледа се у девојчине очи. Биле су то оне исте пажљиве и мирне очи какве је имала црвена жаба, али су га нечим подсећале и на звезду коју је гледао целе ноћи. — Није потребно ићи тако далеко!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

) Кад је, на савском пристаништу, стигао до лађе која је имала да га превезе на другу обалу, у изгнанство, Кнез је застао, миран, и чекао.

У тим преговорима, које је одобрио и Карађорђе, ова су двојица имала двојак задатак: први, да увере и везира и окупљене паше да су Срби и даље, упркос устанку, покорни султановој власти;

Војвода Чупић је, све луђе, тражио смрт а она га је, све брже, заобилазила: очигледно је имала, ца њим, другачији распоред. У тих седамнаест дана, ведрина му се покршила а свака улога постала бесмислена.

Љубица је тако и чинила: приносила је најбоље делове себе. Више није имала тело које тражи, само оно које слуша; није знала за умор, само за дужности.

није више целовита ни у договарању са оном правдом, све недостижнијом: у њој је било бар две Љубице од којих је свака имала свој глас.

оне је пукотине нестало, ни супротстављених гласова у њој више није било, само је осећала као да је малко остарила. Имала је, тада тридесет и једну годину.

Чекала се њена реч, реч молбе за опроштај. Имала је да моли Милоша, то се захтевало од ње, а знала је да Милош није тај који јој може опростити оно што је учинила.

За сваку обавезу имала је времена, у свакој несрећи била је сапатник. Углед јој је бивао све већи, а са угледом и њен утицај код Кнеза: био

низ савску падину кроз забезекнуту гомилу која му више није била привржена, крочио са српског тла у лађу која је имала да га превезе на туђе тле, у изгнанство.

приземна зграда такође се налазила у близини, у самом дну Студентског трга, у залеђу Шеих-Мустафиног турбета, и имала је пет прозора окренутих гробљу. Између турбета и зграде Совјета, у дворишту, били су силни ситни зградурци.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Али се појави друга незгода: штампарија није више имала оне лепе беле хартије на којој је дело дотле штампала, а таква хартија није се, у оним временима, могла набавити, већ

посла пао је на леђа управника музејске библиотеке, мудрог Зенодота, јер у великој дворани нове зграде те библиотеке имала се одржати свечана седница ученог колегијума у присуству самога краља.

Са тих рамена, прикачена о њих златним аграфама, спуштала се, чак до чланака, сребрнаста, заталасана хаљина која је имала на грудима дубок исечак, а изнад кукова била везана пурпурним појасом, извезеним бисером.

За време његове више од педесетогодишње владавине постала је Сиракуза најлепша и највећа варош целе Сицилије. Имала је дивних грађевина, вештачких акведуката који су је снабдевали изворводом околних брегова; имала је и два

Имала је дивних грађевина, вештачких акведуката који су је снабдевали изворводом околних брегова; имала је и два пристаништа, северно и јужно од Ортигије.

Једна права, широка и углачана летва, која је на својој средини имала рукатку, служила му је као лењир, а друга једна, која се обртала око тешког оловног ослонца и имала покретну дрвену

на својој средини имала рукатку, служила му је као лењир, а друга једна, која се обртала око тешког оловног ослонца и имала покретну дрвену писаљку, служила му је као шестар.

стари терет, претстављен правоуглом; испод њеног левог краја беше обешена средина оне нове, додате, полуге која је имала дужину оне прве.

„Изис“ беше у оно доба највећа лађа целога света; имала је дужину 180 стопа, ширину 45, а дубину 43 стопе. Из тих њених димензија може се израчунати и њена носивост: 2670

од александријаца и изиђоше на копно, а лађа подиже своје котве и отплови из луке, рече риђокоса плавојци: „Нисам ли имала право? - Не може да прежали своју Демаристу!“ „Имаш право!“, одговори јој плавојка са сузама у очима.

Потпуно довршење лађе трајало је још даљих шест месеци. Лађа је имала три спрата, најдоњи служио је за утовар робе, средњи за смештај путника, горњи за борце.

Око палубе обавијао се јак грудобран са прорезима, мазгалама. Лађа је имала три катарке; и на њима се налазиле лаке убојне машине за бацање танади.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Али ја нисам сигуран: да ли је одиста имала намеру да нешто проговори или јој се зевало. Што се тиче човека, по кратким и искиданим покретима учињеним у току

Маршовала је дивизија ка Иверку. Предња одељења, која су наступала са осигурањем још од Текериша, имала су задатак да се дочепају „Поповог парлога“ пошто-пото: да отерају непријатеља ако је тамо, да се утврде ако пре њега

Ја бих слагао кад бих тврдио да ме моја вереница, у то време, није волела. Напротив; само што она за то осећање није имала времена, исцрпљујући се непрестано посетама, које је примала и враћала, позоришним представама и баловима које није

И кад ја љубазно допустих, дотичући се шешира, једна се од њих намести до мене. скоро сасвим уз мене. Она је имала руку пуну, облу, белу и сасвим голу и та рука такође привуче један део моје, на сто страна, растурене пажње.

Затим, у игри погледа међу њима, она је брзо завладала њиме. Очевидно је у томе имала мало искуства, док он није имао ни трунке. Он је изгледао зажарен, чедан.

А овде додајемо: била је то доста мршава жена, отприлике његових година. Имала је она израз из кога се јасно видело да о своме мужу и мисли и брине и да га се јако прибојава.

Све то издржавала је она, и сама на пијацу одлазила, јер деце нису имали, а још да је децу на врату имала, не би она ни ову операцију дочекала.

и нетремице, гледао је он у капију, тамо, дакле, где се морала појавити жена чија је судбина, као и његова, још данас имала да се преломи.

Та се мисао односила на углед наше пуковске Заставе, која је имала мрљу и на наше дужности према њој. Јучерањег дана пред саму ноћ добили смо заповест да заузмемо Дренак на нож.

А у руци мале Светлане био је новчаник са свим новцем који је код себе имала. — Ама узмите! Узмите! У зачуђенога просјака, чије су ме очи питале, ја сам погледао тако неодређено да је он и даље

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— Хм! Бућко! И опет сам праснуо у смијех. Отада, Бућко је постојао. Једна једина бабина ријеч имала је моћ да га одједном и из ничега створи.

Сваке недјеље или светка у свакој уследнијој кући ручала је по једна глумица. Свака је кућа имала своју миљеницу, и домаћице су се надметале и препирале у хваљењу својих сталних гошћа.

Његова озбиљност није имала ништа од оне стармале, несимпатичне озбиљности дјетета: то је био заметак будуће озбиљности човјека, коју у дјетету

Какав ли је чар, и какву мутну, дубоку снагу онда имала! Данас, она је на дохват свакоме, јефтина ствар, прва жељица и почетна амбицијица сваке интелектуалне каћиперке,

забављам се смишљајући сличне приче и причице, за себе самог, наравно, као на примјер ту О човјеку над којим Смрт није имала власти док год се кретао и о којечему другоме.

И зашто би нам само код такозване драмске поезије требао неки посредник, нека „посредничка умјетност" која би имала да нам текст претвара у слике, онако као што дјечици и крезубим старцима нарочитим справама мељу и сажвакавају

Људске ријечи и људски страхови долазе и излазе из моде. Колик је удио у мислима и осјећањима негдашњег човјека имала ријеч вук! Готово читав живот био је „у знаку вука”! А ко још данас мисли на вука?

А то име, на бурзи рационалнога, има отприлике ону исту вриједност коју је имала ранија ријеч „душа”. Како било, мој млади доктор с лијепим здравим зубима и моја искусна болничарка узели су моје

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије. Више саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ЧУДОТВОРНИ ПРСТЕН Била једна удовица са једнијем малијем синчићем. Није имала нигдје ништа осим једне мале кућице и једне башче.

Сељак се после тога опет обогати. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА Била једна царица која није имала од срца порода, па се једнако молила богу да јој дâ да роди.

ДЕЧКО КОЈИ СЕ НИЧЕГА НЕ ПЛАШИ Била је тако једна удовица и имала сина јединца који био тако слободан да се ничега на свијету бојао није.

Он им каже шта је учинио и онда се разиђу сваки на своју страну. ПИЈЕВАЦ НА ДИВАНУ Био дјед и баба, па баба имала кокош, а дјед пијевца; па кокош баби снијела неколико јаја, а дјед видио у бабе јаја, па заиска у бабе два-три јаја да

МАГАРЕ И БАБА Осироти у некаквом селу једна ђевојка без оца и матере, без брата и без сестре, и нигђе ништа није имала него три-четири стотине гроша, па пође код једне бабе у селу и упита је: — Што би рекла, бако, кад сам овако сиротна

БАБА И СМРТ Била некаква баба одвећ срдита, а имала унучад брло опаку и немирну, те се с њима један дан угусте заинади; а они на њу камењем.

ШТА ЈЕ 3АПОВИЈЕД — ЗАПОВИЈЕД ЈЕ Живила баба у великој задрузи — у пуној кући, имала синове и снахе, унуке, момке и дјевојка и друге сроднике.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И нирвана имала је тада Поглед који нема људско око: Без облака, без среће, без јада, Поглед мртав и празан дубоко. И тај поглед, к'о

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

” Људи су имали обичај да причају смешне приче о мени. Имао сам две старе тетке избораних лица, једна од њих је имала два зуба, која су стрчала као слоновске кљове, које је она забадала у моје образе кад год би ме пољубила.

Моја младалачка невоља имала је, међутим, другу компензацију. Непрестано умно напрезање развило је моју моћ опажања и омогућило ми да откријем

Ова створења су била необично делотворна, јер када би једном почела, више нису имала осећај да се зауставе и настављала би да се обрћу сатима и што је време бивало топлије они су све више радили.

Сада сам имао нешто конкретно - летећу машину која је имала само ротирајућу осовину, покретна крила и - вакуум неисцрпне снаге.

Никад нећу заборавити три године проведене у њиховом дому. Ниједна тврђава у току рата није имала строжу дисциплину. Хранили су ме као канаринца.

Гурнуо ме је у столицу и налио ми пола чаше дивне браон течности која се пресијавала у свим другим бојама и имала укус нектара. “ Сада”, рече он, “Ви седите у Фарадејовој (Фарадаy) столици и уживате у вискију који је он обично пио.

Да је та гласина имала основа, добио бих у накнаду велику своту новца који сам потрошио на изградњу тог торња. Напротив, у интересу Владе је

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

и то како ми се такав амерички обичај више свиђа јер ако би ”вила” била принуђена да ради око крава и у млекари, не би имала времена да ме учи енглески.

Много више од моје речитости на њих је имала утицаја чињеница да је млад и предузимљив молер принуђен да уноси угаљ са улице у подрум по цени од педесет центи за

Творница у Кортланд улици била је у неку руку колеџ а Џим њен катихета. Она је имала и свога професора о коме би требало проговорити коју реч. На последњем спрату Творница је имала и неколико соба.

Она је имала и свога професора о коме би требало проговорити коју реч. На последњем спрату Творница је имала и неколико соба. У њима су неки радници, који су били у њој запослени, и спавали.

У оно време Колумбија је имала школу за рударство и инжењерство, а била је одвојена од самог Колеџа. Моја предспрема боље се уклапала у ту школу него

“ У оно време, Тиндалова и Хантова дела имала су подједнак утицај на моју машту као и Милтонов “Изгубљени рај” или Лонгфелоусов ”Хајавата”, или као ”Танатопсис”

Она је имала две краве и пуно кокошију и патки, а продавала је путер, јаја и живину. Њен син Кристифор продавао је по кућама у

Како је главна борба тиме била окончана, борба између Хенрија и мене, која се одигравала по страни, није више имала смисла и ми смо престали и руковали се. Признао је да је срећан што је борби био крај, а био сам срећан и ја.

Био је то мој кум. Моја мајка је изгубила неколико деце у младости и после дужег времена родила је две ћерке када је имала већ тридесет година. Ја сам се родио када је она прешла већ четрдесету.

Био је то мој кум. Моја мајка је изгубила неколико деце у младости и после дужег времена родила је две ћерке када је имала већ тридесет година. Ја сам се родио када је она прешла већ четрдесету.

као што сам био ја, који практично нисам знао готово ништа о овом славном граду, та промена живота пре и после подне имала је нарочите дражи.

Свака од њих имала је дубоке корене у старим традицијама и зато се ништа није могло лако променити. Рут је био редак пример лојалног

Ћипико, Иво - Приповетке

Та два дана, — особито кад је Лазо за послом избивао — била су јој дуља од цијелога пута. Није имала чему да се чуди; видјела је исту овакву чељад и куле и по другим градовима на које је у путу налегла.

Остали смо добри пријатељи.... нађемо се често... А да смо се вјенчали, брзо би додијали једно другоме... Имала сам с њим и једно дијете... —Колико сте их у све имали? — прекидох је.

И Цвета је имала тада двоје деце и више их пазила но свога човека, како су комшинице говориле. ...Прво, иза Павлова венчања, лепо и

—Пусти, Павле, није вајде, пазе нас! У понедељак пре подне, кад је Цвета имала изићи из тамнице, дошао је Илија у варош, чекао је пред вратима, па, док су је пустили, пође к њој и поведе је за

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

А мислим да не треба посебно наглашавати какав је утицај имала и данас још има психоанализа у целокупноме систему идеја нашега времена и посебно у уметничкокњижевној сфери.

Најзад, да мимогред поменем још само удео који је овде имала опет једна специфично балканска, по културној улози „везивна“ народносна група – цинцарска.

Она је – више него што се обично мисли – усмеравала каснији развој српске књижевности и имала удела не само у ранијој него, сасвим неочекивано, и у најновијој књижевности XX века.

мах, и сасвим кратко, поређамо етапе кроз које је његова поезија прошла, остаје скривено какво је место и значај она имала не само у књижевном развоју него и у ширем, културном погледу.

Отуда тежња ка форми која би имала објективно важење. Отуда је такође и тежња ка епском, па и сам Попа говори о својим циклусима песама као о спевовима;

Та, могло би се рећи, вуковска линија имала је значајну улогу у формирању наративних књижевних модела код нас, нарочито с обзиром на њихову језичку подлогу;

провенијенције која је дошла до изражаја у антологији Богдана Поповића (антологији која је почетком века имала ништа мању и мање значајну улогу од Мишићеве и Павловићеве у наше време), као и на „модернизам“ педесетих година.

Изгледа да је у томе имала удела моја заокупљеност језиком, и то српским језиком. Узео сам да студирам српски језик, настојао сам да га што боље

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Морам трипут да молим за једну кафу. АНКА (безобразно): Па нисам седела на канабету, имала сам посла. (Одлази.) ИИИ ЖИВКА, САВКА ЖИВКА (пошто је Анка отишла): Ето, видиш ли је!

Научила је! ЖИВКА: И пушила је? НИНКОВИЋ: Разуме се. ЖИВКА: И... оно?... НИНКОВИЋ: Да, госпођо, да, имала је и љубавника. ЖИВКА (забављајући се, врло радознало): А ко је то био? НИНКОВИЋ: Ја. ЖИВКА: Ви?

ВАСА: Па дабоме. Него дедер! (Извадио је хартију да бележи.) Деде, тетка-Савка, шта би ти имала да замолиш Живку? САВКА (још увек увређено): Нека ме пита Живка па ћу јој казати.

ЧЕДА: Још како велика тајна. ДАРА: Реци ми, ко је писао? ЧЕДА: Ја! ДАРА: Шта кажеш? (Испусти хаљине које је имала у руци.) ЧЕДА: То што ти кажем! ДАРА: Чедо, Чедо, шта си учинио?! ЧЕДА: Нека види да и ја умем да пломбирам.

ДАРА: И како си имао срца, она је моја мајка! ЧЕДА: А како је она имала срца своју ћерку да премести чак у Ивањицу? ДАРА: Осрамотио си нас, осрамотио си целу кућу! ЧЕДА: Ја?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

И можда зато што је Станковића повукао да почини крупну погрешку, толику да је, мислимо, имала удела у његовоме наглом одустајању да продужи објављивање, а вероватно и писање прве верзије.

”55 Српска књижевност није у XИX веку имала много „глатког писања”; имала га је нешто више при његовоме крају, а највише тек на почетку ХХ века.

”55 Српска књижевност није у XИX веку имала много „глатког писања”; имала га је нешто више при његовоме крају, а највише тек на почетку ХХ века.

у роману је он стилизован тако, и тако употребљен, да га јунакиња доживљава пре као преокренуту слику коју је имала о одевању и понашању него као нову или просто другачију.

Али и поред свега не би, разуме се, та и таква инверзија имала одзива у јунакињином доживљају да Станковић није и овај свој лик, као и неке друге, обдарио тананим опажањем простора

И, већ са првом реченицом у роману, појављује се она и као носилац знања о кући, породичној лози, која је свој успон имала у хаџи-Трифуново време.

]. За њега није био онај кикот [. . . ]. За њега је она имала и други глас [. . . ]. Стопалом својим, које се њему чинило као у снажног анђела, она [. . . ].

а појединости на којима му се око задржава везане су, готово редовно, за тренутак и покрет: над челом и носем „она је имала неки сјај, од треперења светлости, у „ноздрвама само имала је румени и таме”, а уста су била „под једним, непрестаним,

редовно, за тренутак и покрет: над челом и носем „она је имала неки сјај, од треперења светлости, у „ноздрвама само имала је румени и таме”, а уста су била „под једним, непрестаним, чудноватим осмехом, који се није губио ни онда кад га

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Све у стени која је имала свега неколико невеликих отвора. Црква је смештена у најдубље одељење, а иза ње су по другим пећинама распоређени за

На спољње турковање и господовање расипно је трошио своје иначе велико богатство. Кула му је имала две велике одаје, једну градски намештену, а другу арнаутски: нека су вазда готове како за кога.

Са те његове пажње Арнаути су га већ славили крај свакога огњишта. Рату је његова задруга дала све што је имала: и људе и запрегу и жито и опрему.

Наилази Мет Фираја. И земља је у том тренутку лица имала. Збуњен, преплашен, мртво корача и мутно, а још зверски, погледа. – О, Мет Фираја, а зар још шећеш по земљи!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

(Поклони се.) Јуче сам била код госпоје Мирковичке на ручку, то је штогод прекрасно, од свега доста, али сарму што је имала, нисам јела скоро, пак срнећи черек и штрудла, то је штогод коми фо!

Марш из моје собе, хинауз, марш, апорт! МИТАР: Шта, ти ћеш ме јошт истерати? А не знаш ли, несрећо, кад ниси имала шта јести, него си се око мене као кучка шуњала?

ФЕМА: Шта вам се чини, јесам ли га лепо испратила? САРА: Коми фо! Мени се чинило да моју графицу гледим. И она је имала обичај каткад љутити се, али то јој је тако лепо стајало, тако лепо, ја вам не знам казати. ФЕМА: Коми фо!

— Зар ти није муж доста новаца оставио, него и ствари да залажеш? (Извади сат и бурмушицу.) Шта си имала шиљати ово код мене? РУЖИЧИЋ: Несмислене, да прил’пнет јазик гортани твојему.

САРА: Ја сам госпоја Сара од Младенић, супруга покојног господина Младенића, која сам чест имала код графа и код графице Шварц на десној, врло ретко на левој страни бити.

ФЕМА: Адиес, Жан. (Василију.) Само француз сун мамзел. МИТАР: Немај бриге... Збиља, Фемо, да л’ би ти имала вољу ићи у Париз? ФЕМА (изврће очи): Ах! Лес Париз, лес ноблес, лес модес, лес интов.

Краков, Станислав - КРИЛА

Сањао је о некој црној жени, која је при ходу избацивала високе кукове, и имала јамице на лактовима. Мајор је лежао на леђима. Црна грана багрема му је заклањала звезде.

Било је урањено и маљаво. Осећао је на себи топао отисак жене, која је лежала успала крај њега. Имала је прћаст нос, и њене црне косе мрсиле су се преко мишице пробуђеног. Светлост је откривала смешано одело.

Била је уплашена, и скупила се сада украј кревета покривеног црвеном поњавом на два места подераном. Имала је тринаест година. Официр је лежао крај ње на леђима. Хркао је победнички.

За њима, у једном куту, било је још двоје. Плава Зизи имала је врх подшишаних коса официрску капу. Гледала је његова широка рамена и смејала се. — Волим те јер си бомбаш...

— Цхері, носићеш ме на своме апарату, је ли? Ја хоћу да летим. Све је обећао. Мала Зизи је имала чедне плаве очи. За уста се то већ није могло рећи. Волео је због њених загрљаја.

Онда се поново појавила бела сенка баронице Ивон. Њена златна коса била је чупава. Имала је још чупавог кинеског псића, о коме се причале саблажњиве приче.

Изгледа да су свега још два пуцала, јер су четири имала смешне и необичне положаје. Један је чак изгледао као пас кад мокри.

Крај врата је нешто гребло и скикало љутито. Љубав је крај мртваца имала нарочите дражи. XИИИ ПОЛОМЉЕНА КРИЛА Падали су аероплани на Фландријским равницама, невидљиви у магли, док се у

и препадима, и почео да доказује Душку како је он спавао са малом девојчицом из Житомира, а није је дирао јер је имала мале детиње груди и очи чедне и благе. — А она љубила мења, љубила...

Петровић, Растко - АФРИКА

Они су се договорили између себе. Шеф села је и дошао да вас заговара, како би шалупа имала времена да прође, и они сад сви за једно деле новац којим сте платили ону другу шалупу!

Тако је жена која остане удовица дужна да пође за сина кога је имала са покојником, јер Бобо наслеђује своју матер као и сва остала добра свога оца.

Тај фетиш наређује да се иде жени да би се од ње имала деца која ће унети нове снаге у заједнички дух. Као идење жени, тај фетиш наређује и људождерство којим се апсорбује

је Ме умрла И птице са ње одлетеле, Када је сишла у свој дом, Она га је сама водила; Није могла ни да се миче, Није имала са ким да говори. Онај за ким је највише жалила, Ишао је кораком несигурним.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Зар за маћехом Што и сад јоште не зна прежалит Збрчканих дојка суве изворе? А да је онда млека имала, Док ти је непца танка кожица У благом млеку хране тражила, Прегорела би дојке обадве, На своје груди злобно

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Наша артиљерија имала је доминирајуће положаје и била је час турску артиљерију, час колоне, које су се као потпора склониле у какав шумарак,

Момци су ишли на прстима и говорили шапатом. Данас је на левој обали Мораве, на житковачким и прћиловачким висовима имала да се бије доста одсудна битка. Наши су гледали да концентришу ту што више војске.

Друго, ово као да су неке нове »моде,« да влада у неку руку пред скупштином даје оставку. Но још новија »мода« имала је да наступи тек сад.

Њене се тежње и аспирације окрећy Ердељу; то је Аустро-Угарска где би Румунија имала шта да тражи. Зашто би се дакле Румунија упуштала у опасан рат с Турском од које нема шта више добијати?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али је ипак успела да ту аждају прилепи за земљу, и да јој спута ноге и реп. Међутим, Дринска дивизија није имала више снаге да јој дотуче и оне две главе. Онда сте пристигли вас двојица. Мислим на четнички одред и седми пук.

Два војника су из једне рупе с тешком муком извлачила огромну бомбу, која је на задњем крају имала један продужетак као чеп а са крајњих обода бомбе пружали су се широки наставци као крила.

— Где је ваш стан? Рекла ми је име једне улице. Бог свети зна где је... Тада сам је први пут загледао мало боље... Имала је интересантну главицу. Али и поред њене раскошне младости, ипак се у очима огледала нека сета и бол.

а ако бих јој случајно додирнуо колено, најљубазније бих јој се извињавао, придајући јој тиме и извесну важност... Имала је нечег наивног у своме држању.

За време од осам часова пропуштали смо сваких двадесет минута по три-четири композиције, а већ она колона на путу није имала прекида.

Приметио сам одмах да је на себи имала другу, много лепшу халину, као да је намерно хтела да изазове допадање. Седели смо једно према другом.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

по мелодији неке тада познате немачке песме, него можда и само толико да је писана по њеноме метру; да ју је пак имала Јелисавета, ћерка Јована Мушкатировића, открива нам се јасније друштвени круг у којем се та музичко-лирска култура

Рајковићева злурада јер највероватније свесна погрешка имала је и свој нелеп наставак. У својој непоштедној борби против напредњака, а нарочито против Стојана Новаковића који је

српске гимназије у Руми у XВИИИ веку; препис се није очувао, али је у породици Крстића остало сећање као да је песма имала наслов На смерт Кантову (што је очевидно немогуће), па је тако цитира и др Димитрије Кириловић (в.

321, забележио и једну трагедију о Стефану Урошу ИИИ од непознатог писца, не види се из којег доба: да ли је она имала икакве везе са делом Козачинскога, односно Рајића, то је данас немогуће утврдити; о постојању оригинала Рајићеве

У наведеном раду писао сам: „ да је Еустахија Арсић имала пред собом превод грчког епитафа (што је скоро невероватно); било овај латински епитаф на латинском (у шта је такође

Код подножија њеног стојала је кошница, у руци десној имала је свјетилник а у левој књигу Летопис, јербо је представљала Матицу српску.

Ето, данас сви, и то не мали послови дома нашег точно су израђени били, и опет сам ја имала времена мало и читању посветити, а сад ево певам, али не вама, него „браћи што разуму чувство“, што наш песник Малетић

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЛЕОНАРДО: Можда и тако мислим. Али се данас чисто радујем Што бољу срећу ниси имала. — Несрећа твоја, светла госпођо!... Венецијанцима срећу доноси!... ЈЕЛИСАВЕТА: Моја несрећа?...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Доктор (церека се): Тај си уобразил да граф јест! Но, што то јест? То велик име и тител како код један граф имала ти? Давид: А, ја се држим реда и закона кô и сваки гров! Доктор: Имала шена?

То велик име и тител како код један граф имала ти? Давид: А, ја се држим реда и закона кô и сваки гров! Доктор: Имала шена? Давид: О, имала зорли, кабасто учевна жена! Доктор: Имала деца?

Давид: А, ја се држим реда и закона кô и сваки гров! Доктор: Имала шена? Давид: О, имала зорли, кабасто учевна жена! Доктор: Имала деца?

Доктор: Имала шена? Давид: О, имала зорли, кабасто учевна жена! Доктор: Имала деца? Давид: Имала, господине доктуре, двоје женске дјеце, двије цурице кô двије златне јабучице.

Доктор: Имала шена? Давид: О, имала зорли, кабасто учевна жена! Доктор: Имала деца? Давид: Имала, господине доктуре, двоје женске дјеце, двије цурице кô двије златне јабучице.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Тадашњи гласовни инвентар словенских језика био је далеко богатији од онога у грчком, а глагољица је за све те гласове имала различита слова. Ускоро је глагољица код православних Словена замењена азбуком која је касније прозвана ћирилицом.

Српске народне пословице), настала избором из огромне грађе коју је сакупио сам и уз помоћ многобројних сарадника, имала је широк европски одјек.

сличне појаве запажамо не само у појави парнасовске лирике Војислава Илића, која је 90-их година прошлог века имала велики број следбеника и доминантан утицај, него и у књижевној критици.

Ништа мањи удео у насталим променама није имала ни поезија Миодрага Павловића (1928). Његова прва књига 87 песама (1952) испуњена је драстичнијим, за читаоце лирике

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...

Био је то један рођак, једне његове тетке син. Она остала давно удовица. Имала само то мушко. И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.

Да није имала нешто у аманет да остави. Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... — Не — одговори —

Да није имала нешто у аманет да остави. Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... — Не — одговори — него тако.

— Не — одговори — него тако. И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала. Вас двојицу само имала је на земљи... Покаткад занесе се. Остане сам код куће. Празник.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У Хрватској мећу бибера у младожењине чизме, »да би му деца имала црне очи« (ТРЂ, ННЖ, 3, 106). Б. у ракији (или вину) против грознице, и као примеса других средстава (ГЗМ, 12, 1900,

Буква. У религији буква нема тако важну улогу као, на пример, храст или граб, али је ипак и она имала известан значај. У Босни узима се она (поред храста) и за бадњак (ГЗМ, 6, 1894, 381; Сцхнееwеіѕ, 17).

(іб., 71). »У Приморју, у Хрватској, мећу у младожењине чизме бибера и вење да би му деца имала црне очи« (ТРЂ, ННЖ, 3, 105 ид). У народној медицини в. има велику примену.

— В. Митско биље. В. се баје преко крављих леђа, да би крава имала млека (СЕЗ, 32, 1925, 425). Ако крава изгуби млеко, онда јој се в.

, 7, 1006; Роѕцхер, ЛМ, 2, 1819›) прокуне јунак в., јер је прикрила ђавола (СЕЗ, 41 № 167). Али је в. ипак имала извесно своје угледно место у религији.

Према једној лекаруши из XВ века, в. је саставни део теја који треба да пије жена да би имала млека (ЗНЖОЈС, 15, 128).

3. има нарочиту примену у врачањима око стоке. Њоме се баје преко крављих крста, »да би крава имала млека« (СЕ3, 32, 1925, 425).

По једном шаљивом етиолошком објашњењу, Бог је створио кромпир за љубав сиротиње — »да би и сиротиња имала коме да гули кожу« (чуо од Гђе Глигоријевић). КРУПНИК Сцхöлкраут (цхелідоніум).

Стара к. дрвета код нашег су народа па злу гласу (упор. Софрић, 143). Али је к. у старој религији, извесно, имала бољи углед и чак уживала известан култ.

мој рад »Да ли су стари Срби знали за идоле«, СЕЗ, 31, 1924, 108), можда би имала да значи да је такав венчић био фетиш, инкарнација божанства. С обзором на готово божанску вредност п.

У народној медицини има ц. л. угледно место. Он се даје породиљи, да би имала млека (свуда); нарочито дејство има ако га породиља поједе на прагу (СЕЗ, 40, 108).

Има песама које не би биле јасне ако се не би имала на уму необична моћ која се приписује вишњи. Вратич. У Лесковачкој Морави зове се »поврат« и употребљава се у врачању

Ћипико, Иво - Пауци

Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница. И запрео се живљи разговор.

Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи. Али ње нема! Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.

Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ' Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. — Нима никога! — опази Пилат. Него свитујте ча да чиним!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Дадара је доводио једну по једну, али је Јевђеније сваку одбијао, налазећи јој неку ману. Нека је имала кварне зубе, друга је била здепаста, трећа је имала кратке ноге, четврта је била мршава. И тако редом.

Нека је имала кварне зубе, друга је била здепаста, трећа је имала кратке ноге, четврта је била мршава. И тако редом. Понављао је непрекидно како мора бити лепа као небески анђео, мила

Млада је била танушна прозирна девојчица са великим уплашеним смеђим очима. Није имала више од десет година. Док сам гледала тај раскошни призор, гиздаву господу што је стајала у црквеној лађи, док су

Док је ослободи оне љуске, жела га остави. Хтео сам да кажем: Па, забога, Кирча, данас је барем била лако обучена. Имала је на себи само танку хаљину. Било је доста свеже напољу, а она је била у готово прозирној хаљини од танушне тканине.

Само таква покора би имала неког смисла. Сваки срх сласти који ми је затреперио у телу док сам био са Анком на сену, требало је сада да истрпим

Трећи поменуше Јелену. Имала је времена, рекоше, да обрлати свога маторог мужа. Увалила му је дупе у крило, провртела се на његовим увелим јајцима,

Док је, гледајући смерно преда се седела у чело свадбеног стола крај младожење, Дадара ју је пажљиво посматрао. Имала је округло, претерано црвено лице и ситне, живе очи, али су зато њезине груди биле дивотне а кукови богомдани за

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Саграђена од горског дрвета које је расло на трусним падинама вулкана Етне, имала је она три спрата. Њене просторије, салони и кабине, биле су патосане каменим мозаиком, који је живим бојама

Једна од тих просторија, посвећена Афродити, имала је патос од самог агата, а врата од лимуновог дрвета и слонове кости; друга, са зидовима од шимшира, служила је за

Научна продукција имала је онда, као и дан данашњи, два вида. Она се огледала у самосталним научним расправама или делима и у уџбеницима.

Стари Египћани употребљавали су у своме календару годину која је имала сталну дужину од 365 дана. Хиљадугодишња искуства показаше да се такав календар не слаже са током природе.

Лепота те жене, која још и данас сјаје кроз векове и која је у њима добила значај једног симбола, не би сигурно имала ону неодољиву снагу да није била удружена са високим душевним особинама.

Она је лежала на врхунцу једног брега и имала дивне грађевине. У оно доба то беше у почетку другог века пре Христа - владао је онде господар јелинско-пергамонске

Једна је од њих имала добрих сто фуната, а друга ни фунтицу. И ја сам био очевидац тога призора. Обе кугле почеше да падају, прво полагано,

то јест’ када се нађе право с оне стране Сунца, онда нам окреће овоју потпуно осветљену половину, али ова не би имала велики сјај, све када је Сунчеви зраци не би засенили, или Сунце заклонило, јер се тада планета налази у највећем

Њена путања имала би у нашем моделу полупречник од сто четрдесет четири метра, па би пала сасвим изван граница мога врта, а залазила би

Путања Нептунова имала би у нашем моделу пречник од две стотине двадесет и пет метара, па би добрим делом пала у Дунав, али се не би од

Године 1930 пронађена је опет једна нова велика планета, Плуто. Његова врло ексцентрична и јако нагнута путања имала би у нашем моделу полупречник од три стотине метара, а ваљало би је поставити тако да њена најближа тачка Сунцу буде

А тај исти Бог није овде, доле код нас, у свету четирију елемената, ниједну стварчицу створио која не би имала, своју властиту снагу и скуп својих особина. За све је то требала бесконачна мудрост коју човечји ум не може да докучи.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

што сам знала да ниси ничији, да немаш никога свога, зато сам те онолико жалила, онолико као нешто своје, као брата имала. И зато, док сам била сама, пуста, затворена, тешила сам се да кад ти дођеш, да бар пред тобом могу душом дахнути.

И зашто ме о томе питаш, кад сам знаш: да кад њега не би било, кад не бих имала да се око њега мучим, бринем, да бих онда, овако сама, морала много да мислим.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Браћа се после тог догађаја измирила, старац је преведен код Тоше, и код Мађарице која је имала много самилости за његову астму и глувоћу, и на чијим рукама је и умро неколико месеци касније.

Можда је Тотица имала право. Јуличина лепота није више била она прозрачна и фина лепота ваздушастог бића. Узрела је у Јулици девојка.

Ход је имала необично леп, лепе ноге и леп корак. Црквењаков син, дечко, Марко Поповић, који се сам прозвао Срба, необично леп и

Госпа Нола није на овај реферат одговорила ни једном речју. Није имала јасан поглед у Хансове планове, а Срба јој у том тренутку дошао несимпатичан.

Од лањске године већ је друкчије и не сервирам шлаг у кафи. Препоручивала сам госпа Ноли, за свадбу, али нисам имала част да се мој рецепт прими. „Ми ћемо служити само црну кафу” — каже она.

Разговори се дакле подгрејаше. Једни су бранили Јулицу овако: „Откуда одједаред каприси, кад их до удадбе није никада имала? А други овако: А ко под госпа Нолином командом може имати каприса!” Сви су респектовали доктора Мирка.

— Госпа Нола, решена да поправи своју грешку, остала је опет будни пријатељ Јуличин, бар колико је у онај мах имала суда и увиђања у ствари. Јулица није отишла у Трст, јер би то била сигурна пропаст. Удала се за Милушића.

Нити сам куда ишла, нити што видела и научила, нити какву забаву имала, нити неки луксуз терала... Тодор погинуо, да би новац узели други; ја радим и чувам, да би новац узели други...

Или, боље, морам се добро оженити... Знате, кога мислим да узмем? Тачно ону цуру која буде салаш наш у својим рукама имала, па била која била. Не могу ја, Нано без доста белога хлеба и без добрих коња!” Па се смеје као луд.

Све, и убице да се пронађу, и пут којим је украден новац утрошен... Новац... Можда сам ја лично имала у рукама и трошила баш оне исте новце које сам онда предала разбојнику...

Свеједно, она има макар страст. Свако нешто има. А шта имам ја, и шта сам имала ја? Какве су моје страсти? Од мушког света, волела сам највише оца. Ко ти зна, можда је ту било и нечег грешног.

шта ћете, увек је имала неки екстра укус и прохтеве.” Госпа Нола се уздржала пред поп-Томиницом. Познавала је добро попадију, а господин

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Спочетка мушка, но потом се тако осили и тако се растећи гоји да је не једанпут наметнула жени која је дете нешто суво имала да је сина са зечијим ногама, потом са зечијом главом, а најпосле правог зеца родила.

Ова добра душа, велика у оној мери као што је Пантеина била, није баш праву матер у природи имала, и зато није чудо ако није Фидију или Апелесу у смотренију лепоте за образац служити могла.

На леђи је имала терет као неко половаче велики, и да би се овој тежини равновјесије учинило, тако је велике прси имала да би за модел

На леђи је имала терет као неко половаче велики, и да би се овој тежини равновјесије учинило, тако је велике прси имала да би за модел винској Краљевића Марка мешини без сваке сумње служити могле.

Косу је имала жарко црвену, да је при највећој помрчини без икакове светлости вечерати могла. Со тим обећаваше сваком који жели њу

које мало промукле речи њене издаваше као кад у пролеће први пут издалека грми, а будући да предња два зуба није имала, зато није ни чудо да при овој грмљавини из уста њени киша од пљувачке на оног следоваше који је био предмет њеног

неке жуте капље (какве су то капље биле, остављам механицама на расужденије), и будући да је, као што смо опоменули, имала црвену косу, претвори се овај феномен у злато, и то је онај венац што је Либер отац у звезде преместио.

— Немојте ми замерити, љубезне читатељке, што вам не казујем како јој је име, јер је она таково име имала које врло ружно нашим ушима звони.

на нос придевајући му да су момци сви такови да је свака девојка луда која се за њима поводи, да би она, кад би власт имала, другу уредбу за овакове учинила, и проче.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Госпођа је имала једног зеленог папагаја који је, по њеном уверењу, говорио и кад год би он закречао: „ла-ра-ро-ра-ро-ра!

и о снажној креацији наше протагонисткиње, и чим успе да вас увуче у тај разговор, она ће прећи на тоалету коју је имала протагонисткиња и, да видите, како ће смишљено, лукаво, издалека, повући линију која се свршава са њеним бутонима.

— Па онда и фризура; зар не налазите да је протагонисткиња имала у другом чину сувише сређену, зализану, некако домаћичку фризуру?

Друга дама, која је седела до ње, имала је тршаву плаву косу, са црвеном машном у фризури, и врло јако навучене обрве.

Она је увек стајала усправљена, наслоњена на зид. Девојка од порцулана имала је једну лепу особину: кад се упрља, може се убрисати или чак и водом опрати.

Разуме се да сам ја био увек тај који је образовао кабинет. Та моја мисија није имала за собом поверење никакве скупштине, али то није нимало необична појава у нашем политичком животу.

Клота, она парка која држи повесмо, била је моја најстарија тетка, која је имала нечега митолошкога на себи већ и по томе што је под носем имала бркове као деветнаестогодишњи младић; Хезис, она што

држи повесмо, била је моја најстарија тетка, која је имала нечега митолошкога на себи већ и по томе што је под носем имала бркове као деветнаестогодишњи младић; Хезис, она што испреда конац, необично је одговарала мојој средњој тетки, јер је

Заљубио сам се у једну госпођу, која је била двадесет година старија од мене, али је имала тако примамљиве јамице на образима, тако ситне, беле зубе и тако сочна уста, да бих ја целим телом задрхтао када би

Осма ми је љубав од почетка до краја била по рецепту који је уопште усвојен за љубав. Она је имала богату, плаву косу и сјајне црне очи и волела ме је врло искрено.

Она је имала богату црну косу и топле плаве очи и волео сам је врло искрено. Ја сам чак захтевао од ње да ми се закуне на верност,

— Имала сам; али нисам размишљала. Не умем, нисам се вежбала па не умем. — Како то не умете? — Па ето, тако! Прекодан сам у п

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Под нама је шумела валовита Морача, која је на тихим и дубоким местима имала боју неба. Људи су били весели што улазимо у велику варош, где ћемо сигурно наћи хлеба, а можда и крова над главом.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

”И пловићемо дуго овако; видиш ли!“ И тако увек река носи један леш И душа би могла, али зар би имала снаге да га напусти...! ... На високој планини бор зелен.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Седефној ружи није остало ништа друго до да потражи новог саговорника. Али, ни риба-угор није имала боље мишљење о Горњем свету. За рибе тај свет почиње у мрежи, а завршава се у тигању.

Веровала је да ће јој свирала извидати слепога унучића. Шта сада? Њеноме јауку придружи се јаук старице: имала је болног деду. Али, Златокоса не узмаче.

— прошапта мајка, а Смрт се грохотом насмеја. — Рецимо да га нађеш шта ћеш му дати? Блага ниси ни имала. Више ни лепоте немаш. Ко би за тебе у погибељ пошао? — рече Смрт, али је мајка и не чу.

— Дај да је видим? — рече један беспосличар. — Пих! Па још моја баба имала је такву метлу и бацила је кад смо набавили усисивач.. — Гомилом окупљених људи просу се смех, а дечак поцрвене.

— Остви ме у планини! — молила је стена, али вода милости није имала. Мрвила је и комадала стену претварајући је у своје обале, своје дно. Ругала јој се: — Сада си моја обала! Моје дно!

— Зар не знаш? Није знала, али времена за истраживање није било. Приби се, Корална Грана уз Белутак, осмехну. Имала је, коначно, своју стену! Нека хучи море, нека урла: која још стена уступа таласима?

— рече Видар. — Зато умиру. Звезде су вечне, не знам шта је с овом. Није се још родила звезда која би имала људско срце...

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МИТКА И ја гу не знајем. Само гу у ноћ чујем и у с’н с’нујем. А песма је моја голема: Како мајка сина имала, чувала, ранила. Дан и ноћ само њега гледала. Што на сина душа заискала, све мајка давала, а син — болан!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Сличан развитак имала је и епика огромне већине народа. Велики епови су, у ствари, изузетне појаве. Они су стварани под нарочито повољним

године мада су се и у томе периоду поједини виши свештеници држали опортунистички црквена организација је имала мобилизаторску улогу.

При свему томе чињеница да је некад постојала домаћа држава имала је огроман утицај. Огромним, највећим делом наша народна епика у ствари је један бескрајни револуционарни поклич за

Но још већу улогу имала је самостална црква после пропасти старе државе, за време турског господства у нашим земљама.

владе народ био поштеђен разних тешких намета и да је касније, под теретом турских насиља, успомена на такво стање имала пресудан значај за стварање јуначког лика Марка Краљевића.

Разуме се да не би могао. Са таквим „врлинама“ он би таман био добар роб, добар султанов поданик, о коме песма не би имала шта да каже.

Сем тога, у неким случајевима, црква је имала н извесну напредну улогу. Она је створила прву писменост код народа који су пре примања хришћанства живели у

Друкчије речено, ова типична сељачка буна имала је форму ослободилачког рата. На челу те борбе стајали су кнезови, војводе, сердари...

то исто, мада у мањој мери, раде и веома даровити песници, а то значи да су општа места и за ствараоце и за слушаоце имала посебне чари и да су понављана и због тога.

И ту је често ненадмашан, ваљда зато што је живео у земљи која је имала једну од најтрагичнијих судбина у историји света.

су статични и конзервативни, к њима се није могло вратити зато што су у савремености већ биле клице будућности која је имала да уништи садашњост“.

У њима је, вјероватно, често имала и своје ствараоце“, што значи да је, вероватно, бар ретко имала своје ствараоце и на другој страни.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Да је тесна Десној ципели Одговорила лева Да не зева БИЛА ДЕВОЈКА МАРА Била девојка Мара Кћи Симе обућара Имала блузу розе И две чаробне позе За сликање Једна је поза била Нежна ко чиста свила Са ручицом на везу Најлепша

БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА КАТА Била једном једна Ката У Перлезу близу Ченте Лепа као са плаката Па и лепша на моменте Имала је очи плаве Оригинал морска плавет Носаше их посред главе Тако да ти стане памет Имала је лепа Ката Уз лепоту

Па и лепша на моменте Имала је очи плаве Оригинал морска плавет Носаше их посред главе Тако да ти стане памет Имала је лепа Ката Уз лепоту сто дуката Па је била татамата За све момке из Баната ОД СЕЛА ДО СЕЛА ПУТЕЉАК Од села до

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Нема те бабе у селу која би се усудила надвирити над то мјесто. А и како би имала храбрости, кад се ту, кажу, крије страшно чудовиште дрекавац, које за кишовитих ноћи својом продорном дреком испуњава

Тако је сад мала дружина, на велико Јованчетово задовољство, имала свог „Американца“и свог „Руса“. А зар је лако наћи такву хајдучку дружину?

Николица је, наравно, одмах „оздравио“и одјурио у школу. Учитељица Лана није имала ништа против ове дјечакове љубави према вјерном псету и пуштала је малишана да доводи кују у школу.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Кад би који болестник ушао у њу да се купа, таки би из ње здрав изишао... Јерусалимска је купељ овча имала пет преграда што су се затворале кано мали ћилери и у њима је лежало туштено болестника наказних, невољних,

Јер што сам год од свога ми рода имала и донела била к њему, све су то пограбили дужници и до труна развукли. Пак он њојзи рече: — Да колико јоште на вами

Заштоно врло је маечка она црквица била где је било мученичаско тело, јерно тесну и худу обграду је имала она илиџа на којем је месту црквица му била што је пресудилиштем била.

А младу момчад ни видети не зактевам, а камо ли да свој који разговор имала бих ш њима. Гаврил Та ја те добро знам како си ти чиста и поштена девојка тако да ти на свету нејма девојачког пара.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била. Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато

Кућа није имала прозора с улице. Изгледала је као була с јашмаком и фереџом. С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да

— Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година. Остала је рано удовица. Имала је мужа којега је волела и обожавала јер је и телом и душом био лепота од човека.

А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица. Зато су је избегавали; а ка

ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле“, како су је сви звали, а која је, по оном да „медвед најбољу крушку уграби“, имала цмољу мужа. Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!

Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара. А имала је три зета у околини. Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре, — може јој се каква срећа јавити тамо.