Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Искочише ми очи на овој жеравици кувајући каву по цео дан. — А... то ли је. Е, кад је тако, Исо, репоњо из Лапова, онда иди да ми скуваш још једну каву. Али добро да је укуваш, иначе ћеш наново.
Дуго су нам Енглескиње махале рукама. Остадосмо опет сами на оној прљуши. Лука се окрете своме посилноме: — Исо, скувај ми једну горчу каву!