Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кажу, да је викао Карађорђе: „Не идите даље, не идите!” Ал̓ ко чује, ко не чује, и тако наши испадну на брдо, а Турци на брду чекају, пак се поврате и наше заокупе, те још седам осам глава одсеку.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Веруј! Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру кад пева; додајем јој игле кад испадну; огрћем јој кабаницу кад пође у шетњу, итд.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ви то зачудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих. А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком. Шта све не радим, па не ваља! Не ваља, видим и сама! — А, дабоме, није него још нешто!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Са очима које су хтеле да јој испадну из очних капака, она примети како јој се бео чаршав, са пећи, приближује све ближе.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
интендантски, као неки еспап сумњива квалитета, и зловољно мудрује: — Вала, да бог прости, и ови пјесници увијек испадну некако баксузни. То ти је исто као с бијелом кобилом: чим је имаш у комори, однекле ће на те запуцати, нема да бринеш.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— каже Срећа. Идући старац даље, ожедни у путу, па сиђе на реку. Кад се сагне да пије воде, а оно му новци испадну из недара и потону у реци.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта има да чека? Да му испадну зуби од старости? Да оћелави? Да добије боре? Да постане масер, да држи дијете; да личи на стару, тврдо кувану
Ето зашто не волим интервјуе: и онај који пита и онај који одговара труде се из петних жила да испадну што духовитији. Читава ствар ми личи на пинг-понг.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
рекао бих, нужне лепоте, лепоте које су на силу морале да се роде такве: потекле од доброг соја, оне нису ни могле да испадну другачије. Сигурна, зајамчена љепота.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ЈАЊА (у себи): Десет вампира да вас гледају — Нека им на част очи испадну! — Ја само да вас нисам видео!... ВУК: Два, три ли сата беше по поноћи; киша и мрак, само што муње светлуцају...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад коњ згази на такву д., испадну му сви клинци из потковица (ЗНЖОЈС, 9, 226). Ко има три ствари: шипку Давидову, траву крижатицу и д.
Њен врх савију к земљи, притисну га каменом и говоре: »Ја те ево рештим (затварам) и нећу те пустити док не испадну сви црви из ране тога и тога марвинчета« (ЛМС, 139, 88). Кувано лишће лек је од заушака (СЕЗ, 16, 432).