Употреба речи испили у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Најприје стигоше, у друштву, сликар брадоња и Петрак самарџија (нашли се у Цазину, на коњским тркама). За њима се испили калајџија Мулић, гарав и весео, а убрзо послије њега, као да иде у потјеру, допраши, још веселији, наш сеоски пјесник

Све је то ипак своје, фамилијарно, али већ „Кула“, то на свашта мирише. Испили се, богами, од читаве те работе још какав ђаво.

Истом једног јесењег поподнева, пуног сувог вјетра, перја и оштре граје чавки, испили се пред нашом кућом крупна, румена људина, сва зарасла у просиједу косу и нашушурене бакенбарде.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

добро мислио о тим вилинским бајкама као што су слобода, братство, једнакост; из тога се, био је уверен кнез, увек испили неки Бонапарта.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

СОНЕТ О ПТИЦИ Испили се из баченог камена и буде зеница неба ослепелог, мало живота збиља полетелог с наших бескрилних погнутих рамена.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Нека спусте пушке. — Кад видим дно чаше — одговара Бора. И преко воље испили су вино из великих чаша до дна. — Тако... Али пошто смо ми мало одмакли, вас двојица има да попијете још по две чаше.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности