Употреба речи испио у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Христос, спаситељ људи, народа и векова, ове је страсне седмице испио горку чашу да својом крвљу у крв свију народа и свију векова улије аманет: једнакости, братства и слободе.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(Бори се.) Па ипак, мучи ме, мучиће ме, мучило би ме кроз живот. Зашто не бих испио до дна чашу горчине која ми је намењена? (Отвара писмо и загледа потпис. Нов наступ узбуђења.) Јесте, он је!

ЉУБОМИР (чита): „Мртви устају, мртви говоре”. АНА (донела је чашу воде). ЉУБОМИР (испио је воду). СПАСОЈЕ: Не налазим да је ствар тако интересантна да би јој новине морале толику пажњу указати.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ТРИФУН (пролазећи крај Данице, оставља шољу од кафе коју је уз пут испио). МИЋА (пролазећи крај Данице): Ви сте још увек ту, то је тако пријатно! (Одлази са осталима.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било....

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

шетњâ“, како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаестог учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.

Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуром. По његову мјерењу и рачунању, уложио би времена на кретање 107 минута и крочио 4253

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А он, Ђорђе, рекао му је: „У другу недељу биће Вукашинова свадба.“ Аћим га је намрштено погледао и испио чашу вина. Симка и Милунка једновремено су устале од стола, скупљајући посуђе. „Да нису то владине новине јавиле?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Како кажете? - на жалост!“ „Ево како. Верујте, учени господине, мени неученом. Да је Њутн с времена на време испио коју чашицу, то му не би шкодило. На против! То би га освежило, поткрепило и донело га на боље мисли“. „На боље мисли?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Жандарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!... Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ти си испио тврд. Живићеш оставши жив. Дан ниједан не заборав' себе у несрећи овој. Пливајући ако с' на час смете, већ прогутан

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

И МИЛИСАВ, ЖИКА, ЈОСА ЖИКА (испија крчаг воде, па кад га је испио, додаје га Јоси, који стоји крај стола): На! Има ли који да чека? ЈОСА: Има. ЖИКА: Колицина су?

Мора да је било овогодишње вино? ЖИКА: Зашто овогодишње? МИЛИСАВ: Па ето, већ другу си тестију воде испио од јутрос. ЖИКА: Није, добро је вино било, него много, много, брате.

Ћипико, Иво - Пауци

Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе, помисли: — Многи ли им је паук крв испио .... Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију...

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Давно сам испио пехар љубави И среће рајске И бацио га о тле. Младости златни сан, И страсне јулијске ноћи, и светле вечери мајске, Зам

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

апсолутно не! — Којег дана је Ната сахранила мајку, те вечери је Мирко изгубио оца. Под орахом, стари Сава је таман испио флашу пива, раширио руке као да некога хоће да загрли, и пао главом по столу, мртав.

— Хвала, не могу. Харисијадес, који прилично пије, као и многи његови сународници, појео је оба комада хлеба и испио све вино. Смирио се, разведрио се. — Јелена, има право и Морфидис, имаш право и ти: треба рађати децу.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

назрео дно понора страшна, Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао Лепињу од земље и брашна, Котао супе да сам испио, Загњурио главу у крило драгане, Свој гнусни жиг на њу прибио Па пљувао пред праг и дане. Изгреј, месече, и њима!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности