Употреба речи испљује у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Пекло је то и њега, види се то. Пио је врло мало, и то само вино. Ракију, и кад огледа за куповину, испљује, па накисели лице. Ни за каву није богзна како марио... Па шта је радио сву ноћ по механчинама? — питате ви.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У старом дубу, као и у бресту, живи ала, и зато га бије гром; само на дуб може вештица да испљује попивену крв (од чега на њему остају »корубине«, које се деци мећу у амајлије ради заштите); (због његове демонске

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности