Употреба речи исполај у књижевним делима


Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Треба, господине, ама мука за човека. — Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. — Нађе ли га!? Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! — Ама треба и он ла припомогне. Сви за једног, један за све.

— рече и стаде трести ћир-Ђорђа. Република, јакако! — Ааа! Република! »Република« пише у новине?! Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе! Много лепо!

А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. — Ете, опет газда Ђорђе! Е — де! Саг сум и ја газда! Исполај на Господа. Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Сарошу): Саг, саг, пиле моје. Сал лампа док запалам. Ох, срећо моја! Исполај на господа да ми те посла! (Отвори): Изволевај, душице слатка. От тебете побољи сефтеџија нема.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

једно ми је дете, знаш како је! Купи му штифлетне а-ла-франга... А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: Исполај на Господа кад си доживемо и тој! Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности