Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Колико смо сви ми тада били беспомоћни, а нарочито они сироти испрепадани јадници што су четвороношке пузали по поду и бацали вапијуће погледе у мрачно гротло кубета, горе у таму што се
Могао је остати и даље укочен на оном свом месту, седећи онде само вршком гузице као испрепадани зец док ослушкује удаљени лавеж паса. Зар је морао и он (питома њушкица, питоме очи), зар и он?