Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Зато се ваљада толико и жури, подскакује, набија шајкачу на очи, испрсује голе груди и пева. Чак до мене допире његов истрошен, али још топао глас и последње речи једне те исте песме му: А ја
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А иза свију иде он, свекар јој. Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а