Употреба речи истерај у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Павле!... Боље! Боље! Ено нечијих свиња у њиви!... Боље истерај!... Ах, терај у обор — стоку му погану! Паја скочи незграпно, па поче климати — бајаги трчи, вичући лено: — Уша! уша!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Ико, све истерај напоље. Кафеџија једна дочека: — Фајронт, господо! Опрошћавајте, господо, и сада знате за кога треба да гласате.

За његов спас. Мора. Дижући се, придржавала се за стабло кукуруза. Једнога дана и Аћим може да каже: „Истерај, синко, ову нероткињу и узми себи другу жену.“ А ја? У моравски вир! Нико неће црну мараму за мном понети.

Обоје су шкргутали: „Нећу.“ „Мораш.“ „Нећу.“ „Мораш.“ „Истераћу те из куће!“ „Истерај.“ Босим табаном орао је по њеним припијеним листовима да се ужлеби између њих.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА Истерај човече, напоље из своје куће робињу уједно и са сином њејзиним; не може, знај, у твоме миразу домоосталац бити робиње

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности