Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1 ПЕСМА) (1) Големо је пусто место, Куће лепе и високе, А дућани свуд учесто, Да напариш жељне оке, Истурили сребра, злата, Свиле, свите све на врата. 2.
Свак их гледа, свако им се чуди, А од уста до уста жубори: „Е Бог једно баш за друго створи!“ Дивотом су коло истурили, — Ох, дивни су, предивни су били! Још су плао колом завијали, Цело коло млади надиграли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Изгубили смо појам о времену. Али одскора, непријатељска артиљеријска паљба бивала је све бржа. Сигурно су сада истурили осматраче на дрвета, јер су њихова разорна зрна падала у близини наших ровова.
— Тек сада, када смо ослободили Београд, осећам замах наше победе — вели Милутин уча. Истурили смо им престоницу под нос, а не могу ни прстом да је дирну... Сутон је. Улице мрачне, прозори неосветљени.
— Заклаћу вас као мачке... Јесте ли разумели? Војници истурили вратове, жмиркају и, отворених уста, блену у каплара. — Је ли... ’оћете да вам ја чувам стражу...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
То је опет била она иста Фазли-пашина дивизија, што је ономад дошла из Зајечара. Истурили су је напред јер је била одморнија од књажевачке турске војске.