Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар је морао да се склони, у један мрачан угао избе, па да тамо риба Павлову сабљу, а перикмахер је за то време, насред собе, почео да размешта своје лавоаре, а Павла да
Исаковичи, тог дана, нису ни излазили из куће. Били су се окупили, као покисле чавке, у полумраку, у кући, око оне избе у којој је лежао Петар, а у коју је залазила само Варвара, као неко привиђење, риђокосо.
нађе место, да седне, Павле виде, тужно, да се сва завила у неку црнину, која му се учини још црња, кад угледа у дну избе кандило, које је горело.
Он је, као изгубљен, обилазио избе, у тој кући. У њој није било никога и његови су кораци, на поду, дрвеном, тупо, одјекивали.
Црњански, Милош - Сеобе 1
и врела, окречена пећ, ковитлаху се више пута око његове главе, али су сваки пут нестајали у потпуној тишини топле избе и у полумраку, у ком се она видела јасно, код прозора.
куће, ни прашину, није више знала ни где су напољу брда, врбаци, острва и није више чула шум воде, као ни попа на дну избе, који је, непрекидно, мрмљао грчке молитве.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пола мачке, а пола сте људи, Лика љуцка, а мачије ћуди, А те избе и за књигу клупе Ништа друго нег' мишије рупе, Па по ваздан срце вам уздише Да из ђака начините мише, Псуј и
„По лекара, по лекара!“ Слузи плао проговара. „Брже, брже, седлај сместа!“ — И из избе слуге неста. Из несвести сад с' пробуди. Тамо-амо оком с' чуди! „Де је она, де је мила? Она с' није утопила.
Ал' за цуром с' вођа маша, Ма умаче декла наша. — „Лака нојца!“ дивна рече Па из избе већ утече. Први петли, а њи ево Попадали десно, лево, Па спавају кô заклани, Пусто пиће све стамани, А сувише,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Јест, свјетодавче, је л да, сироти ће да преживе? Њима остављам златник са својим ликом док спавају на дну избе, милостиња одлучује о нашој судби.
МОЛИТВА ЗА СВЕТОГОРСКЕ МОНАХЕ 1 Мора се предузети тај излет до подножја, до подземља, поткровља бесовске избе, да се природи покаже да природа није одгонетка сама себи, као што ни тама у тами није тамна – светлост је светла само
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИИ Пишем вам, Госпо, из малене избе У Министарству иностраних дела, Мислећ на љубав Пирама и Тизбе, Леандра, Хере, — што зна земља цела.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И птице неста... птице моје миле! - Да л' има Бога и сред ноћне тмине? Тишина... Само из избе допире Пригушен, сањив дрхтај виолине, Као кад жица о жицу се таре... - Ал' ћути, песмо, даље не говори!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Песникова душа је у симфори51 добила особине збиљске избе, где се до у касне сате чудне приче причају (у песми је једна таква прича и испричана) и „једу јегуље пржене“.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Клам, чије зидине живо причају о старим витезовима и о једној њиховој плавокосој ћерци, која је, са прозора своје избе, скочила у дубину, да не падне Турцима у руке.