Употреба речи избледело у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Арест је, међутим, очигледно, на Божичу био оставио видног трага. Лице му је било избледело, а коса курјука утањена, смешно. Уста, у којима је имао још само неколико зуба, била су отомбољена.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

му тек паде на памет да, забављен својим опитима, није ни мислио на своју пријатељицу: њено лице, невиђено недељама, избледело је у његовом срцу поред спектралне слике сунчеве. Он увиде да његова права љубав није жена, већ наука.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Падала је ситна киша, а по друму отицала прљава вода. Војници су били готово боси. Одело им избледело, поцепано и нагорело, да су подсећали на бегунце који месецима лутају по шуми и пољу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности