Употреба речи изгледа у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Али они не дођоше, а дође чича Марко с доктором. Доктор беше Чивутин, ружна изгледа човек: лице му беше суво, ишарано црвеним пегама, брада ретка, риђа, а очи му нисам смела ни погледати, тако су биле

После бежи из баште, бојећи се да га газда не осети. Изгледа му као да је неко злочинство учинио, као да је нечувено благо некаквоме бесном богаташу похарао...

„Воде!... Само једну кап воде!...“ Он се маши руком у недра, извади један мали судић чуднога изгледа. (Ја онаки никад нисам видела, само то једанпут у сну.

Кад сам се тргао, беше сунце на заходу, а чело моје главе видео сам једнога човека где поји коња... Човек беше обична изгледа, сувоњав, средњих година; на њему сукнено гуњче, чакшире и црвен појас, а за појасом једно пиштољче...

ди... ди...“ и тако захрка наш сиромах културтрегер. То тако изгледа у прочељу, а у зачељу — е, ту је сасвим други свет: пет-шест пензионера, седам-осам трговаца, и они који нити продају

А кад је дан суђења, четвртак и недеља, онда, наравно, сасвим друкчије изгледа: деца изиђу у авлију, или се скупе око огњишта, па онде гледају како капетаница готови ручак...

Старац обори очи доле, ућути и наново се удуби у неке чудне мисли, из којих га је тешко пробудити; изгледа као да нешто рачуна, устима само миче, али му гласа не чујеш; прстима нешто набраја, као сељак који је нешто продао и

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?... Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.

— И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке. — Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло?

Боље иди ти у кафану »Код петла«. Ту је тек позориште и комедија! Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...

због његова мркова, добио је сад за писара и премешта се у други срез, а на његово место послали некаквог дечака: изгледа као метиљава овца — јадно, суво, непокретно, не уме честито ни говорити...

Пред кућом Мирјанића у Овчини седи, у хладу на некој по њавици, стара, престара бака. Већ саставило браду и колена, изгледа, као нека аветиња. Трећи зуби давно јој никли. То је баба Мирјана.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. И, кад га угледа, он му пође у сусрет. — Шта је? — упита га. — Мани! — рече кмет и ману рукама.

” Али срете попу. — Акобогда ти? — Теби. — Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. — Није добро... Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... — Кад? — Сад... Ја идем отуд.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Беше у порфири, Сав покривен златом и пурпурном свилом: Изгледа дух страсни Диоклецијана Над драгим се морем далматинским шири, У сунчано вече једног Царског Дана.

Очи су ти зато да оплоде звуке, И глас да молитву у срцима роди; Сав покрет изгледа замах твоје руке; Ти сјаш у стварима као дан у води.

СРЦА То беше једне ноћи, која је била можда најцрња од свих ноћи. Једва се наглашавао ветар који изгледа као да носи собом неки мрачни дим и све засипа црним пепелом.

Јаук је мора болан и страшан, и муње у дивљој радости прождиру небо... То вече изгледа последње од свију вечери. Мирно, на стени, стоји огромно распеће.

И сваки пут кад севне, сваки пут као да се отворе оне крваве руке, високо у небу; изгледа да обухватају у своја наручја све просторе у тој леденој ноћи.

Колико живота, младости и снаге тај дан међу гробовима! Изгледа то као празник гробова. Наслушкује се неки шум и назире покрет.

Њене речи су тихе, и кад она почне да их изговара, то изгледа као падање звезда на језеру Генезарету. Њен је корак благ, и она иде оборених очију, мислећи на свој златни појас,

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Осећао сам се страшно уморан и празан, али не могах више затворити очију. Устанем. Све изгледа некако свечано, па тужно. Напољу мирно, свеж зрак пада кроз отворен прозор, а пред иконом још дркће пламичак у кандилу.

На његову лицу не беше онога хероичнога изгледа који се кадшто виђа и на пенсионованим потпуковницима, па ипак оно те опомиње на омарину иза које се диже олуј, одлећу

— Ниси, не дај боже! Свему сам сâм крив. Ђеди поново полете брада носу. Он се поново укрути да изгледа важан: — Па сад ја да исправљам што си ти укварио! — Бог, па ти! — Е, ама ја ево не знам како.

Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетно. Што прође, изгледа да је малочас било, само у будућности види вјечност срце које чека.

Гледа само око себе и као да није весео. А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер увијек изгледа мргодан и зловољан. Иде он у наше село и ено га гдје уђе. Хајд, хајд, па право у народ. Уставише се кола.

Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете. Тога дана чинила је све што сам је молио.

— Та ви сте тако јаки! — И не треба да се бојите — рекох ја гласом који је требало да изгледа силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Не знаш ко је дебљи, поп или попадија. И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је

Мало које вече да не прође а да не оде поп Спира поп-Ћири, или овај ономе. Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан ако се бар увече не виде и не обиђу. Па тако је то било и лети и зими.

Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде досад променила, и да им место није било у

Од те коже је направила и припасала лепо пáтку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа. Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни, а нарочито поп-Спира.

Па још кад се узму испод руке, изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав цегер, па га вуче кући.

Радозналост је морила; да се изеде жива. Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати? Да оде сад кад се краве музу, — не иде, нема смисла. Кајафа је она гђа Сида, сетиће се одмах.

Пацова се бојао, а мишеве опет изгледа да је багателисао. А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак. Крао је где шта стигне, и по кући и по

гђа Сида седе, а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку, па сам он оре, а паор

Гђа Сида је увидела наскоро да за њену Јулу нема никаква изгледа. Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена, а после оне сцене у поп-Ћириној кући — још више.

— чује се опет неки глас из прека; — »ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је. Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа. Лаку ноћ!

— Е, е! Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите кад тако говорите, молићу лепо?

Зар то није фелер за једну младу девојку!! Ето кажите сами! А Пела се замислила па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер. — ... Те још какав фелер... још какав слатка!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуба је знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио надежду. „Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!” — била му је лозинка.

„Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!” — била му је лозинка. ИИИ У селу Х. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима. На крају сокака јако је запрашено. Иду нека кола арњевима покривена. Кочијаш бесно тера.

Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи. — Како вам се сад допада моја Савка? — Изгледа као богиња! — Неће ни мираз фалити. — Канда сте ми из уста извукли! Баш сам вас хтео о томе упитати.

— Е, имате фину кожу. Сад је тек Чекмеџијић видео како фрајла изгледа. Кожа на образу збркана, нафарбана, сува — да је додирнеш шуштала би; зуби рђави.

— Овде, Љубо, мораш јако пазити. Гледић је човек озбиљан, господска изгледа. Гледићка је ђаво, прониче ти у срце; само гледај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И ето баш ту, код те шарене и многобројне гомиле, застао је, љутитог и огорченог изгледа, али без трунке оне радозналости, која је распињала сав онај остали свет што се гушио у некој мутној душевној узбуни,

И чуди се, зграњава се шта је то с њом за коју зна да је некад презирала све оно у чему, изгледа, сад највише ужива. Он ће је, дакле, саслушати мирно и одредиће се.

оне перле и сви они појединци на које он обраћа пажњу полазе и враћају се, шарају амо-тамо и врзмају се, а овамо све изгледа да журе.

Али и то што мени изгледа добро у оном тамо мистичном ужасу само је једна којештарија, јер се мени чини, да сви они што траже неку срећу света

како се из њихове коже, у којој су они најмање неком својом заслугом, онај поступак заиста мора чинити гнусним, те изгледа природно што они енергично траже да Христића понизе, и ако је апсолутно поуздано да би и они, на његовом месту, онако

Африка

Камено доба западне Африке, као и Италије, изгледа да спада у време египатске и феничанске културе, чији се ситни предмети често налазе у тим каменим насеобинама.

С времена на време ајкула сече равну пучину својим оштрим леђима. Разгледамо бродски дневник. Ево како у њему изгледа наше пловљење до данас: 8 дец. полазак из Марсеља, 6 часова увече.

Шалупа није уопште осветљена, баца на нас облаке отровних гасова, и иде изгледа читаву вечност кроз потпун мрак. Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти.

Збијено и издубљено ово село изгледа као какав заспали крокодил који би главом био над таласима и телом иза стене. Из шуме над селом, где се не види више

На неколико стотина метара даље „бар“ изгледа као играчка; јунаштво црних сељана као обична рутина. Неколико белаца који живе у Табуу ретко се поверавају вештини

Наги црнци и црнкиње раде у дворишту око одабирања семења. Њихов посао изгледа као играње пиљцима, и њихова тужна песма разлеже се кроз шуму.

На дну крокодил изгледа успаван и полумртав, хипопотам потопљен водом; ноћу, човек се близу њих сети геолошких доба када су се џиновски

Вуије седи преко пута мене тужан. Његово лице изгледа одједном још много старије и уморније, ишибано више климама и годинама.

Креште и лапарају на сав глас. Покрети су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!

Сок разбијенога кокоса, док се прелива из воћке у чашу од калбаса, изгледа чаробно свеж; у устима, сасвим врућ, отужан зато, и с далеким укусом који сећа на петрол, уверава ме да се ничим не

Хтео бих се купати али не смем; одједном ми сав тај страх од кајмана (крокодила) изгледа савршено романсијерски и смешан, те нагло улазим у воду.

Чудна врућа магла, расцепана по плавој бистрини шумског јутра, у којој и сваки листић изгледа прецизан, а ситна песма колибрија као бучна ларма. Са грања, са лишћа, са крова од трске пада шумно роса као пљусак.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Неко је, међутим, изгледа, дао миг хусарима који су стајали распоређени око павиљона, са исуканим сабљама, и они су почели, јашући, да, коњима,

са исуканим сабљама, и они су почели, јашући, да, коњима, потискују оне, који се беху сувише приближили павиљону. Изгледа да је то било, Србе, још више избезумило.

је још једном, последњег дана, пред полазак Павлов из Будима, рано, ујутру, прошла, у кошуљи, кроз његову собу, али, изгледа, да Исакович ни то није разумео.

Ништа му то није помогло. Божичу се, изгледа, од почетка, био допао. Наметао му је, и своју жену и ћерку, а та жена је била врло лепа, а та ћерка је била узрела

Госпожица Текла врисну кад то чу. Рекла је, гласно, оцу, да њена мати, изгледа, капетана преже, преже. Иако је и такве разговоре био чуо у Темишвару, Исаковичу такви разговори нису били ни

Рече јој да Божич изгледа десет година млађи. Госпожа Евдокија се насмеја на то, мукло, не као њена ћерка, сребрно, него тупо, као кад грлице

А госпожа Божич му је ухватила поглед и узвикну, гласно, да њен муж уме да запази, шта је добро, али да њен сапутник, изгледа, спрема се да оно, што је добро, не пропусти. Исакович је црвенео, као и мала собарица, од таквих разговора.

И за себе и за своје братенце! Ко год је уписан на листи ђенерала Шевича – који се, изгледа, и сад скита, негде, по Славонији, у тазбини – добиће пашпорт.

А Исакович рече да су све његове сународнице лепе. Ружних међу њима скоро и нема. Волкова је то, изгледа, још више развеселило. Како би било – рече капетану – да са тим женскињем оду у поље, у шуму?

Викала је да га нико као она волети неће! Она је била, изгледа, однекуда – ваљда од Копше – начула нешто о том, да се Исакович спрема на неки пут, али није ни сањала, те ноћи, да је

Гледала је Исаковича својим тамним очима, замишљено, као што младе срне гледају, кад јелена, на ивици шума, угледају. Изгледа, каже, да јој њена мати много штошта није рекла, што се десило у Визелбургу!

Велико слово П, у Павловом иницијалу, изгледа као неки багрем, на који су навукли омчу – као нека рода, савијена у врату – као нека сабља нацртана на папиру, у

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Напослетку, народи и етничке групе разликују се готово неприметним нијансама у функционисању физиолошког живота. Изгледа да ове нијансе одређују неки број унутрашњих промена, које чине основу разним осећањима и разним психичким тежњама.

Можда ће се у томе успети развијајући физиолошке и хемијске методе у испитивању људског организма. Изгледа ипак да би резултати ових испитивања били у стању дати обавештења о неким дубљим разликама између народа; бар би могли

било ратничка заједница, док је задруга увек била заједница створена пре за мир, породична установа и економска група. Изгледа, да задруга представља на патријархалном ступњу, на коме се људи баве земљорадњом и екстензивним сточарством,

Девојке се нарочито баве израдом своје спреме за удају. Живело се угодно и у сразмерном благостању. Изгледа да је сваки члан имао више слободног времена, но у ма којој другој друштвеној организацији.

Енглески путник Травелијан недавно је помињао ову солидарност српског сељака*. Осећајност и симпатије — Изгледа да се дух који живи у задрузи и уопште динарска међусобна помоћ могу објаснити емотивним карактером и врло живом

Многе од ових песама, нарочито оне о Краљевићу Марку, продрле су међу Хрвате, Словенце и Бугаре. Изгледа да су један од главних узрока овоме великом ширењу песама биле велике српске миграције за време Турака, метанастазички

Ова народна уметност изражава осећања радости, благости и одушевљења. Изгледа да су геометријски облици ове уметности врло стари.

Многи од њих су способни, изгледа да успеју у сваком предузећу. Ретке су инертне природе. Све се више јављају личности велике воље.

Ова веселост није ишчезла ни доцније, већ је била, изгледа, унеколико пригушена грозничавом активношћу и склоношћу за предузећима.

То је дијалекат већине народних песама и српског фолклора уопште. Изгледа да се он слаже са једном од ерских психичких црта.

Реч поносници је имала исти смисао у неким српским средњовековним споменицима. Изгледа, да су Ере наследиле ова два начина живота од старог поромањеног становништва, које се после словенске најезде повукло

из XВИ века основане су у ерским областима и старе књиге се код њих особито цене, старе и „свете косовске књиге“. Изгледа ми да у старовлашкој области има више импулсивних и занесених темперамената него у многим другим динарским крајевима и

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Његов мачак чини му се ипак бољи од сваког вира. И што вирови постају дубљи, чича изгледа све тужнији. ДРУГА ГЛАВА Из које се ништа не види, јер се налазимо у џаку, али се зато понешто чује (ПРЕПИСАНО ИЗ

ГЛАВА Миш ми се пење уз леђа — Јуриш зечева —Кораци непознатог — Дижем се у ваздух (ПРЕПИСАНО ИЗ ТОШИНА ДНЕВНИКА) „Изгледа да је мој чича Тришо страшно пијан, јер је узео џак заједно са мном, размахивао њиме и викао: — Хајде, џаче, баци ме

Хвали се, хвали и лиже брашно чим се чича куд окрене. — Оно, изгледа, о теби причају? — упита Шаров чулећи уши. — Јест, јест, о мени и о моме старом непријатељу Жући — рече мачак, док је

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Извините, молим вас, изгледа да нисам у подесан час дошао. (Остави књигу на сто.) ПАВЛЕ: Не кажем да сте у најсрећнији час дошли, али то не мења

писање ће изазвати и одговор, па онда ако изнесете ствар на сва звона, то ће вас врло брзо одвести пред суд, а мени изгледа у овоме случају да ви имате све разлоге да избегнете суд. СПАСОЈЕ: Па да, шта ће ми суд?

(Прилази Вукици.) Па немој, душо, заборавити кад ти буде готова она драп хаљина; хтела бих да видим како изгледа. ВУКИЦА: Не, нећу заборавити. АГНИЈА (пољуби је, затим пружи руку Спасоју): Па не замери, Спасоје! Збогом! (Оде.

СПАСОЈЕ: Чекајте, молим вас! Није то тако проста ствар као што вам изгледа. Да би могао водити бракоразводну парницу, он треба да је жив. РИНА: Па жив је!

СПАСОЈЕ (тргне се): Противу мене! Како противу мене? Зашто противу мене! А вама је ствар, изгледа, ближе позната? МИЛЕ: Да, ја радим по том предмету. СПАСОЈЕ (узнемирен): Шта радите? Како радите?

Ви сте, господине Бурићу. Извините што вас узнемиравам, али ствар изгледа врло озбиљна. Чули сте, је л' те, и ви сте чули? Кажу, његов адвокат већ спрема тужбу за суд.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Укапирао сам! - окрећем се, иако је то излишно: ја знам да је то мама. И јесте. Стојећи на вратима, она изгледа као слика оне жене коју сам видео у музеју сву начињену од плавих и златних боја, као перунике које смо Рашида и ја

Ни она не мора да се окреће да би знала да сам ја ту, нити пита шта је то о чему говоримо, она зна и лице јој изгледа постиђено. - Закаснићеш на посао!

Не знам како изгледа срчана кап, али оно што сам тада доживео било је нешто слично. Мушкарац који се одмакао у страну и својим леђима

- Да си је само видела, Рашида! Да си само видела њено лице кад јој се он осмехнуо! - Нисам морала да гледам: тако изгледа лице сваке жене кад јој се он, онај прави, осмехује. - Али, он није онај прави, Рашида. Он је ја. И то је оно.

Ако сте некад видели како изгледа воћњак пет минута после града, схватићете шта хоћу да кажем! Тренутак или два Меланија је стајала неодлучно, држећи

Гледао сам је и у том тренутку изгледала ми је лепа, онако како вам понекад известан пањ у шуми изгледа леп. Вероватно сам, ипак, луд. Станика читаво јутро тврди да сам луд, мада ни то није важно.

Ја нисам био као мој Стари, коме није ишло у главу да један угланцан аутомобил може да изгледа лепше него милион коња. Њему је цивилизација ишла на ганглије, и готово редовно после десетог, могли сте да чујете

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Момка не држи, служи он и његова госпођа Сара. Сувоњава, висока женска око четрдесет, питомог изгледа. Уђу у канапу. Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и

Пред дућаном и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин господарски гостољубив, изван куће одважан, предузетан шпекулант.

Кад држи наџак у руци, то је као са неким поносом, добива сасвим други изглед, да не изгледа више као Грк, познаје се да је био табак. Сад већ седају. Све ваљани, јаки кочијаши.

По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу. Видело се да госпођа Сока нешто навише изгледа.

Па Пери недавно прошло тек седамнаест година. Већ изгледа жут, преживео, никад испаван. Мати види све то, саветује га да се чува. Ко ће га у таквом друштву сачувати?

— А зашто то? — Е, да ти кажем зашто. Ти немаш правог трговачког изгледа, преширок си. Ми ћемо се онде погодити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и Кречар добијете за аков „ауспруха” пет

Кад су сазнали да не зија латински, правили су латински примедбе. — Парвулус сед мартіаліс (Мален али јуначког изгледа), — рече један.

Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу блуднога сина опростљиву руку метнути. И то је гризло.

А покрај тога живео је чемерно, бећарски. Каква разлика између Шамике и Пере! Пера да стане покрај Шамике, изгледа као кочијаш према грофу!

Сравњава Кошицу са Млецима! После неколико дана, када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа изнутра варош. Али не зна како ће, више воде него земље, па све се мора на чамцу возити.

Фрајла Лујза — тако се звала Полачекова кћи — радо је играла са Шамиком; и Шамики се фрајла Лујза допада. Изгледа као бела голубица. Већ пре поноћи разнео се глас по балу да отац даје покрај фрајле Лујзе педест хиљада форинти.

Госпођа Матилда не може да се нахвали „фишкала”. Што госпођа Матилда говори, то фрајла Лујза осећа, и још више. Изгледа јој Шамика међу незграпним калфама као рузмарина крин.

Црњански, Милош - Сеобе 1

О младости, која је прошла. О животу, који је за њу тако тежак. И, сузним очима, о мужу који је више, изгледа, не воли и који је, можда, никад није ни волео.

Могла је то учинити исто тако, ма с ким другим, сутра опет, а да јој не изгледа баш нарочито нешто важно. Зато поче да размишља и да се теши богатством у коме ће од сада живети, ако се преуда за

Рат му се, изгледа, беше досадио. Кад једне ноћи Французи загатише рукавац и пустише таласе Рајне на опсадне јаркове, тако да се коњи

три сата, капетан Антонович молио је за наређење да их преда на сахрану потполковнику Арсенију Вуичу, јер су људи, изгледа, у последњем тренутку, дали лажан исказ и нису из његовог пука.

док се око њега тискала и гурала сиротиња, Аранђел Исакович осети и сам да тако шарен, опкољен псима, збиља не изгледа као хаџија и виде како га и са околних, малих и тамних прозорчића кућа посматрају.

Постојао је пак један други живот, невидљив и несхватљив изгледа, у коме он није могао да уреди ни најмање ситнице, а ипак је све заједно било тако сјајно, као та месечина на путу,

Закачив гуњем о ограду, он се умало не врати, толико се препаде од необичног изгледа пољане, шуме и брега, што се дигоше пред њим.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

регресија на магијски вид контроле реалности у којем се жеље стапају са стварношћу, а мисао бираним речима исказана изгледа свемоћна.

Пауново перо, необичне лепоте и упадљивог изгледа, млада носи на венчању управо зато да би скренула поглед злих очију са себе на њега.

Ево како то изгледа у магијској пракси. Фрејзер наводи да је на Суматри трудној жени забрањено да стоји на вратима или на горњој пречаги

²⁶ Осим спољашњег изгледа, за предвиђање пола детета важно је и понашање труднице. Ако трудница тешко устаје, биће женско дете, а ако се диже

⁹⁰) Али није опасно трудницу осујетити само у погледу жељене хране. Изгледа да било која њена неостварена жеља има кобне последице по плод.

Зато изгледа оправдано сматрати да је крајњи циљ ових забрана да сачувају емоционалу стабилност и психичку равнотежу труднице.

Осим тога, тако рођено дете има мање изгледа да преживи, па ако преживи, то онда значи да је конституционално јаче од друге деце.

²⁹ Бабине обично трају првих, негде три, негде седам, а ређе чак и 40 дана од порођаја.³⁰ На бабине су некада, изгледа, искључиво долазиле жене, и то оне које рађају (зато се овај обичај сматра као вид узајамног „задуживања“ међу женама).

Зато, ако мајка, рођак или пријатељ похвале дете због његове бистрине, доброг напредовања, здравља, изгледа и сл., они онда одмах морају да додају и ове речи: „Не било му злих урока“, „Не било му злих очију“ или „Машала!

). Изгледа као да нема већег блага него што је то имати децу, и обрнуто, нема веће несреће него бити без деце. Ипак, међу овим пос

Сазревање је изгледа у народној психологији врло важан развојни процес. Оно што је у складу са сазревањем научи се брзо, а оно што није, ни

Он то, међутим, не може да чини (као што изгледа) потпуно својевољно, без сагласности осталих чланова и, што је још важније, без поштовања општеприхваћеног начела

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Како да играм кад не чујем музику? Сели смо на онај кауч покрај баке која је већ спавала са главом на креденцу. Изгледа да су ме оне вишње из тегле ухватиле. Изгледа да сам се напио, први пут у животу, и то од вишања!

Изгледа да су ме оне вишње из тегле ухватиле. Изгледа да сам се напио, први пут у животу, и то од вишања! Те вишње су ми, изгледа, дошле главе!

Изгледа да сам се напио, први пут у животу, и то од вишања! Те вишње су ми, изгледа, дошле главе! Заспали смо око пола једанаест и тако нисмо ни дочекали нову 1951.

Одри Хепберн је, изгледа, најпре приметила мог снужденог јелена и по, а тек онда мене. Управо се љубила с оним надувеним Грегори Пеком, који је

Јер, то је битка без икаквих изгледа на победу. ГЛУВАРЕЊЕ Нисмо га видели двеста година, а онда се појавио на нашем ћошку са неком плавом мачком;

Сметало им је, изгледа, што немамо никаквих озбиљних намера. Били смо помало дангубе, помало естете. Окружени енергичним младим лавовима,

Али није, изгледа, била ствар у томе. Чинило му се да овде на Тераси, испод застава Игара и тромог јата угојених туристичких голубова

Био сам са келнерима на ти. Пушио са старцима шверцовани дуван из Херцеговине. Причао о вепровима: изгледа да ће окренути на трамунтану? Плаћао пића непознатим. Прихватао да ме часте.

имали смо много невоља с акумулатором. Био је изгледа потпуно истрошен. Понекад би успео да завергла машину, али углавном је испуштао неки кркљав звук који као да издише,

– Изгледа да ... Пуфко се ухвати за главу: – Господе, колико птица! Облак је све већи и већи. – Изгледа као да долазе због

– Изгледа да ... Пуфко се ухвати за главу: – Господе, колико птица! Облак је све већи и већи. – Изгледа као да долазе због њега.– промуца престрављени Бел Ами. – Како? – Мислим да се ради о његовој кући!

Бел Ами њуши мирис младе, мокре коже, влажни потиљак са слепљеним прамењем косе. Жена. Она изгледа као прва жена на свету. И то је увек тако. Увек када се догађа први пут. А Бел Амију се то дешава први пут.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Али је главно, што бјеше необично лијеп младић, господског изгледа. Већ у почетку владања аустријског, прије годину и по, кад аустријски генерал Милутиновић прими Котор од владике

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Књижевна уметност као таква васпитаче, изгледа, превише не занима. Кад отвореније, кад мање јасно и отворено, они сва књижевна дела, а ова из дечје књижевности

Он се, при првом кораку, запутио ка ближим и нижим циљевима, и себе искључио из праве игре. То изгледа уверљиво; ако, пак, аргумент обрнемо, закључивање ће показати једну слабу тачку: излази да танка, досадна, незанимљива

Озбиљна песма у друштву дечје изгледа претешка, одвећ захтевна: дечја, пак, недопустиво лака, ветропираста. Јасно је да тежина и лакоћа, озбиљност и

различито оцењивати; у мом опису има упрошћавања и претеривања; битно је да тако, то јест мање-више потресно и напето, изгледа позадина на којој се дечја песма јавља.

”16 Даље од сведочења дечји песник нити хоће, нити може. То не значи да није никад покушавао: од Змаја, који се, изгледа, деци обратио у стању клонућа и мирења са судбином, до Вуча, Ћопића и Григора Витеза (1911—1966), сваки се опробавао и

Змај је умео природно и лако да саобраћа са читаоцем: особина на коју модерни дух гледа са подозрењем, али с којом, изгледа почиње опредељивање за дечју поезију.

Кажу даје она прпошна, несташна Веверица препев неког мање познатог немачког песника. Не знам како песма изгледа у оригиналу, али сам сигуран да су њени најлепши стихови Веверица вевери Ко ће да јој замери Могли бити написани

Граница о којој говоримо је, изгледа, она која дели спонтану игру од усмереног стваралаштва, невина откровења од усиљеног труда.

У потрази за оним што му недостаје да би био момак и по, дечак тражи трећу руку од једног „рукатог косача”. То изгледа несрећно и натегнуто, и личи на симулирање игре: Рука руку мије ...

Али певати о општим стварима није исто што и размишљати о њима. Изгледа да онај дубљи, чисто поетски подстицај није био довољно јак.

фикција, друго име књижевног посла — изгледа сувишно. Он је, давно, у неком претходном животу, у другом свету, био песник; књижевно стварање се своди на присећање

Ни будала нема баш на претек, али се за нашег сусједа сваке године нађе по једна (...). Изгледа да је од куће и њезине чељади зависило у шта ће се најменик преобратити.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Оно што се материјално данас зна о српским писцима, углавном, налази се у њој; како мени изгледа развој српске књижевности и какви ми се чине поједини српски писци, у њиховој књижевној особености и као саставни

Што му изгледа незгодно, он напросто изоставља; када му се укаже потреба, он измишља. Али у његовој историји има и извесних модернијих

Трудећи се да буде на висини свога предмета и да изгледа свечано учен, он је писао развучено, замршено, мутно, често сасвим неразумљиво.

учио ономе што они нису знали и што је у њиховим очима било излишно; руски Синод је Суворова готово сасвим напустио, а изгледа да је и сам Суворов био незгодан човек за тежак посао који му је био поверен.

ЖЕФАРОВИЋ Први писац у српској књижевности XВИИИ века који је издао своју књигу био је Христифор Жефаровић. Изгледа да је био родом из јужне Македоније, из грчке или цинцарске породице,13 потписивао се разно: Жефаровић, 3ефарових,

учитељ, налазио је уточиште и у фрушкогорским манастирима, одлазио је у Млетке, где је штампао своја дела и где је, изгледа, изучио сликарство и бакрорез, у чему се јако усавршио.

Као и за цело његово доба питање вере изгледа му особито важно. И у име »чисте евангелске и апостолске цркве« он у српском друштву први стварно почиње борбу против

Та антиманастирска и јозефинска идеја код Доситеја је била тако јака да изгледа да је највећи део његових књига нисан против калуђерства.

И одиста, данас, после више од једнога века, Обрадовић изгледа ближи, модернији, живљи од Вука Караџића, садашњост и стварност дају му за право, и зато је прослава његове

Данас Милутиновић не изгледа оно што је некада изгледао. То је песник разностран и плодан, плоднији но ико у његовом нараштају, са извесном снагом

Он се данас више не издаје, и највиши књижевни редови читалаца окренули су се од њега. Бранко Радичевић не изгледа данас оно што је још Љубомиру Недићу изгледао: »највећи песник што је новим српским језиком певао«.

У њему се гледао писац првога реда и Два идола су проглашавана за најбољи роман српски. Данас, Атанацковић не изгледа више такав.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Шаре с' оре, горице се пуше, Да се боље турске главе суше. Тамо, брате, ено сунце седа, Једна љуба на војна изгледа, И ево га, на ножу му, побре, До две турске, до две главе добре, Она преда њ: „Здраво, мили друже!

(ЕТО НЕШТО КРАЈ БЕЛА БУДИМА) Ето нешто крај бела Будима: Кô шут јарац баш тако изгледа, Ал' је чудо над свим чудесима.

И пред дворе он излете, Ма ту стаде, даље не те. На све стране плао гледа, Кô некога да изгледа. Она стиже, погледа га, И обамре сва ње снага. „Боже, Боже, шта је тебе? Шта је, шта је? Дођи себе!

Зато Србин ватру ти укреса, Па те посла горе на небеса, Та да пушиш украј Муамеда, Јер те једва са земље изгледа. Дим и пара кâ небом облаци, Јој, што чине србињски јунаци!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Симо одјашио на онај свијет, али пјесма остаде, па истом у згодној прилици живне и добродође као и у Симина времена. Изгледа да је од куће и њезине чељади често зависило у шта ће се најменик преобратити.

Она јој исплела и око врата везала кићену огрлицу од црвене и жуте вунице да јој ждребенце љепше изгледа и да га заштити од урока.

Ваља ту пријећи и Саву и Дунав (Уна да се и не помиње!), али ни то, изгледа, Ниџи не смета. Острвио се човјек, па то ти је.

Шта је ово, зар се још увијек нисам коначно разбудио? На овоме свијету, изгледа, нема у исто вријеме мјеста и за бомбардере и за опчињене дјечаке, који роне испод сјенки и нешто траже кроз тишине

Граја иза Јовашевих леђа одједном се нагло појача. Учеста и пуцњава. Битка се из џамије, изгледа, пренијела и напоље. Чује се јасније и звекет гвожђа и псовке.

— Пази поганца како се узинатио. Изгледа да и код њих има засукане чељади као и код нас. Кркљанац код џамије одједном процијепи нечији снажан узвик: — Не

— Боље што нисмо видјели, што више не можемо видјети, како то све изгледа данас. Тако смо сачували све неокрњено, спасили успомену, све је остало исто као и некад кад смо кретали на пут.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Време је највећи лекар. Данас ми изгледаш мирнија. ХАСАНАГИНИЦА: У ово доба дана, светлост ми изгледа као нека милост... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Добро је и то. И то је неко побољшање.

И као мајка, и као супруга. А сад, одједном, постала осећајна... Немо се љутити, али то ми изгледа врло чудно. Не одговара ни њеном менталитету. Не знам шта да ти кажем. А шта би на то кадија?

ХАСАНАГА: Значи, и то се броји? ЈУСУФ: А осим тога, ово изгледа као знак помирења. То ти засад не би шкодило, док се све ово не разбистри.

Кадија и ага — ко бог и шеширџија! И по лепоти, и по угледу, а богме и по годинама. ХАСАНАГИНИЦА: Све то изгледа лепо кад се прича. Али ту има нешто мутно... Досад сам осећала само бол.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Кад иде он се клати, нија на једну страну, маше рукама, те изгледа да му је лева нога краћа од десне. Па те његове сиве, готово блесасте очи, доња посувраћена усна, струља и улепљена

Преко његова космата лица просуло се смешење те изгледа да сваки живац и влас трепти. Око широких, развучених уста лепрша се поносан осмех, а проседу, чак до очију, браду

— Их, та доста! — чу се оштар, пун гнушања глас њена мужа који се, намрштен, чисто зазирући од његова гадна изгледа, окрену косо и не гледећи га, баци му динар. — На! Па сад! — марш!

Као да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао... За све је морала њега да пита.

Ујутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене готово искуване снаге, очајно је

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Идући још даље опази трећега чоека, који у небо гледаше, и упита га што у небо гледа и шта од туда изгледа, а овај му каже да је бацио џилит у небо, „и ево — рече, — три сахата га чекам да падне, па га не има“.

ви у лов, а ја ћу остати да сигуравам ручак, да окушам и ја срећу с тијем душманскијем старцем, и да видим какво изгледа то чудо. Тако и буде.

Караџића. Приповетку му је био послао Максим Шкрљић из Боке Которске; наслов је изгледа дао Буро Даничић, као и за многе друге. Први пут је објављена у посмртном издању Вукових народних приповедака, 1870.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

која непрестано гледа да се кити, да се бели, да обрве навлачи, косу врани и облачи по дванаест сукања, само да лепша изгледа. Јер жена удата нема се ником другом допасти, него својему мужу. КУМ: То је тако.

ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1. (ВЕЛИКА ОТВОРЕНА ДВОРАНА, КОЈА НА УЛИЦУ ИЗГЛЕДА. ИЗНУТРА ВИДЕ СЕ ЈЕДНА ВРАТА ОД СОБЕ, ИЗ КОЈЕ ИСАЈЛО ИЗЛАЗИ.) ИСАЈЛО: Е, де, де! Сад и тај покор на моју главу.

МАНОЈЛО: Ја би баш желио видити како изгледа разум, а особито докторов разум. Ајде да видимо! ИСАЈЛО: Мани се тога. Може бити да му је што поремећено, па ће

Најбоље се код куће мисли рађају. Но ваше објавленије није достаточно, тј. нисте описали како изгледа, какве је боје, величине, силе итд.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

ако се, на пример дружите с неким месечарем из свог оделења који је цакан и све што уз то фура, то вам отприлике изгледа као да глуварите са рођеном систер.

Једно време сам, знате, мажњавала само каранфиндле по кафанама! А што се тиче, старог Фокнера, хоћу да кажем... Боже, изгледа да сам се нацврцала — ни вама не би фалило да вас с времена на време погледа из фиоке док пишете за лову, мислим, када

је увек био некако ту, под руком, и увек би се нашло толико ловијановића за два сендвича са саламом или нечим сличним. Изгледа да су мог маторог исфурали са свих места осим са Аде.

Зашто да не? Књижаре су пуне мемоара славних личности. Најчешће их пишу генерали. Изгледа да су у рату навикли да скупо продају свој живот, па то раде и у миру, Међутим, моји би мемоари били свакако бестселер!

“ Изгледа да им се прича није баш претерано свидела, па смо прешли на певање масовних песама. Најпре „Америка и Енглеска биће зем

Мада је, изгледа, заборавио да скине ранац испод капута (толико је био погрбљен и га-га), госн Кречко се исправи ко свећа и стаде мирно

После извесног времена, подиже поглед и рече: — Питам се постоји ли уопште нешто на овом свету што теби не изгледа... како оно кажеш? — Фалш ... — Јесте, фалш! А сада, добро слушај и ако је могуће, без упадица, молим!

Страшно си, изгледа, амбициозана, у томе је штос, на часну реч, каже ... Тако ме, и не слутећи, баци у најцрње поноре мисли. Онако, успут.

Као да вас мале беле мачке гребу по кичми. Бар ја тако налазим, мислим, чинило ми се да тако треба да изгледа права љубав! И шта је било? Тај кошаркаш је некако стално гледао некуда преко мене.

прочитасмо да је у питању нека авангардна ствар, па смо уложили силну ловуџу у картоне да видимо како авангарда изгледа изблиза. (И не спомињем трошкове за пуне џепове семенки!

Само што не почнем да цмиздрим, на часну реч! Да ми је само знати у чему је штос! Можда у томе што лова, изгледа, увек стиже сувише касно. ГЛАВА XИ У којој главна јунакиња ове књиге говори о томе што ће да постане кад одрасте.

Кад зрело размислим, рекох сама себи перући рукице-прљавице од свега, постала сам, изгледа, толико блазирана да ме чак ни туђе невоље више не веселе!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Одједном, за трагом зеца, гле, нове шапе журе, изгледа — зеца јуре. Скокови иду равно од прве сеоске куће, то је траг старог ловца и буволовца — Жуће.

Сигурно ловац, кад за њим јури, од страха жмури. Носорог тешки, тврђава сива, тромо се креће, изгледа злог, ево ти тенка, опасна, жива, уместо топа — стрши му рог.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Мора да је чудно живети над тако косим перспективама. Не изгледа сигурно ни да је зелена површина језера хоризонтална. — Добро вече. — Добро вече. — Изгледа ми лепо то што радите.

Не изгледа сигурно ни да је зелена површина језера хоризонтална. — Добро вече. — Добро вече. — Изгледа ми лепо то што радите. — Радим по једном угледу који ми је дала маркиза.

Видите стално језеро са свога прага. — Видимо увек језеро. Понекад побесни. — Ноћас ће бити мирно? — Можда и не. Изгледа да ће трамонтана. — Довиђења дакле. — Довиђења, довиђења.

Више бих волео да из Хуенте напустим језеро. — Онда ћу ја у пет доћи по вас. — Дођите у пет по мене. Оно је замак? Изгледа огроман. Не видим рибарске куће. — Село је са друге стране острва. Видите само торањ црквице која је наврх острва.

Тако су отпочели ову хаза де хуеспедес. Мислим да су задовољни. — Изгледа ми с љубављу вођена. — О, моја снаја је силна жена, права матрона. Када она реши, ствари иду увек добро и с љубављу.

Сви се удварају верениковом другу: за будућност вереникову изгледа да он може бити од велике користи. — Необично је љубазно од вас што сте дошли, — каже му девојка.

— Ви познајете Н-а? — Радио сам с њим пре него што је постао секретар. — Изгледа да је то човек невероватно енергичан. Чула сам да је право чудо. — Може се рећи да је то више но човек.

Имам нешто у стомаку и боли ме да цркнем. — Шта си јео? Острвљани се муче да извуку нешто из чамца. По шуму, изгледа да су то нека ужад и балони. Питам се да ли ме виде. Онда одлазе тако натоварени. Сви; једно по једно.

Једна је чудна, сасвим црвена, обојена ко зна чим. Пошто се једина разликује од осталих изгледа као умножена. Где год погледам видим њу. Онда је бар посматрам.

Затим пчела излеће, изгледа занесена, луда, јури право напред на нови бокор биља, у нови цвет. Онај претходни остаје сав болан, празан, отворен

Између две травке, или између мојих прстију пред очима плове барке по води. Изгледа као да је довољно да упутим њима свој дах па да им помогнем да одмичу по тој површини, за шта је иначе нужан толики

— Како се зовете? — Пипо. — А ваш отац? — Кортец. — Отац вам изгледа изврстан тип, весељак и румен. — О, да! — Ви сте најстарији?

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без живота је све. Изгледа, као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре...

Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног заборава. Изгледа, као да човек ни руком дотак'о није, Што су столећа бурна одбила у мрачном ходу Са кула и платна градских.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

и гозба по дворанам нек почне! Нови доглавник ми је шапнуо да се много бринем за послове државне, изгледа пропустио сам да приметим своју сопствену смрт на два часа јахања пред градом, но ипак сам мио им гост и мртав, у

ВЕЧЕРА Рибе су велике на трпези, по крљуштима поља и пропланци и језера у црвеним очима, — зар тако наша земља изгледа питају јунаци на последњој гозби кад рибе остају нетакнуте и говор се њихов више не говори.

Постоји мање од бескрајног, али и то смањивање мањег је изгледа бескрајно. Или су коначно и бескрај равноправни потпуно, и без значења.

Не може човек подносити сведочанства самоме себи. И то што видим као сведок, мало је. И то мало, изгледа, сувишно је. Али оно што је сувишно, постаје огромно.

4. Када човеку свака плата изгледа мала животна размена тесна и права на трајање уска и безукусна самога себе треба да сабије натраг у љупки оклоп

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Ето, погледај га, молим те! Тридесет година се сушио у општинској архиви, изгледа као изгладнела стеница кад измили из старе фасцикуле. ГИНА: Ију!

ТАНАСИЈЕ: Море, што не знамо чега има, ни пô јада, него не знамо чак ни каква изгледа кућа. Знам ову собу, ту сам једанпут-двапут разговарао с покојником, али нигде даље нисам завирио.

– Јесам! – Па добро, Сарка, знаш ли ти како изгледа покојникова кућа? – Не знам! – Колико соба има? – Не знам! Како је намештена? – Не знам!

ДАНИЦА: Изгледа да су сви блиски род покојнику? АДВОКАТ: Да, вероватно, али ће после отварања тестамента бити то у сразмери према

САРКА: Ју, црна Гино, шта ти је то за леђима? ГИНА (престрављена): Које? САРКА (извуче кутију): Ово? ГИНА: То? Изгледа као да је кутија. САРКА: Није кутија, него сребрн сервис, Гино! ГИНА: Биће, веруј, биће сервис, кад ти тако кажеш.

САРКА: Пригладнела сам па узела две земичке, ето ти. АГАТОН: Па што тутну земичке под капут кад нас виде? САРКА: Изгледа као да ти нешто сумњаш. Е, јеси чуо, Агатоне, томе се нисам надала од тебе. Нисам ваљда...

ПРОКА: Готово... Боље је да не види оволику гомилу. АГАТОН: А уклонићу се и ја, нећу да изгледа као да сам га нарочито очекивао, него ћу ја после наићи као случајно. ТАНАСИЈЕ: Јест, јест, да се разиђемо!

Мени све изгледа да ја баш нисам тако близак род са покојником? АГАТОН: Па и ниси. МИЋА (показује цедуљу): Ево, баш нешто рачунам, па

Па добро, је л' ти то само тако планираш, или си већ нешто удесио са девојком? МИЋА: Нисам удесио, све ми изгледа да ме та девојка нешто попреко гледа? АГАТОН: Па гледај и ти њу попреко.

МИЋА: Вртио сам се, ал' нисам ни слутио да ће она бити наследница; да сам то слутио, друкчије бих ја, овако ми изгледа да нећу успети... АГАТОН: Ради шта знаш и умеш, немој ме питати, јер нас се та девојка не тиче.

немају никакве везе са мном; ја сам далеко од тога и ја сам господина молио да ми не помиње такве ствари, али изгледа ми да господин не увиђа... АГАТОН: Увиђам, како да не увиђам, и нећу више ни проговорити.

То ти је оно што кажу: треба умети. Не вреди ти знање без умења. СИМКА: Ама, изгледа ми да се они срде кад им споменеш. АГАТОН: Па срде се, дабоме, такав је ред.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А ти после ради шта ти се нареди. Пошто је Траило упростио ствар, то се завучем у шатор да видим како изгледа. За мном уђе и он. Преко дебелога слоја сламе пребачено ћебе, те се ја сав увалих.

— Онда се грохотом насмеја и удари ме по рамену, да ја полетех на врат свог коња. — Је ли, не би се љутио? Изгледа ми да је помисао на жене олакшавала све тегобе овога марша.

Уосталом, то је било ваше да приметите, а не моје. Изгледа ми да ја у овој батерији треба да сам и каплар, и водник, и командир. На извршење!

А около су стајали, као каква почасна стража, наши војници са пушкама. Необично нам изгледа она униформа, коју сада први пут видимо. Из потаје се дивимо угојеним и снажним коњима.

— запита наредник Милутин. — Их! — махну руком капетан Јован. — Летела би нам пердашина по овој равници. Изгледа ми као да свима мало лакну. Ишли смо лагано. Гледао сам непрекидно у планину пред нама, али се ништа није видело.

Били су рањени ко у главу ко у руку. Ставили им привремене завоје, који су већ почели да крваве. Убледели и паћеничка изгледа, застали су са стране пута да пропусте батерију.

док су овде молећиво погледали у небо, дрхтали, стрепели, затим голим грудима налетали на бајонете и умирали... Изгледа као да су се мртви ослободили мука.

— Чули сте — говорио је љутито. — Е па, брате, ја више то нећу да подносим. Јесте ли разумели?... Изгледа ми да је вама све друго прече од надзора у батерији. Приликом првог таквог случаја применићу своје право.

Кажу да су погинули од наших топова. Иако сунце сија, све нам ипак изгледа сиво и нешто неодређено. А поглед никако да се одвоји од обезглављеног трупа, одакле крв лагано отиче, људска крв, а

Станоје погледа упитно поднаредника, а овај ману руком као да вели: „Свршено је са њим, а ти чувај себе.“ Али изгледа као да се сунце и не помера и као да нас вечност раздваја од ноћи.

А из села журно беже старци, жене и деца. Усплахирена изгледа, претрнула од страха, напушта нејач своја огњишта и целокупну имовину, да би само сачувала голи живот.

Мало даље окупили се око бунара и пуне чутурице. Официри их позивају и онда наређују да ставе нож на пушку. Изгледа као да ће сад на јуриш, онако уморни и прашњави.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак... А кад сам се оженио?

Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други. Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то досада плашила.

помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.

Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења. Љубица подиже главу и погледа га за часак.

Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа. Скроман, тих са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као

И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.

Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја. По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрхтање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком

нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа... Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...

Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема: — Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!... Хи-хи-хи...

Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.

— Хо, брате... Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо... Дај, вељу, да видим нашу »млâду« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.

она осети да се у њој ствара некакво ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан, блажен...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Савршено једноставно! (Јелисавети) Изгледа да не разуме... ЈЕЛИСАВЕТА: Доста је један једини покрет, једна једина реч, један једини детаљ, да он, било где да

ФИЛИП: И доста је да се пробудим, па да вас нема! ВАСИЛИЈЕ: И пробудићеш се ти једном, али то неће да изгледа онако како то ти сањаш и замишљаш! Стварност није позориште, нису облаци!

Хоћемо ли да наставимо са паковањем? ЈЕЛИСАВЕТА: Не само да морам да играм мушке улоге, него ћу изгледа морати да радим и мушке послове! ВАСИЛИЈЕ: Ја не знам шта бих, да ми није тебе!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Свет овде ништа не зна, сем тужакања. Изгледа као да лелек прелази са оца на сина. Слушао сам их како певају. Као да јаучу.

Веле, не види се. Скидају ми и шињел официрски, који је постављен крзном, па изгледа генералски. Дрхтим у ноћи од зиме, и дижем од шињела руке.

Неки делови једног мађарског пука и, изгледа, и неки батаљон двадесет и девете, на положају Монте Томба („Брег гроба“) тукли су се и ишли су на јуриш и после

као кокарду на месту розете Хабсбурга; други имају црвене сомотске шапке, а за кокарду три златом извезена слова: СХС. Изгледа, каткад, да ће доћи до тучâ и до пуцања из револвера. Долази до бурних дискусија.

Ја нимало нисам ценио стихове Домјанића. Али је било лепо што ми је рекао о Матошу. Да је Матош рекао да оно „кај“ изгледа као суза. Бенешић је хтео да изда и збирку мојих песама.

у дому планинарског друштва, на Авали, кад се о томе причало, рекао, смејући се: „Па није ни мати песникова у реду, изгледа. Он је то сам рекао!

Сад иде, свако послеподне, у сластичару, у Панчеву, али сладолед у Панчеву није као у Бечу. Ни близу. Не изгледа добро. Сад је у цивилном оделу, а има мали шешир и велику главу.

Ја сам га гледао како умире; сад је набрекао, као лешина. Не, он се није смањио; мрачан и празан, изгледа много већи него пре.

“ Па ипак, што даље, све је књига радоснија. Изгледа да се збиља по целом свету диже генерација оних који су ратовали. Читам, полако, њине стихове, који остављају

Ја сам пратио све новине те, маџарске недеље. Како су глупе биле наше, у исто време. Изгледа да се код нас и не сања шта се, прошле недеље, догађало.

Ја знам само да, ако баш треба неког волети, онда ћу водати оне који су највише патили. А то смо, засад, изгледа, ми. Имамо триста хиљада Шваба. Ја обожавам њихове социјалисте. Само им не верујем, и мало их се гадим.

Огромна његова скулптура толико је напета од снаге и „етичке“ експресије, да Шарац, са испалим грудима, изгледа као гусак. Французи су стајали и шапутали уплашено: „qуе ц’ест дрôле“.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Госпођа у црнини: (Уздахне.) Вараш се, дете!... Мати је далеко... Осетила сам данас то... Изгледа да је тако сад у зиму... у пролеће су нам мртви, канда, ближе, озелени трава, па онда птице... цвеће...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Ви сте, изгледа, школован човек; сигурно ћете добити одмах државну службу? — упитам. Млади човек презну од тог мог питања и бојажљиво

пример, јуче сам дознао од господина министра председника да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа, претрпети грдну штету.

начелних пријатеља, или на диспозициони фонд, одакле се награђују присталице владине политике; друго, тај закон, који изгледа тако наиван, доста може помоћи влади при изборима народних посланика да, уз остала средства, истера своју већину у

овог срећног града; а у висини, у тамном ваздуху, распрскавале су се ракетле, те засија име великог државника, које изгледа као од ситних звездица оплетено.

— Па кад, онда, раде у пољу? — упитам. — Е, видите како је. У почетку изгледа тако. Ово је спор начин, који ће у први мах изгледати неподесан, али после ће се тек видети благотворни утицај ове

” — Па то је, како изгледа, нека историјска распра? — Историјска — рече министар мало зачуђен тако неочекиваним питањем, и погледа ме преко

Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми,

Ту се посланици припремају и вежбају како ће што боле одиграти своју улогу. Све то изгледа као припрема за представу у позоришту. Влада сама пише дело које ће посланици играти у Народној скупштини.

велику зараду, тек сваки доби награду за тако крупне услуге влади, којој је стало до тога да скупштина колико-толико изгледа истинска. Кад се све то срећно сврши и отклони се најтежа препона, председник узе слишавати опозиционаре.

— Изгледа паметан човек — рекох. — Будала! — одговори овај хладно. — Не бих рекао! — Та оставите, молим вас, занесењака.

— Та је л' вам кажем, само ради форме, колико да се каже да у нашој земљи има и тога, и да влада изгледа парламентарна. — Е, сад тек разумем! — рекох још више изненађен и збуњен одговором.

Како га ја ценим, изгледа да је врло паметан човек, јер непрестано ћути и мисли. други би се, брзоплет, већ десет пута досад умешао међу нас,

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.

се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....

— Знаш ђе, на киселој води. — Зар обадвије? — Јок, ону једну, а друга ти је доље. — Ама здравља ти, па како изгледа ова? — Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату.....

И тада се све утиша. Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...

Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу. Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу. Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.

Љубиша је неразвијен и тром, некако се тешко креће, па му сваки посао што га ради изгледа као да га на силу врши. Кад је дошао из војске, није се могла опазити на њему никаква промена.

Он гледа стога што иде, иначе би, чини ми се, радије жмурио. Пушку је положио немарно у једној руци, те изгледа да му је она на сметњи. Капетана нигде »ни од корова«. Ко зна где он сад очекује резултат потере.

Таблу наместише тако, да ће се исписана имена видети само оданде где ће стајати ђаци, а од стола и катедре табла изгледа чиста. Све беше спремно. У школи настаде оно обично брујање пред долазак наставника.

Настаде тајац у целој вароши. Изгледа као да је какав див изашао пред нас и метнуо прст на уста, и ми сви завезасмо. Цветко казанџија остави рад, па оде у

Цела варош заустави дах. Изгледа као да се људи боје и да трепћу, да тиме не поремете општу тишину... Видиш понеког како се провлачи улицом, вукући

Та познајем ове коринтске стубове и онај натпис над њима. Истина и она ми много друкчија изгледа, али тек познајем је. Уђох унутра. Тишина кô у гробу, а моји кораци одјекиваху под високим сводовима као громови.

— Лепо... Али у чијим је рукама заштита земаљског поретка? — У нашим. — Ах? — Изгледа вам чудновато? Али треба да знате да сад ми нисмо нежни или слаби пол, већ смо култивисали и усавршили своју физичку

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

” Па онда један посланик опали другоме шамар, и онда се пређе на дневни ред. ЈЕВРЕМ: А како ти изгледа, могу ли? А? СРЕТА: Дотераћеш се ти још како. ЈЕВРЕМ: Само, молим те, да свратиш чешће, па још кој' пут овако.

ЈЕВРЕМ: На шта друго? МАРИНА: Видите, пријатељу, ваша је фамилија, изгледа, врло велика? ЈЕВРЕМ: И моја и женина. МАРИНА: Можда најмање двадесет до тридесет гласова, а то није мало кад се

СПИРИНИЦА: Ју, црна девојко, шта говориш? ДАНИЦА: Ја врло паметно говорим. Кад би отац имао изгледа да буде изабран, онда, не кажем; и сама бих вам казала: гласајте за оца! Ал' овако: зашто да се замерите Ивковићу?

ИВКОВИЋ: То је одиста много од вас. Ја не бих никако желео да изгледа као да вас ја подговарам. ДАНИЦА: Ах, то не! ИВКОВИЋ: Ал' ако би ваш отац био изабран, ваш би се положај погоршао.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Па је тако и радио. Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.

Ноћ је увелико. Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести. Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.

Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ногу пред ногу, па све преда се.. Изгледа, нечега сећа се... Пре десет година предавао је алгебру у Сомбору... Поподне, исто овако... Часови, досадни, празни.

А ми, на шта ми спадосмо, јао! Данашњи човек, спроводитељ дијете Упоређен с тим џиновима, изгледа као Малодобно дијете.

Јер ја не знам ни како изгледа Мој вољени чукун-чукундеда! Мутно га назирем, издалека Преко два брда и три века, Грмаља, са брковима до ушију,

” А пролазници — хришћани, Грци, сунити — Не дају се лако збунити, Него закључују: тако изгледа Слобода, и у слободи здрава привреда, Бар у почетку, а касније ће Из ђубрета почети да ниче цвеће.

Вереницама бившим, изгледа Да утолико више прија! Смркнут, ко да над својим гробом Стоји, он гледа три алапаче, И, пун сажаљења над самим

Освета! Како је слатка освета... Она је ко сунце што сја из таме... Гледај, овако изгледа посета Не једне, него три старе даме! Освета духовни наш је ужитак! (Прегоресмо радост и срећу тела!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Чак изгледа да су природњаци утврдили и могућност да се првобитни и непотпуно развијени мужјак у току развића претвори у женку, кад

Кад се, на пример, актинија изложи у лабораторији притиску од 1000 атмосфера она изгледа потпуно умртвљена; међутим, кад се одатле стави у морску воду под обичним атмосферским притиском, она после 5—6 часова

Зашто то тако бива? Изгледа да ствар још није биолошки расветљена. XИИ. Како се практички врше дубинска испитивања Кад се оставе на страну

Како изгледа завршна фаза романа јегуље? О томе су могућне и постоје две хипотезе: 1˚ да јегуља после мрестења угине на лицу места

Летос су са апаратом вршени покушаји дуж обале Балтичког мора, у близини места Ландсорт, и изгледа да су дали добре резултате. ЧЕТВРТИ ОДЕЉАК: ДОПУНЕ РОМАНУ ЈЕГУЉЕ XВИ.

Алге плове у масама по површини океана, у пространим сплетовима који чине да та површина изгледа као каква ливада. Оне се и крећу, мења јући своје место према струјама и правцима ветрова, али не излазећи из простора

их је покривена интензивно зеленом шумом у којој се још издалека могу сагледати ниске, бело обојене кућице примамљивог изгледа.

Али је баш стога број бициклиста ванредно велики, тако да изгледа да се цео свет премешта с места на место тим подвозним средством. Свет је иначе миран, доброћудан и услужан.

Односно трговине, и ако на први поглед изгледа да је у домаћим рукама, ипак су ту врло јаки интереси странаца. У њиховим су рукама јака бродарска предузећа, банке и

Такав рибарски брод, кад се враћа у своју луку са уловљеном рибом, изгледа врло живописно, са по неколико стотина тако обешених туњева. Мање је у водама Азорских острва развијен туњолов мрежама.

који се ставља насупрот топлим и покретљивијим водама високог салинитета, а удари ових у те препоне тако су јаки да изгледа као да, ако не потисну, они раздробљавају ту препреку, остављајући местимице поједине мање области тих хладних вода

Питање о судбини јегуље после мрестења стоји и данас потпуно отворено. За данас изгледа као највероватније да ће се питање у будућности ипак решити подморском дубинском фотографијом, али то тек онда кад се

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Њихова је кућа била стара. Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту. Цела родбина из ње је произишла.

смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија. Изгледа као да, досадивши јој се напослетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује,

И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота. А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога

На саборима, славама са њиме морала да се појављује. И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити. И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и

Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга. Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.

Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више. А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.

Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у | ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.

А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило. Све већа је и већа цика и јурење настајало. Али то све одједном престаде када

А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће. — Муса, јеси ти, Муса?

Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не

силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију. Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.

И када би која комшика дошла да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки. — Не знам ја, не знам, слатка!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

у мају свог живота цветног, — А мај је диван и без сунца жарка; — Теби љубав људска сред живота сретног Не треба, изгледа као пуста варка.

Жалила ниси, изгледа, што мéна Живота у смрт беше тако рâна. Испратише те мартовски ветрићи, Сунце и уздах света што је плак’о.

И сада је драг Тај спомен, тако оживео, сетан; Изгледа да је тренут истоветан. Јер цвећу и сад тепа ветрић благ, И мирис спомена по земљи се креће К’о најлепши сјај.

Кроз стакла Прозорска, јесен увела и бêла Срца се наших изгледа дотакла. Па ипак, нисмо ми ни за шта криви, Господо.

челу Наших дама једну малу тајну крије: Одрицање нéмо, једну чежњу свелу, Страст што је буктала и које сад није. Изгледа да данас више не занима Нâс, уморну децу овога столећа, Други и лепши пол; да се не прима Нас нада и чедност

И најзад нам све то, с предвечерја бледа, Расута арија живота изгледа. ОБИЛИЋ Лепше грло у Милоша царско... Зачела га жудња неразумна, плаха Моћног освајача, и љубав што вара,

Сви су пути завејани. Ћути Хладно срце што потајно слути Свој свршетак, не знајући где. Сад изгледа да та зима бледи Мрзне живот свих бића од реда, Да све тужно мре.

БЕЛИ МИР Аветињске буре оргије се чују Крај пећи, у куту моје мале собе; Изгледа да сикћу, бесне, куну, псују, Урлају, и вриште, и грме, и кòбе Над грâдом страсти, греха, мржње, злобе.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

у Конавлима, бијаше осредњег раста женица, једра, плава лица некако преширока, али ипак доста пријатна и доброћудна изгледа.

Он ружно погледа клисара. Игуман Пахомије, напротив, бијаше окошт, црне просједе браде, смирена изгледа. Стеван, једнако решетајући главом, врну се на свој посао; испод ока стари поглêдаше на Господара, неће ли овај

), а на дебелу дорату јаше преко снијега. Како изгледа и — како је одјевен, то ти ја не бих умио боље описати но што га (њега истога) описује народна пјесма: „А какав је од

Рећи ћете да то изгледа е су превисоко полећели ти полетарци, прије но што су им крила нарасла. Они су се само подоста попели на вис, гдје их

Дјеца много више знаду, но што изгледа да знаду, јер не умију исказивати; и много више осјећају, но што се чини, јер им се нагло осјећаји измјењују.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

место заузимају праотачки култ и антропоморфистичко замишљање природних појава као да су то натприродна бића чудесна изгледа и чудотворне моћи.

4. ДЕЧЈА СТРАШИЛА БАУК Баук, како га дете замишља, неодређена је облика и изгледа. То је нека страшна неман, мрачна као помрчина, бездана као простор, — која уништава живот, нарочито деци, поготову

(од амиџе) — стриц Баба Марта — народна персонификација за месец март Баба Рога (руга) — измишљено дечје страшило изгледа наказне бабе, којом су плашили немирну и непослушну децу бабурица — буба мара бај — бајање бан — назив за сваког

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Идући још даље опази трећег чоека, који у небо гледаше, и упита га, што у небо гледа и шта од туда изгледа, а овај му каже, да је бацио џилит у небо, „и ево“ рече, „три сахата га чекам да пане, па га не има.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Ово ми, уосталом, изгледа разумно. То и братија држи без саблазни. ГЛАВА 30 О онима који служе манастирске службе, како их треба

Јер ово је равно првом, као што увек изгледа, и једнако је кривици пред Богом. Слободан говор, колико је могуће, пресецајте.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ГОСПАВА: Платио седам иљада! ИКОНИЈА: То се на вашеру нàкило продаје! ЦМИЉА: Вамо лупају, изгледа имаш муштерију! ГОСПАВА: Немам времена ни за цигаретпаузу! Ал теби ово да кажем: оне мишеве дискотиш како знаш!

А ви шта рекосте шта ћете? СКИТНИЦА: Ништа, само нешто да питам. Боже, колика кишетина! А ово напољу изгледа неки митинг? ЦМИЉА: Аха. Говори неки Вилотијевић. Била му слика у новинама штампана. СКИТНИЦА: Има да покисну.

(Излази) ЦМИЉА: Згодан овај! ИКОНИЈА: Није да га узмеш за пелцер! ЦМИЉА: Овако скинут, изгледа као анђео! ИКОНИЈА: Арханђео Анђама и Брадаило! Репоња крилати! ЦМИЉА: Нисам га виђала.

По затворима тринес месеци годишње! ЦМИЉА: Штета, тако згодан, а така пропалица! А изгледа ми да је искрен и отворен. ИКОНИЈА: Искрен и отворен!

ТАНАСКО: Госкапетане! Овај што прође много ми изгледа познат! Ја канда сам га већ негде некад видео... МАНОЈЛО: Не прекидај ме, видиш да рекогносцирам!

СТАВРА: Због вербализма. Кажу, говори, а не спроводи. Биће сутра у новинама опширно. Скрено с линије, и то изгледа дибидус! ИКОНИЈА: Даје само он! А ди је Цмиља? АНЂЕЛКО: Нисам ја њезин гувернант, па да знам!

Јеси је ти уцвелио? АНЂЕЛКО: Шта ког бога да је цвељам? За свашта заплаче! ИКОНИЈА: Изгледа није било баш за свашта! АНЂЕЛКО: Смислила да судаје, па изабрала мене за мету!

ИКОНИЈА: Шта ја знам, видим га први пут. И не знам зашто одма примитивац! Човек ми изгледа пристојно васпитан! МИЛЕ: Сигурно нека педерчина! ИКОНИЈА: Нама је сваки васпитан човек педер!

ИКОНИЈА: Ја не забадам, него питам! Фалила си га, не знам ни сама, у звезде! ГОСПАВА: Све то споља изгледа фино, даме, господа, деца вуковци, за пример! Даме, могу да замислим!

Нашо сам ја излаз из оног што се десило! Није то тако страшно, ко што изгледа! Мислим то, што су ме смакли са говорнице. Овог ми момента синуло. СТАВРА: Па наравски да није страшно!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

стајати (у цени) крајцара — новчић у вредности 4 паре (У Доситејево доба) краснејши — најлепши красновидан — лепог изгледа красноличан — в. красновидан краснонараван — в.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеже. Та улица бијаше тијесна, прљава, кривудаста. Куће неједнаке. Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Како је изгледа мали корак тек Потребан нама (или барем неком) Да или схватимо одједанпут век Или се с нашом сударимо јеком.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Откину горњу копчу на кожуху, раздрљи се. — Треба да знате да се женим. Да, прво то... — не сме да ћути, јер отац изгледа тако као да ће да се туче, хтеде да устане и да каже да није због тога дошао, али га Аћим претече: — Кажи, јеси ли то

— Питај попа — тише рече Аћим, помало се и гадећи болесног, јектичавог изгледа капетана, на чијим је шиљатим раменима и смешно и јадно Висио плави мундир. — Смрт оглашује.

није веће од орашка — долазило му је да јаукне, да зубима раздере истегнуту, потамнелу кожу њеног трбуха и види како изгледа и на кога личи. Зато се она ноћас толико мучи и зато ће му се наказа родити. Искреће главу и ослушкује.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

ВИЛИНИ ЛЕПТИРИ Као галеб залутао између неба и мора, блиста усамљено острво. Издалека, оно изгледа пусто, али на њему још живи неколико рибарских породица. Остали су давно прешли у град.

»Тако смрт изгледа!« помисли и у страху затвори очи. Када их је отворио, замало није сео од чуда чувши како му Мајка гуштерова, смешећи

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Истина, ове из 1914. као да су биле нешто убојитије од ових из 1790. године, али ни то није сасвим сигурно. Изгледа сигурно да су веома убојите биле, у априлу 1941. немачке, а у априлу 1944.

бал, при силним светиљкама, одржавао, искористио да обезбеди своје бекство из Србије: било му је стало да то бекство изгледа као добровољни одлазак, у достојанству. Успео је, и у томе. Кад је отишао, била је 1839. година.

Ипак, није рад да уђе: пуно је а приметио је да, окренут лицем шанку а леђима гласовима, не разуме шта се говори. Изгледа да људи све мање умеју да кажу шта мисле: гомилају неразумљиве, ваљда чиновничке, речи.

(Изгледа, само, да је доброте увек мало, или се једино она скрива.) Ни псовка се није изменила. Не, неће да уђе. Господар Јован

са лицем продуховљеног пацова, обичавао је, док ујутру загледа своје службенике и одмерава им спремност за тај дан (изгледа да је, у свом искуству, већ рачунао са променама у био-ритму), да каже: „Кад вам се највише жури, успорите.

Подиже главу, више нема туге, сад је на реду одлучност, не гледа ни у кога у обручу а свакоме изгледа да гледа баш у њега (и тој се вештини научио од пацоликог банкара), и каже да дечака ваља брзо однети, можда му има

Чуди се и наставља да посматра тај свет око себе који изгледа друкчији од његовог. Поучен искуством сопствене смрти, кије сигуран да ли је уистину друкчији или само тако изгледа.

Поучен искуством сопствене смрти, кије сигуран да ли је уистину друкчији или само тако изгледа. Рано је, јутро долази од Скадарлије и, још даље од недогледног Дунава, са свих страна мали парк у облику троугла

Он се тукао а други су гинули. Није имао ни воље ни времена да мисли о томе (изгледа да је онај змај у њему отклањао свако осећање), морао је, у замаху, увек напред.

У почетку је Чарапићу било нејасно то мукло споразумевање између људи и светиљки; сад се навикао иако му, не ретко, изгледа да зависност људског понашања од боје упаљене светиљке скрива набој неке нетрпељивости између човека и улице.

Ако га има, то је простор омеђен са две стране: претпролећем 1805. и касном јесени 1806. године. Изгледа да се сећа само годишњих доба: расцветалих јоргована, потмуло страсних, у разглављеним сеоским двориштима, отежалих,

се зна да је требало секиром да развали катанац на Сава-капији), Драги Стевановић и Никола Стамболија (о којима се, изгледа, зна само како су се звали) и још двојица (којима се, чак, не знају ни цела имена него су, у историји, забележени као

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно; Без живота је све. Изгледа као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре...

По њима пада свилена магла, Док цвеће квасе сузе јој нујне. Изгледа као да осећа цвеће, К'о да и магла са њоме јеца, И као да капљу сребрне сузе, Сребрне сузе с бледог месеца...

И после ручка тако много јела И пића стоји на столу. Кроз стакла Прозорска, јесен, увела и бела, Срца се наших, изгледа, дотакла... Па ипак нисмо ми ни за шта криви, Господо.

на челу Наших дама, једну малу тајну крије: Одрицање немо, једну чежњу свелу, Страст што је буктала и које сад није. Изгледа да данас више не занима Нас, уморну децу овога столећа, Други и лепши пол - да се не прима Нас нада и чедност будућих

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

испита своје младе ученике како се крећу поједине звезде око поларне, захтевајући од сваког да му прстом покаже како изгледа путања ове или оне звезде.

Тамо, на истоку, сазнао је да звездано небо нема, као што нам то изгледа, облик свода који је нашу Земљу поклопио, већ да оно обухвата нашу Земљу са свих страна, да има, дакле, облик лопте.

најважнија су природна појава египатске земље, жељно ишчекивана из године у годину, јер пре сваке такве поплаве изгледа она осуђена на глад и пропаст.

Номофилакс се, изгледа, разумевао и у геометрију, бар за правила симетрије показао је нарочитог смисла. Јер кад је купљено јагње предао свом

Беше то дуг и тежак посао, јер наша опажања нам казују како нам све то, по нашим чулима и нашем ограниченом схватању, изгледа, а не како је то у ствари.

Хипократес је слушао пажљиво, а Демокритос је тумачио даље. „И сам ваздух, колико год да нам изгледа прозиран састављен је из ситних делића. Иако их не видимо, осећамо их при најлакшем поветарцу.

Кад стиже до оног места где Аристотелес говори о проблему полуге, он га прочита три пута. „Чудно нам изгледа“, тако је написао Аристотелес, „што се пред нашим очима дешава на природан начин, али чему не знамо прави узрок: тако,

У такве логичке потешкоће улази и проблем полуге. Јер изгледа неразумљиво да се већи терет може померити мањом силом, све кад се она, поврх оног терета, оптерети и том полугом.

„Е, па лепо! Тај терет нека изгледа овако: Један танак чврст штапић, који нема своје властите тежине, а чија је дужина једнака дужини полуге, нека носи на

Лађа је имала три катарке; и на њима се налазиле лаке убојне машине за бацање танади. Архитектоника спољњег изгледа лађе и њених унутарњих просторија била је поверена одличном архитекту Архијасу из Коринта.

„Знам. Борба између гибелина и гвелфа, која нам је донела толико недаћа, завршена је, како изгледа. А мир који су папа и цар склопили догађај је светског значаја“.

Та црква сасвим је нова, једва довршена; радници раде још на њеном крову. Загледах се у њу, па рекох своме пратиоцу: „Изгледа да се овде у Бечу зидају само цркве и манастири“. „То сте, поштовани господине, врло тачно запазили.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Студент који нас је пронашао, крезуб, великог забаченог чела, продирног погледа и подсмевачког изгледа, чије ми се дрско понашање, иако и на моју штету, ипак свидело, обрати се ономе другом, са фиНим, отмено уморним и

жалосном и нежељеном случају, представљао човек са торбама од потпуно нове и фине жуте коже и супруга му упрепашћеног изгледа.

Из тих ровова, као из распукнутих гробова, извлачили су се, погурено и један по један, војници мрачна, паћеничка изгледа, у спреми, под строгом приправношћу, и са чутурицама у руци мрзовољно одлазили да се умивају.

“ Један мали војник, кувар, добродушног, детињастог изгледа, на зачељу митраљеског одељења, са магаретом које носи кујну одељења, не види се од пешкира.

Како изгледа, за оно друго двоје деце није много Ни марио. Имање је остало прилично. Чим сам прочитао писмо појурио сам у другу собу

Тужног изгледа, у дубокој црнини, са веловима око главе и цвећем и свећама у руци, журиле су жене да се, пошто промакну кроз капију

— И код мене је тако, само потенцирано — вели учитељ и гута фотографију пуне, младе жене сељачког изгледа. Учитељ је нестрпљив и хтео би много да говори.

снагом коју је осетила, овако жилавија, отпорнија, јача, покуша довести у склад све оно колебљиво у духу што јој час изгледа ситно и ништавно, а час бескрајно важно и судбоносно.

И у исти мах један висок, елегантан и леп господин отменог изгледа, збуњено скиде шешир, па је испрекидано и неразговетно одмах стао муцати нешто о томе како се усудио да иде за њом и

треба дивити, један човек који из неких узрока пати од дуже уздржљивости, па поред тога некако очувао и младост срца, изгледа комичан некоме у неким приликама, а нарочито у очима те младежи, и то ове данашње младежи, која у ствари и нема млада

Напротив, и мени је, изгледа ми, некако лакше било што је најзад свршено са оним безбројним лептирима, који су толико досађивали моме јадном

писмима, откуд ја знам зашто, он је ово убојица стављао увек на прво место а подвлачио дебелом црвеном цртом, те изгледа по томе да је то за њега била ствар најглавнија, да је ту ману понајвише мрзео.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али изгледа да је истина, ипак, била напросто то, да је, сасвим независно од својих гријеха, на пучини нагло оболио од заплета цриј

који је пред спавање ископчао протезу, кад се с наших лица сапере њихов заштитни израз — како ли тек тада биједна изгледа људска машина! Незаштићено, беспомоћно, као презава окрвављена ткива корњаче ишупане из њена оклопа.

Драгоцјено. Зато су људи радосни кад им успије руком да добаве дојиљу из тог предјела. Таква дојиља изгледа као да је сишла не из сурог пастирског залеђа, него равно из агамемнонских времена.

Иначе то није прави, истински кирург, иначе је то неспретан војник, војник за невољу и од невоље. Но изгледа да сам се прилично касно свега тога сјетио.

у увјерењу да је вањски несретан случај био оно што ми је пресјекло даље могућности „управ у часу кад су се с највише изгледа преда мном отварале”, мене самога то није ни за тренутак успјело завести у заблуду и пољуљати у оцјећајy да је несрећа

Обмањивање средством истине несравњиво је подлије него обмањивање средством лажи. Али, изгледа, човјек не може да се ослободи лажи као ни своје коже.

И само то је бог. Бог је наличје Смрти. Један облик борбе против смрти, и ништа друго. (И, досад, изгледа, једини колико-толико ефикасан облик те борбе.) Гдје нема смрти, нема ни бога.

Издвојило ју је обазриво туђење, она суздржана, подмукла неповјерљивост, која изгледа да не може остати незапажена. Око ње се образовао мали појас пустоши, готово видљив, као изметен замахом метле уокруг.

Ако се то не зове спојити забавно с корисним, заиста не знам гдје би та ријеч нашла бољу примјену! Тек, изгледа неопходно је потребно да том алтруизму буде примијешан, као коректив, трунак егзотике.

(Помишљао сам: можда то чини из љубоморе.) И све би, вјероватно, на томе и остало, да Иван није набацио: — Изгледа да је теби тешко назвати га Главоњом. Сажаљеваш га. — Није истина! — реаговао сам и одвећ жустро.

Ствар је напросто у томе да треба бити оно што јеси. Али то није ни издалека онако лако као што на први мах може да изгледа, а куража да будемо оно што јесмо — па ма што били — није ни најмања ни најјефтинија од свих куража.

Измијениле су се улоге, али борба, изгледа, није завршена. Партија тече даље. Обична прича о смјени на власти, с неминовним конспирацијама и инсурекцијама

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу... Само Ђурица необично изгледа. Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од

— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. — Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.

После је одлежао трлему, и мал' није умро. — Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? — Покојни Вуксан га је видео па умро. Он је казивао чилу да личи на лисицу.

Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг. Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: — Можете сад говорити што ви је драго... Знам ја чије је то масло...

Даље се није ништа предузимало. Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку.

Он му само рече озбиљно: — Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! — Шта ти говориш!... — плану Ђурица. — Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.

Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, И чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину.

и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. — Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто.

мртав!... Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море !

!... Шта треба човеку друго ?... А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...

Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Идући још даље, опази трећег чоека, који у небо гледаше, и упита га што у небо гледа и шта отуда изгледа, а овај му каже да је бацио џилит у небо, „и ево — рече — три сахата га чекам да пане, па га не има“.

ви у лов, а ја ћу остати да сигуравам ручак, да окушам и ја срећу с тијем душманскијем старцем, и да видим какво изгледа то чудо. Тако и буде.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ничега нема; само илузије Пред пустом кућом мирног, мртвог мора. Гроб, и гроб само. Све изгледа као Отворен сандук живота и таме: Ту спава небо, земља и пакао, И лик свршетка, и крај панораме.

Једва се сећам да сам бољи био, Једва осећам зло како ме стеже; Изгледа да се пут живота скрио, И нека рука да злокобно веже Мој дух за земљу и за свет немио.

Све ми се чини немам воље своје; Ствари и људи сад постоје за ме. Изгледа да су мисли, жеље моје, Постале сенке, нека врста таме. Моји су дани данас једне боје.

1904. КАКО МИ ЈЕ... И Од некога доба изгледа ми као Да ће се моје замутити око; Душа и желе и све што сам знао Губи се, пашће у мрачно, дубоко.

Док цветају брескве, веселе и сретне, Свуда жалост иде 'ладна као зима. Које ли је доба ове ноћи црне? Изгледа дубина мрака да се губи. Каква млада звезда као птица прне, Подсети на светлост коју борба уби.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Ниједан од студената психологије и физиологије које сам питао за мишљење није могао успешно да објасни ову појаву. Изгледа да су они били јединствени у свом ставу, мада сам ја вероватно био предодређен за то, пошто сам знао да је и мој брат

Да тога није било, уштедео бих себи велики труд. Друга обесхрабрујућа одлика високофреквентног алтернатора била је, изгледа, променљивост брзине која је претила да озбиљно ограничи његову употребу.

Да бих ово разјаснио, могу да споменем једног господина, чудног изгледа, који ме је недавно посетио да би ме ангажовао за изградњу светских предајника у некој далекој земљи.

Наши покрети и друге радње служе очувању живота и мада изгледа да смо потпуно независни једни од других, ми смо спојени невидљивим везама.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Када су ноћи у равницама мога роднога Баната потпуно ведре и мирне, звезде су необично сјајне а небо изгледа црно. Зато српски заљубљеник пева својој драгани: “Косе твоје су црне као поноћно летње небо”.

реке делавер, рекла ми је да та река није увек изгледала тако блистава и питома, а онда ми је испричала како она изгледа у сред зиме када је покривена комадима леда, који, ношени разбеснелим таласима, готово онемогућавају прелаз преко реке.

додао је немарно да ћу бити ”жутокљунац” дотле док мислим на то. Занимало га је много како изгледа шегртовање у Европи и, када је то сазнао, назвао га је горим од ропства, које је било укинуто после грађанског рата,

Изгледао је баш онако како сам замишљао да изгледа карловачки патријарх. Необично је личио на св. Саву на икони у нашој цркви у Идвору.

Џим ми рече да Фред није толико стар како изгледа и да је тек претурио тридесету. Он је, како даље рече Џим, пре неких дванаест година имао исте планове и замисли као и

Моје колеге су одржале састанак да одреде партнера овом бруцошком диву, али нико није изгледа дорастао таквом противнику. Коначно сам се добровољно пријавио, изјавивши да се не плашим хрвања са бруцошким дивом.

Додао је да овај добри професор уживао у томе да изгледа тајанствен пред студентима. Ја сам сигурно био збуњен, али нисам чекао следећи час да бих открио тајну, већ сам провео

Нико у нашем сложном друштву није изгледа желео да се поздрави са добрим старим бродом и златном атмосфером добро расположеног Атлантика.

да је стари Љубомир био у праву и да те је само бог сачувао да би у животу постигао много више од Гавре, чијој срећи изгледа сада завидиш.

” Изгледа, можда, чудновато да један студент природних наука у Кембриџу, води тако много рачуна о мишљењу своје побожне мајке и

су нове димензије и у очима водећих индустријалаца који су до тада показивали мало интереса за науку која није имала изгледа да се одмах практично примени.

дејство на растојању може се сматрати директним и према томе тренутним. Искуство, изгледа, потврђује ову претпоставку, јер се не могу открити никакве грешке када се претпостави да се гравитационе силе преносе

Ћипико, Иво - Приповетке

То је умири само за час; узбуђење тјера је да се посвема види, јер јој се учини као да је заборавила како заиста изгледа, и јесу ли примјетљиви они трагови немиле болести. У хитњи ужеже свијећу и поднесе је пред оглејцало.

На томе путу, кажу, не зна човек кога више да пожали: људе или стоку! Па као то море мора да чудно изгледа, када за њ причају да се не може памећу смислити? И слано је, не ваља пити! Ваљда на њему не поје стоку? Сироти волови!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Тада започиње и велико, опасно сужавање њене комуникативности. Изгледа парадоксално, односно на главу изврнуто, али ми се чини да је тачно ако кажем да је поезија поново почела да стиче моћ

Као што прави одговор, уосталом, немамо ни за основни Настасијевићев појам: ванлично надбивање. Његовом се тумачењу, изгледа, приближавамо тек кад га сместимо у духовни контекст наше старе, средњовековне културе.

ЈЕЗИК И КУЛТУРА2 Излагање озбиљне теме добро је, можда, почети нечим што није озбиљно, или бар на први поглед не изгледа озбиљно. Испричаћу једну обичну досетку, за коју нисам сигуран да је Срби нису узели однекуд са стране.

И изгледа да управо оне представљају границу између језика и књижевности, или тачније: налазе се на доњој граници књижевности.

Из тако очигледне тврдње – која изгледа као труизам – да је књижевност тесно везана за културу као њен саставни део, проистичу, ипак, важне последице за

А сама проучавања старих књижевности свакако се могу узети као комплементарна. Нама данас изгледа да у старим текстовима има мало књижевности: да се уметничко обликовање понекад једва осећа.

Ти облици настали спајањем два типа културе нису довољно проучени, а изгледа помало парадоксално да њихов значај данас боље сагледавамо, после дубоких промена које је донела наша књижевна

Изразито авангардни писац Растко Петровић изгледа да их је први пажљиво откривао и анализирао у складу с новом поетиком коју је образлагао.

Све су приповетке у зборнику Хроника моје вароши тамне. А у једној од најтајнијих, која у почетку изгледа сасвим неразумљива, најзад примећујемо да јој се у средишту налази паничан страх од гнева расрђене земље.

О тој се реформи досад толико писало да се, изгледа, више ништа ново не може рећи. Па ипак, не можемо а да не приметимо да се занемарује сасвим очигледна чињеница да је

То је, разуме се, такозвани београдски стил. Изгледа да су књижевници највише криви што је „београдски стил“ погрешно схваћен као посебна стилска вештина писања, пре свега

То им није сасвим полазило за руком, па им стога или синтакса изгледа сиромашна и укалупљена или се, с друге стране, нарушавају метричке границе.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Ама, како ви мени „немам шта да се вежбам”? Мени то изгледа као да ви нешто ружно мислите. НИНКОВИЋ: Најбоље би видели, госпођо, како ја мислим све то да изведем ако одмах

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Али изгледа да је, у извесноме смислу, још важније то што у првој верзији романа везивање приповедног угла за Софку, то јест прибли

Одмах затим други пасус осетно сужава поглед усмеривши га на кућу: „Њихова је кућа била стара. Изгледа да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту. Цела родбина из ње је произишла “.

поезије која после Дучића и Ракића не наставља артистички напредак, не диже на виши степен песничку вештину, него пре изгледа као опадање: „Најзад узнемиреност, изнуреност, извесна финија и сложенија осећања, иронија, песимизам (уз афирмацију

Отуда београдски стил, чим се подвргне ближем посматрању, изгледа као да у исти мах постоји и не постоји: он је код сваког писца различан, а заједничке су само стилске могућности које

лингвистика нешто више бави кад проучава разговорни језик (Умгангсспрацхе као засебан предмет истраживања први пут се, изгледа, појављује код Л. Шпицера).

69 А изгледа да су најучесталији следећи видови одступања: анаколут схваћен као синтаксичка неусаглашеност, са ређим оштријим прекрш

Неправи управни говор, кад се из овог угла посматра, изгледа веома погодан за роман у коме се описи усредсређују око границе међу унутарњим проживљавањем ликова и спољњим

у човеку, и који на крају завршавају у „току свести”, појави карактеристичној за једну врсту модерног романа ХХ века. Изгледа да се у Нечистој крви аутор тако често налази у близини ликова зато што је то узајамно повезано са поменутом врстом

трне у дотицају са собним сумраком; при чему се прекрасно запажа да и због одраза (из собе) црвених ћилимова светлост изгледа ружичаста.

Кад човек чита његове приче, изгледа му као да гледа какву пантомиму”. 117 Од почетка тачно, запажање је касније проширивано, и послужило је за осветљавање

Он тако изгледа особито из угла Софкине породице, њенога наглог сиромашења, па стога и бекства ефенди-Митиног заједно с Турцима и

Вредновање је, разуме се, у корист првога а на штету другога. У односу на варошки ред и обичаје, понашање сељака изгледа или као непознавдње правог реда иликао збуњеност и пометеност пред вишим светом. Зато су Софки и смешни.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Кариман Кошутан, који је овај српски млин на Ибру присвојио чим је аустријска најезда запловила преко Косова, хтео да изгледа ожалошћенији. Погинуо му човек на огњишту. Тек му то не полази за руком.

Но, ето, и овде некако чудо. Дрежде озебли и уморни. лупају и вичу. а нико се не одзивље. Изгледа да је тако суђено. Није шала кад се царства мењају, болно помислио поп, па поново кликнуо: — Хеј, липова бесо,

Говораше са њим само арнаутски да би га на тај начин одобровољио и расположио. А Селим то осећаше и беше му драго. Изгледа да је тек сад видео и људе и завичај.

Зашто? 3емље је и горе доста имао, шуме и планине још више, лова и лепих изгледа такође. Што није сишао у град, кад се већ померио са роднога прага?.. Проту Дејана Поповића затекох у пчеланику.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Узабра га старац седи Па га мртвој ћерци дао: „Оживи ми, јединице, — Ма ја раја не гледао!“ — То изгледа роматично, Можда и јест — ко би знао! Али песма оста песма, — Ма је нико не читао. »Отаџбина« 1892.

кровињара стара њихова Ту сад нађе лепу кућу, лепшу не треба; Нит’ је мала ни велика, ал’ за живот рај — Стара бака изгледа га већ на прозору: (И оваки и онаки) „Шта сад учини!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Како изгледа, Жан? ЈОВАН: Длака му је жута, ако није веће од телета, мање није; глава му је као половаче; красно, кудраво, мило

ПОЗОРИЈЕ 10. ЈОВАН, РУЖИЧИЋ. ЈОВАН: Врашко печење, кад сам се једанпут курталисао. Али какав је ово грабанцијаш? Изгледа канда је по Банстолу путуњу носио. РУЖИЧИЋ: Кого иштеши горјашчими очеси твојими? ЈОВАН: Аха! Овај је Словак.

ЕВИЦА: Та чекај, кад ти кажем. Кажи ми шта је то решконта, једе ли се? Како изгледа, да видим. ВАСИЛИЈЕ: Не знаш, она плаветна артија што сам ти је дао у мајстор Митровој кући, кад нас је твоја мати

САРА: Мој господин рођак има вољу све високо говорити. Тко вас је сад разумео? РУЖИЧИЋ: Кажем за госпоју Мирич како изгледа, канда двадесет прво дете доји. САРА: Ха, ха, ха, наш младожења оће своју супругу с комплиментом ала бонер да пробира!

Краков, Станислав - КРИЛА

А—ха, а—ха, — капетан се суво накашља. — Изгрдио сам га. Пипав је. Шта ћете, младићи. Ха, изгледа да смо данас сјајно прошли (капетан је био са четом на челу). Као гренадири. А пуковник се опет нешто љути.

То је било веома занимљиво. Већ је и по неки од пешака из резерве подигао главу и гледао шта они код топова раде. Изгледа да су свега још два пуцала, јер су четири имала смешне и необичне положаје. Један је чак изгледао као пас кад мокри.

И ађутант сам не зна, али ипак поверљиво прича: — Под контра—нападом наши се повукли: изгледа да су нам чак и наше полазне ровове узели... — А да ли ћемо, душко, и ми сада у напад?

Глава његовог суседа је у дебелим завојима. Изгледа да не спава, јер су му очи отворене. — Јесте ли и ви рањени на Кајмакчалану?

Говорио је да треба бити кокетан у смрти. — Па ми сви због кокетерије и умиремо. Изгледа да је то Бора рекао. Неко је викао: — Павловићу, Павловићу, јеси ли писма написао? — Бора се окренуо.

Петровић, Растко - АФРИКА

Камено доба западне Африке, као и Италије, изгледа да спада у време египатске и феничанске културе, чији се ситни предмети често налазе у тим каменим насеобинама.

С времена на време ајкула сече равну пучину својим оштрим леђима. Разгледамо бродски дневник. Ево како у њему изгледа наше пловљење до данас: 8 дец. полазак из Марсеља, 6 часова увече.

Шалупа није уопште осветљена, баца на нас облаке отровних гасова, и иде изгледа читаву вечност кроз потпун мрак. Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти.

Збијено и издубљено ово село изгледа као какав заспали крокодил који би главом био над таласима и телом иза стене. Из шуме над селом, где се не види више

На неколико стотина метара даље „бар“ изгледа као играчка; јунаштво црних сељана као обична рутина. Неколико белаца који живе у Табуу ретко се поверавају вештини

Наги црнци и црнкиње раде у дворишту око одабирања семења. Њихов посао изгледа као играње пиљцима, и њихова тужна песма разлеже се кроз шуму.

На дну крокодил изгледа успаван и полумртав, хипопотам потопљен водом; ноћу, човек се близу њих сети геолошких доба када су се џиновски

Вуије седи преко пута мене тужан. Његово лице изгледа одједном још много старије и уморније, ишибано више климама и годинама.

Креште и лапарају на сав глас. Покрети су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!

Сок разбијенога кокоса, док се прелива из воћке у чашу од калбаса, изгледа чаробно свеж; у устима, сасвим врућ, отужан зато, и с далеким укусом који сећа на петрол, уверава ме да се ничим не

Хтео бих се купати али не смем; одједном ми сав тај страх од кајмана (крокодила) изгледа савршено романсијерски и смешан, те нагло улазим у воду.

Чудна врућа магла, расцепана по плавој бистрини шумског јутра, у којој и сваки листић изгледа прецизан, а ситна песма колибрија као бучна ларма. Са грања, са лишћа, са крова од трске пада шумно роса као пљусак.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

КОЛЕБАН: Нешто се данас друкче сетио. ХАСАН: Муке ће бити, Ћерим-ефенди! ПРВИ ТУРЧИН: Страшно изгледа. ДРУГИ ТУРЧИН: Откако клањам према истоку, ја нијесам гледао страшнијих очију, него у њега данас.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

То су по свој прилици и Черњајевљеве наде. Ето како изгледа сад наш положај, о коме ђенерал вели, да »никад није био повољнији«.

Али баш кад хтедох амо поћи, стаде да се диже дим од Катунске стране, баш на самој нашој граници; изгледа као, да је упаљена Шпартаљева механа на друму и један крај села Катуна. — Тако! А јесте ли ви то добро видели?

мостобран на левој обали Мораве, где је било наше војске, пуковник Комаров ми рече: — Каква гробна тишина овде влада! изгледа као да сваки и несвесно слути важност данашњега догађаја.

Такав данас изгледа Алексинац. Данашњи је дан прошао у мучном очекивању. На левој обали Мораве око села Мрсоља трајала је готово целога

Седнем и сам поред Комарова. Владан ме упита: — Шта је? како изгледа? — Свакојако — одговорим му ја. Владан поћута мало, а после рече доста жалосно, и ако се усиљавао да се као нашали: —

Ова нежност Черњајевљева била је реакција на његову отоичну праску. Изгледа као да је и сам осетио да је прекардашио, па хита да сувишак цвоје грубости заглади лепим обећањима.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Знам од кога треба да се чувам. А овако... Све зависи од случаја. Ја не знам куда смо ишли, и како изгледа та планина. Али је нешто високо и напорно. — Хиљаду осам стотина метара — додаје капетан Радојчић.

Хималаји, враг би га знао. — Он се обрати Мишићу. — И кад ме ти малопре запита како изгледа Кајмакчалан, откуда сам могао да знам. Високо до неба! Око поноћи зачу се брза пушчана паљба. То је, људи, врило.

— Хоћу да објасним овим људима како изгледа тамо. А сад, да запитам тебе нешто, о чему сигурно појма немаш. Да ли ти је познато како је гласила заповест за напад?

Али под притиском оних одозго морао је да попусти. Изгледа ми да се том приликом некима и замерио. Но сад свеједно. Ми морамо да слушамо онако како нам се нареди.

Војници се разилазили да сврше нужду. Бојовић их не жури да се врате што пре. Изгледа ми као да је и њему стало до тога да се који тренутак дуже задржимо. Војници се враћају... Место ме не држи.

— Већ смо заборавили како то изгледа кад маршујемо кроз варош и ките нас цвећем јада се Брана „Махер“. — Како?... Зар ниси видео господина капетана, пре

У густим редовима наступала је руска пешадија. Крупни плавокоси младићи под шлемовима, насмејана лица и доброћудна изгледа, гледали су весело као деца, газили чврстим кораком и слободном руком прихватали цвеће. — Живели!... Живели!

Фјодор и Пера погледаше један другога и почеше се смејати. И сви се смеју, па им изгледа као да се они платани клате и све се љуља.

— Као биолошку појаву. — По твоме, дакле, рат је међу људима неизбежан. — По свему изгледа да је тако. — Ја се са тиме не слажем. Ја сматрам да су класно-етички феномени узрок рату...

— То раде преко дана — објашњавао ми је војник — а ноћу их горе избацујемо испред рова. Оштар пуцањ допире, да изгледа као да ми неко изнад главе пуца. Или се тек зачује звизак куршума.

Пео сам се на све већу висину и хоризонт се нада мном ширио. Близу сам врха. Хтео бих да се окренем и видим како изгледа позадина са овога места.

— Видите ли ону огромну стену лево? — пита командир. — Да. Изгледа као нека мања кућа. — Иза те стене сместили су два топа. А сад да вам објасним.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

самим — којима музикалност нико оспорити неће нити може —, много од оних поетичних присећања која су, сама за се, изгледа збиља дорасла да и мртву реч оживе. Зар је тако лако одрећи се свега тога, зар је уопште и могуће?

— Платонове штампарије, — Еј, било па и није! Било је, изгледа, много више оне нарочите врсте народне поезије која се најпријатније осећа тек преко граница пристојнога.

Разлеже се камен, и љути се пена, Гвоздена врата су то, лађама беда и гроб. Стешњен јечи Дунав, на човека помоћ изгледа, Ал’ је човека моћ противу природе мрав...

Само хода, и чита, и каткад заклопи књигу, Стане, за се гледне, неког изгледа, видиш. Мало даље лежи чистина ограђена шумом, Трава — кадифа мека, шума — непровидан зид.

прави, несумњиви Србин; мени међутим изгледа логичније домишљање др Стевана Јосифовића (в. његову студију Орфелиново Житије Петра Великога, Зборник МС за

Горестни плач је, по свему изгледа, већ од првога дана био веома ретка књижица, много ређа но Плач: Павле Јулинац, као што је то забележио већ Остојић

извршити редакцију скраћивања — редукцију — сличне врсте а заоштрене тенденције, иако на први поглед Горестни плач изгледа одвише горка, тврда и затворена целина да би се олако дао самовољно кидати на логично самосталне одељке, иако ни

тврда и затворена целина да би се олако дао самовољно кидати на логично самосталне одељке, иако ни својом садржином не изгледа баш нимало погодан текст за певање — нама, данас. ТРЕНОДИЈА В МИР ЧЕЛОВЈЕКА ВШЕДШАГО (стр. 41).

Одиста, овој песми се, изгледа већ од Шафарика, у потпуности изгубио сваки траг; Тих. Остојић, писац до данас најпотпуније монографије о Орфелину,

много пута преписивана и прештампавана; тешко је, можда и излишно, пратити судбину тих честих прештампавања. Изгледа да ју је ван Собранија први прештампао Дим. П.

издању Доситејевих дела (1911) нема” је; песма се међутим налази и у томе издању на стр. 355а. В. Ћоровић, а изгледа и В. Стајић, нису знали да је песма Доситејева: в.

Ладо, богиња љубве, бје их мати.” Изгледа, међутим, да би у Соларићевој поезији Дидо могао бити и бог љубави. ЖЕНИДБА ПО МОДИ (стр. 100).

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А не море ли?... Нек’ уха чуло прстом заптије!... ЈЕЛИСАВЕТА: Неваспитани — Кô разбојници — мрка изгледа; Шта је, што стојиш? Хе!... ВУЈО: Воља л’ ти је, баш бих и сјести могâ. — ну вељу неће бит лијепо?

— Развуци усне! Де, осмехни се; И заборавила сам, нећеш вероват, На кротком лицу како изгледа Углађености учтив осмејак. (Леонардо се клања.) Је л’ добар глас?... Шта носиш? Реци!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Само један пут ће одговора дати: Преко реке крви и мостом лешина Дому своме стижеш, где изгледа мати С неверицом сина.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Дедер, читај, бога ти, господине Вићо, јер изгледа да сад тек наилази оно што је главно. (Ђоки.) Је л' тако? То писмо те боли, је ли?

) А овај... Шта би ти рекао, господин-Вићо, на кога се као односи ово што она пише? ВИЋА: Па на вас, изгледа. КАПЕТАН: И ја бих тако рекао. Одмах сам познао себе. (Грађанима.) Не слушајте ви бре свашта!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Раичковићева транспозиција песничког доживљаја у природу и пејзаж изгледа нам стара колико и сама лирика. Али је он ипак модеран песник, који у сасвим љупке слике из природе уноси нешто од

У историју, даљу и ближу, враћа се и Војислав Лубарда (1930). Употпуњава слику о Босни, која у прошлости не изгледа много ведрија него што је данас.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији. На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.

До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.

Исто онако она мирно, строго изгледа. Ништа се није променила. Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако

Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.

Она престала да плаче. Зинула и гледала. Скаменила се готово од његова изгледа, гласа. Ништа да у њему дрхти, да се познаје.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

В. податке и сугестије у С. Тројановића, СЕЗ, 17, 116 ид. П. је иначе омиљен цвет, и радо се гаји по баштама, изгледа још од велике старине (СЕЗ, 17, 119). По виноградима сади се да би чувала виноград од грома (прота Ст. Д.

Али има докумената по којима изгледа да је г. доиста имао божанско поштовање и могао бити фетиш. Село Граб у Херцеговини названо је по једном великом г.

ДА, 1, 236). И Римљани изгледа да су веровали у јаворову апотропајску снагу (»ацер ин тутела ѕтупоріѕ еѕт: ет віѕо еqуо [од ј.

Овакав циљ изгледа мало вероватан, јер је мало вероватно да ће неко појести опогањену к. нађену на улици. Вероватно је овде к.

У Самобору о. (или смрека) може бити и божићно дрво (ЗНЖОЈС, 18, 57). Изгледа да је било и светих примерака, који су били центар читавог малог култа — то се можда даје закључити из етиолошке

И после тога почне бацати унапред, и код прве шаке каже: ово мени! (ЗНЖОЈС, 16, 265). Изгледа да и ово треба убројити у жртву душама — демонима плодности: унатраг αμεταστρεπτί ‹=не обзирући се›) баца се демонима;

забрањено да се с. којим ће се завршити пласт купи гвозденим грабуљама и вилама (већ се мора купити руком), изгледа да опет има извесне везе са мртвачким култом из кога је гвожђе, као што се зна, искључено (‹Чајкановић, ГНЧ, 34, 1926,

Ћипико, Иво - Пауци

А година, по свему изгледа, понијеће добро, и гледајући на своја жита, поноси се њима: —Бог ће дати, па ће све добро бити! ...

Магли му се... У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима. Гледа њих и њу. Је ли то она? Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки... Они се дижу. Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.

Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе. Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из

И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Није хтео да пије ракију. Рече како му ракија не прија. Не воли њен укус. Прохор Изгледа да је Доротеј видар из ариљског манастира и да је дошао овамо да излечи игумана.

Затим лагано клизи погледом преко површине распадајућег меса. У том тренутку изгледа као да га једино занима то место, па не обраћа никакву пажњу на грч болесниковог лица, који јежи кожу присутних.

Не знам какав би изглед Прохор тражио за писмена човека, знам толико да овај просто не би смео да изгледа као ја. Говорио је да сам копиљан (што је било тачно) и да су ме нашли крај раскршћа у глуво доба ноћи (што је било

Усправио се, отро зној са чела и рекао, као да се ништа није нарочито догодило, како му изгледа да ће рану успети да савлада. Тако: савлада. Додаде да је дошао у задњем тренутку.

Властелин није сувише стар, снажног је телесног састава, уз брижну и зналачку негу избећи ће смрт. Прохор Изгледа да је наш лепи брат зауздао још једну болест, задобио најважнију победу и утврдио за сва времена свој добар глас у

жутице на гај начин што ју је по цичи зими терао да трчи нага око куће, после чега је јадна девојка умрла од назеба. Изгледа да су му због тога одсекли и нос. У целој овој причи остало је нешто нејасно, бар за мене.

Лауш је побледео, и зверајући около очима као да је ухваћен у крађи, одговорио: „Зар ти тако изгледа?“ „Лепа је“, поновио је властелин. „То ми је жена.“ Властелин ништа није рекао.

одурна вештица, замазана и забундана у прљаве грозне хаљинчине које сам сама шила, како бих изгледала што одвратније. Изгледа да ме то напушта.

Док Доротеј ради на рани, која је како изгледа, већ смирена, Лауш ми у неколико кратких, неповезаних и расутих мисли наговештава садржај писма краљу.

јој је стало до човека, зар није могла наћи никог другог него баш монаха и то овога који је смернији од сваке девојке? Изгледа да је у њој прорадила курвинска душа.

Какви су они које си тамо сместио? Јесу ли лепи или су осушени и испијени као ја? Све је изгледа тамо красно, и птице, и ливаде, и дрвеће изобиљних плодова, и бистри потоци, и дани пуни усхићене светлости, и мека

о томе, а и он је био тада узбуђен, збркан и расут, а да и не говорим о томе да је очајно лоше говорио наш језик. Изгледа да је главни мајстор Стикриос замерио Јакосу што је Јуду насликао сувише одвратним.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

доле, скрхале ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без живота је све. Изгледа као да самрт уморну природу стеже, И она тихо мре...

Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног заборава. Изгледа као да човек ни руком дотакô није Што су столећа бурна одбила у мрачном ходу Са кула и платна градских.

А месечина обасјала бледа, Те седи старац огроман изгледа. 14. Он ми је причô: да је, врло давно, Живео Сâли, паша од Зворника; Несрећну рају мучио је јавно, Те доби име

Ниоткуд живога јава, Изгледа као да живот у миру дубоком спава. Само облаци тавни, кô црни градови неки, Покрише огњени запад.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

поред мене подунавски предели: равнице и брежуљци, старе рушевине и модерне вароши; не хитно и дрхтаво, као што то изгледа са брзога воза, него лагано и достојанствено.

Како год да их размешташ овамо-онамо, за четврту никад нема места; изгледа да се те осе играју, као деца, „мете“, а једна од њих увек касно стиже.

Ми продужујемо наше пењање, а наша радозналост се очајно бори са умором, који нас савлађује. Од њега нам цело здање изгледа друкчије него што је у истини.

да се цело небо обрће око једне осе, која пролази кроз стајалиште посматрача и кроз једну тачку на небу која једино изгледа непомична. Та се тачка зове Северни небески пол, а налази се у непосредној близини Поларне звезде.

Исто тако и бубамари која седи на точку преслице изгледа да се цео свет око ње окреће, а да мирују само она и тај точак и сви они предмети који стоје у продужењу осовине точка.

Нама Поларна звезда изгледа непомична зато што она лежи далеко, далеко у продужењу Земљине осовине. Ми бисмо је видели и у по бела дана на истоме

У њиховом хладу се држе и предавања; ова су, изгледа, баш довршена, јер кроз главну капију Музеума, која гледа у Канопску улицу, излазе студенти.

Зато се морам послужити туђим рукама и користити случајем. Он ми је, како изгледа, дошао сад баш у сусрет. Посредством нашег Министарства иностраних послова достављено ми је једно високо грчко

одлуке Јулијански календар, који би се у својим датумима разишао од Грегоријанског тек 2100-те године; неки су опет, изгледа, помишљали на потпуно усвајање Грегоријанског календара.

Сви ти предлози, место да приближе оба хришћанска календара, још више би их раздвојили. Изгледа ми као да смо ми нашом жељом да задовољимо и науку и стварну потребу сазидали високи зид око нас који нема излаза.

Он их је знао, изгледа, све напамет, јер је често пута била довољна једна једина реч, па и један слог, да буде начисто о чему се ради.

Она изгледа као сребрнаст срп или мали Месец, стар два дана. Осветљени део њен гледа својом средином баш онамо где је Сунце зашло.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Не могу више да овако издржим. Ох, излудећу од страха. КАТА (сасвим преплашена од Ташанина изгледа, појури вратима): Како страх? Од чега те страх? Ама шта је то? (Виче): Стано! Улази Стана. СТАНА Ево ме.

Знам, чујем да је дошао. Улази Сарош (у тридесетим годинама, распусна изгледа, негована лица, још негованијих бркова. Са заврнутим рукавима, те му се виде још лепше и нежније руке.

ТАШАНА (не прекидајући посао): Ко? СТАНА Па знаш, Сарош. ТАШАНА (радосно): Е, је л’ се истрезнио? СТАНА Море изгледа да није ни био пијан. Сав се некако изгубио, помео. ТАШАНА Добро, нека дође. Само да ми опет којешта не говори.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Мајсторици Ристани све то мило. Још је порасла канда, и још више се снагом обложила. Не изгледа рђаво ни мајстор Коста, али је његова боља половина велику сенку бацала на њега.

Трчи као без душе, шешир га поклопио, изгледа као без главе. Адвокат је саветовао да ништа не предузимају док оданде не потраже податке о Ристи.

је знаш — тумачио је гос-Тоша раније жени — волела моја мати, и он је екстра дозидан; то се и види, пљуни па залепи изгледа.

Идеш сад и ти по гробљу, е, па кад већ идеш, пођи мало около наоколо, и види како тамо горе изгледа паланка и њен „отмјени” и „држећи” свет. Све поиспропада!

Напунила се соба. Доктор Мирко седи на коферу и плаче. Госпа Нола, на скромној постељи, уосталом као сваки мртвац, изгледа убоги сиромашак ... „Је ли се мучила?” — пита неко доктора.

— Па како онда, богати, изгледа тај твој папир? то је ваљда златан змај? — А кад ћеш, брајко, толико новаца скупити? — Ма имам и ја касицу, али што

грађанске лозе, али кад је дошао ред да се она роди, сва је њена својта поиспропадала, и материално, и здравствено, изгледа и морално. Причала ми је једаред дуго, и свака пета реч била је: пропао, болестан, страшна болест, умро.

— Бранко мирно допуни себе: — Јеврејин по крви и раси, по интелигенцији, и, изгледа, биће то и по судбини. — Како по крви?

Бранко јој је био тамо од помоћи у сваком погледу, умео и да је приволи да се забави са српском ђачком колонијом. Изгледа да је сирота жена тада први пут проживела слободно. Бива тако.

Сур човек; орлушина нека је у њему. — А тај млади Чајновић, изгледа, ванредно, сасвим особито неко створење... Не знам да ли вам је причао.

Другови се срдачно руковаше. Павле изгледа порушен: није како треба обријан, није спавао, пред њим кутија с прашковима. — Е, мој Бранко.

У пекарници тиња неко мало осветљење, изгледа да је свећа. Зашто гори, не зна се, јер су сви пекареви легли, пошто устају одмах после два сата у зору. Свеједно.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

»Како изгледа та трава?« Она је на подобије троскота, и будући да сваке седме године луна, то јест месец царствује, зато наш троскот

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

То је спремање нешто подуже трајало и, на крају, сопранисткиња изгледа да је добро схватила соло, али га композиторова жена није схватила.

Као први експерименат тога зближења изгледа да сам био ја, представљајући у неку руку персонификацију балканске заједнице.

Кад је већ реч о моме оцу, као шаљивчини, морам поменути да су, како по свему изгледа, и моји даљи преци били у неку руку шаљивчине.

Али, хвала богу, код нас нема изгледа да ће ускоро наићи какво благодарно поколење, што даје довољно гаранције да се таква збрка у мојој биографији неће ни

То доба кад човек прохода па све до првих панталона изгледа да је најинтересантније у човечјем животу. То је доба када човек није ни мушко а није ни женско, те му је наша

можда... али се ипак мора признати да је леп украс. Зар не налазите? И зар вам, после ових последњих речи, не изгледа као да је млада госпођа дигла ногу до самога вашег носа, говорећи вам: „Ја имам нове пипе!

Од тога доба, откако не може више да дâ гласа од себе, презиру га и моја сестрица и њене другарице, а изгледа да га презире и она буржоазија у прозору: зајмодавчева жена, распуштеница директора банке и порцуланска девојка.

ми смо за себе имали све услове који су нам дозвољавали да будемо неуставни, а неуставност, кад то нема ко да спречи, изгледа да је једно наше традиционално задовољство.

Ми смо, додуше, знали за портфељ без министра, али министар без портфеља изгледа да је доцнији проналазак. Да је тога тада било, ја бих, разуме се, на себе примио ту тешку бригу да управљам

Тако, на пример, није постојало министарство народног здравља, јер изгледа да тада није ни постојало народно здравље. Па онда, није постојало ни министарство саобраћаја.

— изгледа да су биле пророчке речи врачарине, које су се све одиста и обистиниле у моме животу. — Биће богат, те ће му се прелив

— Биће богат, те ће му се преливати; биће срећан, те ће му цео свет завидети, — изгледа да су биле пророчке речи врачарине, које се нису обистиниле у моме животу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ало, ало... ало... ало, четврта! — окрете се нама: — Изгледа прекинута жица. Телефониста Бонга, нађи брже прекид. Пред отвором заклона неко се кретао.

Силазили смо ка селу. Широко отворених очију зверао сам лево и десно, страхујући да не плане пушка иза некога жбуна. Изгледа да је иста мисао и остале мучила. Батерија је журно ишла. А већ од села настајао је друм.

Пролазе исцепани војници мрзовољна изгледа, претоварени торбама и муницијом, и одоше, грешници, да изгину. Стара себичност се испољава на лицима оних што

један се једва придиже, док су остали седели заваљени у столицама, изгледа ми пркосно, као да нам се подсмевају што смо изгубили земљу. Онај један слушао је моја излагања, правећи се важан.

Онај један слушао је моја излагања, правећи се важан. Тек издужи лице, напући усне и издигне обрве. Мучио се да изгледа достојанствен, и, да би и вероватно доказао господство своје, викну: — Ђуро! — на вратима се појави онај служитељ.

Окренуо сам главу ватри, али ноге ми се укочиле. Онда се дижем и мењам положај. Изгледа ми да глава лакше подноси хладноћу. Али однекуд, из онога грања, као да ми неко дува за врат.

Кипислцауф!... Ждери то и кажи хвала, кад си добио. Неки говоре како би се пексимитом могао и коњ убити. — Како ти изгледа? — питам једнога пешака који мрзовољно жваће. Он махну главом, па ће рећи: — Тхе... уста мичу, трбу’ не осећа.

Казани се пушили, војници поседали около и посматрају како се крчка јело. Пошли смо у варош. Подгорица нам изгледа као неки велелепни град. Пред сваком радњом застајемо. Задивљени смо...

Онда се притаји. Прелива се у безброј зеленкасто светлуцавих искрица, треперавих и дрхтавих да изгледа као да се покреће и онај тајанствени свет мора прикован за хридине и потопљене стене. — Ала, мајко моја!

Небо је било облачно, а са планина је пиркао оштар ветар. Дрвета оголела, те цела природа изгледа најежена. — Јешче молимсја о упокојенији душе усопше рабе Божје...

И ћуте!... Умиру, свесно, као да им је угодно што се ослобађају мука. Изгледа као да подједнако жалимо једни друге. Не знамо ни имена места, ни планина, ни целога овога краја.

Враћајући се отуда ишли су погурени и малаксали, поднадулих очију и мрзовољна изгледа. Као да још не схватају где су, па застану, и онако отворених уста и мутна погледа, заблену се у пучину.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Шта мари! Сад ћемо спустити две-три гранате да видимо како то изгледа кад ноге лете, и главе; Сад ћемо спустити нашу душу на конопчету да измеримо размак између нас, неба и земље, Сад ћемо

падне на памет да то чега се ја бојим, баш тај и тај дан, стварно - па ма шта се на свету догодило - мора наићи (изгледа да сам се само узбуђивао при неизвесности да ли је опасност ту или не) постајем потпуно смирен; јер одједном имам тако

Тако је скоро извесно да онај осмех на лицима породиља, после довршених мука, долази и од чудног задовољства - и ако изгледа невероватно - њиног тела. Рођен сам; на хиљаду сам се начина трудио да то докажем; и још нисам умро.

што нико неће разумети Нешто што вас дубоко рани и где не можете чекати да се заборави где жена која лежи на песку изгледа вам толико у вама и толико изван вас где људи који певају изгледају тако изван вас да се осећате на граници

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Место где ја живим — рече — зове се Брег Светлости, а име ми је Мицко. Принц облака изгледа сасвим другачије. Играј...

Пажљиво, као да му се ради о глави, окрену Радан коцку и помери скакача неколико пола унапред. Срећа је, изгледа, била на његовој страни. Дечаков скакач био је све ближи циљу. — Човече, не љути се!

Тако и до града стиже, до ушију најбогатијег човека у граду. — Каква је то столица што изгледа као цвет? — упита богаташ? — Шта ће у планини таква столица? Идите и купите је за мене! — нареди својим слугама.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Под ударом снажним лете искре крупне Кô да се метеор расипа у ноћи, И он, с тешким маљем, у овој самоћи, Изгледа кô символ снаге недоступне. Труди су га часни створили у челик — О, како је зоран!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Али судећи по другим особинама, изгледа да је старији краћи стих. Те особине су следеће: у гусларским песмама, врло често.

Последњи је непознат историји. Вукашин, који је око 1350. био жупан у Прилепу, прогласио се за краља изгледа 1365. Своју власт учврстио је „у западном делу Македоније над територијом која се ширила од Призрена до испод Костура

„Са Босанцима је дошао, како изгледа, и један одред Хрвата под баном Иванишем Палижном. Од српских феудалаца који су помогли Лазара најважнији је био Вук

босански великаши били заробљени и одведени у Малу Азију; за њих се тек после ангорске битке сазнало да су у животу. Изгледа ипак да Турци нису потпуно сатрли српско-босанску војску.

Али наш народни певач био је, изгледа, у много већој мери паганин него хришћанин. Управо, за њега се може рећи оно што је Коцјубински рекао Горкоме о

Уосталом, сви јунаци на свету много једу и пију. Оно што наједанпут поједу и попију Хомерови јунаци из Илијаде изгледа просто фантастично. Али зар је мање фантастично оно што направе у биткама?

То ће, изгледа, бити пре свега. Но, било како било, Марко је најизразитија личност у нашој народној поезији, па и у поезији неких

догађаји и личности нешто су друкчији у песмама него у историји, али је то увек једна иста очајничка борба без изгледа на успех.

Борба без изгледа на успех, јунаштво и неминовна несрећа, — то је основно обележје песама о времену Бранковића и хрватских банова као и

То су неустрашиви људи, који више воле да умру стојећи него да живе клечећи. Нека и нема изгледа за победу, нека је противник безброј пута надмоћнији, свеједно — они се боре.

Ове слике су поређане по јачини: у ноћи бело изгледа сабласније од црнога, а прегореле ноге до колена (тј. у доколеницама ватрене боје) делују импресивније него и једно и

То може да буде и подсмешљива сцена која показује какав изгледа жгољав човек под рухом и оружјем великог јунака (у песми Женидба краља Вукашина): Што Момчилу било до

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Сада се носи бисер од песка А на зеленој планини Тари Мирише смрека и пупи леска Услед пролећа у Новом Саду Изгледа нису посла чиста Један је платан пустио браду Када је требало да олиста Услед пролећа у реци Сави Било је ових

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Или ти мниш да се је то утајало од страшнога божијега ока, којено свашто изгледа и мотри!« И кад он то зачу, таки бахну под собом коња, и одскочи скоро од њега да когод то не дочује и не застиди се

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.

дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.

Лепо се ухватио и он у оро и води оро. И, зачудо, па некако баш и изгледа на коловођу! Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...

И, зачудо, па некако баш и изгледа на коловођу! Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!... На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара

“ мислили су и разговарали грађани. Али, кад су га мало боље посматрали, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.

јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен, — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.

изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен, — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа. На њему све свечано.

На њему све свечано. Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само, изгледа мало неиспаван. За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.

Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.

ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџијска ћерка бежи у чорбаџијску кућу. И тако се понегде и тумачило.