Употреба речи изгубљенога у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање. То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца. Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Где си осим у мојој песми дивна Еуридико? Презрела си сваки облик појављивања о слико мога црнога града и изгубљенога циља. Свуда у свету ужасна љубав влада. На хоризонту се указују као последња нада Облаци пуни птица и будућег биља.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

11 августа, такође потпуковник; пуковник Коста Протић, командант алексиначких положаја, добио је, као накнаду за изгубљенога брата, (капетана Жив. Протића), ђенералски чин. На овај се рачун у штабу пило и веселило.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Можда на Високим Планинама још живе Мудри старци који знају тајну Изгубљенога Града... Шта је могао дечак до да крене к Високим Планинама. Тежак и далек је био пут, гадна и упорна глад.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности