Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
тек ја њега познајем!... Али није, забога, не познајем га! Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.
Неколико коњаника пролетјеше као стријела. И ја се стрпах у једна кола. Изиђосмо из села, стизасмо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај урнебес креташе се једним правцем.
Африка
Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у посету. Изиђосмо на кров: лимунаде и лед. Док смо разговарали, небо се стаде облачити и неколико далеких муња објавише олују.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Чувај се паса, господине! — довикну чобанин, па се и он диже те изиђосмо заједно. Огромни врхови оцртавали су се према звезданом небу и као џинови се надносили над црном земљом.
Али када возари појахаше, нареди командир да окрену уназад и пођосмо истим путем... Ево га и село где смо синоћ били, изиђосмо изван села и идемо право у средину Мачве.
— Нареде да бацим бомбе. Ноћу је то било. Узмем са собом четири војника и понесемо по пет бомби. Изиђосмо изван рова, па им приђосмо сасвим близу, ама чујем шапат у њиховим рововима. Онда распалимо...
Послужиоци прихватају за точкове и сви углас вичу: маррш... маррш! — Једва пређосмо, а када изиђосмо на друм, командир позва нас воднике. — Молим вас, господо, пазите да се ово не деси други пут.
Сматрам да вам је служба релеја позната и зато одмах на извршене! Поздрависмо и ћутећи изиђосмо. Појахасмо, и кретосмо низбрдо ка селу Барошевцу.
— Прекини паљбу! — повикасмо и изиђосмо испред топова да посматрамо предају непријатеља. Суре и плаве блузе измешаше се... Разлеже се отуда: „Наздар, наздар“.
Кретох са једним ордонансом. Изиђосмо на главни пут и продужисмо касом, надајући се да ћемо стићи неку позадњу пешачку јединицу.
Боже, да ли ћу га наћи! Стадосмо баш пред кафаном. Ноге као да су ми биле одузете... Ту је он... мој брат, мртав... Изиђосмо. Неко рече да зовнемо свештеника. Можда ће он знати. Погледах у сестру. Наслонила се на кола и подбочила главу.
— Шта ли смера сада по овој врућини, у пола два часа? — љути се Александар. Изиђосмо на друм пуних стомака. Запахну нас несносна јара, да смо једва дисали.
Ишли смо кроз село ћутећи. Прођосмо поред станице и, када изиђосмо на пољану, командант потера галоп, а ми за њим. Александар ми показује нешто руком напред и једва разабрах да јуримо
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Зачешљасмо дуге косе, само господин прота, по обичају, не дирну своје гргураве седе власи... Изиђосмо кроз царске двери и почесмо благодарење...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
— Зло није, фала да је Богу, али јест хитно. — Стаке наша, баш она мени ће: па ајде, мало, по вољи јој! — Изиђосмо у авлију. Она шће да сједе, као по тенану да се причамо. — Богме, ја немам кад, Стамена, но реци што имаш!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Нека им Господ буде милостив и нека их поучи, тако да знају куда их води. А ми треба да пођемо одакле изиђосмо. Они који су обедовали и уобичајену молитву изрекли, када устану треба по закону службу да отпевају и по молитви оду
Ћипико, Иво - Приповетке
Излазећи осјећам да је маестрал духнуо. А кад изиђосмо пред манастир; дође ми у сусрет свјежи лахор. Пучши оживјела, модри са живо, а на њој игра сунце; борови уоколо
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
јер помеша са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња звер: Улазимо у тебе тужно као што изиђосмо из матере, То је само повратак к њој [...].
Петровић, Растко - АФРИКА
Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у посету. Изиђосмо на кров: лимунаде и лед. Док смо разговарали, небо се стаде облачити и неколико далеких муња објавише олују.
Ћипико, Иво - Пауци
„Не смијем се слећи, остаћу у снијегу”, помислим, и пожурих бос... Кад изиђосмо, биће на врх, ђаво би знао — оте бура посве; удар вјетра превали товар са Илијина коња, Илија се устави. Ја га стигох.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Живео, живео, живео! — одјекује кроз дубраве из хиљаде снажних грла. Изиђосмо изван пешачке каре и Краљ проговори: — А сад, хајдмо у пешачки ров.
Иако су били изнурени до умирања, поспушали су ме и пред зору изиђосмо на врх... Где је ко застао, ту је и заспао. Око подне почели смо дејствовати. Посматрао сам борбу пешадије.
И само је један коњ рањен. Сутра смо налазили рупе на паоцима точкова и ожиљке на топовима. Срећом, изиђосмо читави... Заустависмо се на Плочи. Ситуација је, међутим, била врло критична. Почели смо већ да се гушимо.
И не гледајући више Арнаутина, изиђосмо на пут, да сачекамо команданта. По мразној и мрачној ноћи стигосмо у Пећ, и сместисмо се у хладне учионице неке школе.
Било нас је дванаест, које официра, које подофицира. Јахали смо једном стазом, док најзад, једва једном, изиђосмо на друм. Пођосмо сада живље... Стигосмо у Беране. Али Лим надошао, а мост још није готов за коњски саобраћај.
Срдачно су се здравили са морнарима као да су стари познаници, и разговарали су живом мимиком... Када изиђосмо наново на палубу, запахну нас нека мешавина мириса морских риба и поморанџи.
Ах, ономе се цеди вода из отворених уста... Опоменух децу да се не окрећу, већ да гледају куда иду. Уском стазом изиђосмо на узвишицу и нађосмо се пред оном кућом. Беше ту један трећепозивац. — После подне почеће комисија рад...
Али негде напред одјекну тутањ топова. Наскоро смо кренули и ми, и замакли у неке мрачне улице, одакле изиђосмо на отворено поле. Покрај пута назиремо шаторе и војнике. Али нису наши. Затим неке бараке, магацине, болнице...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
нам, јер помеша са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња звер: Улазимо у тебе тужно као што изиђосмо из матере, То је само повратак к њој; јер нема шта да се избере: До спустити и њу и себе у чашу бескрајне воде Као