Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Некакав свој зајамчени, па макар какав, ручак и вечеру, и миран лежај. А овако ... Овај изљев као да је староме пружио малу задовољштину. А и мени је било мило што сам некако ствар загладио.
Преданост таквих особа потпуна је и безусловна. Не неки прелазни занос, изљев ваздушасте експанзивности, пјенушава игра емоције. Оне дају себе без остатка, свјесне што и колико дају.