Употреба речи измигољило у књижевним делима


Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Питање га је боцнуло па онда измигољило у просторе сна. Ујутру га је заборавио, а није ни било важно: већ је кретао на пут, прво у Трст па онда на место

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Сунце је најзад, два копља пред смирај, измигољило испод дебелих сочних облака те се његов зрак сада копрца на мокрој Лаушевој коси.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности