Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ја чак мислим да се у тој игри наизмјеничности и састоји живот, да та измјена обасјаности и засјеница и јесте арза и теза нашег живога даха, систола и дијастола нашег живога срца.
Та она је сасвим чиста! је ли, Ана? И обпаћа се жени за потврду. А Ана потврђује, скамењена лица. Једва примјетна измјена погледа између Ане и болничара, и болничар наставља, занатски стрпљив: — Хе, што ћете, код нас је тако ред!