Јакшић, Ђура - ПРОЗА
остале мученике преживео, како, изнурен и издрпан, тамним очима, чисто као бесвестан, тражи браћу, и, раширивши суве и изнемогле своје руке, признаје — очајник — да му се браћа никад више повратити неће, кад је то све прегледао, окрете се мени: —
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
По тим њивама као тканица ору мршаве кравице, копају и сеју мусави, жгољави младићи и гладне, изнемогле жене што се мотикама придржавају да се не би срушиле на грудне, суве и крупне као гробљанско камење.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Живели! Па вичним покретом збацују ћебад реконвалесценти, огрћу шињеле на врућа тела, обувају болничке папуче на изнемогле и дрхтаве ноге, и ужагрене, радознале очи опкољавају сестру Степхенсон која се труди да говори њиховим језиком и да их
и ја сам заборављао на муке својих војника, који са оруђем на леђима и натоварени тешком опремом, водећи јадне и изнемогле коње, гацаху по блату, не знајући ни сами куда иду, јер сам ја измицао напред.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Шћућурени на обали, изгледали су као закашњеле селице што изнемогле падну на голи пјешчани пруд. Сједили су на својим свјежњевима и ковчезима, док се пред њиховим очима лађа, с упаљеним
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тужно и мило: деца се играју, весела су, има пред њима живот, дуг живот. — А шта вам је оно тамо? — Склониште за изнемогле и сироте старе људе. Хоћете ли да видите? — Ната се згрозила. Самохраност, сиротиња, милостиња.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Овај неумитни нагон за опста-нак стреми као неумољива матица речна, ваља, обара, руши, остављајући за собом изнемогле као непотребан терет. Они ће пропасти, умрети. То је неминовно, неизбежно. Тако је ваљда суђено.
“ У Драчу су опет издвајали болесне и сасвим изнемогле, да их укрцају на лађу. Сада већ знамо да ћемо се искрцати на Крфу.