Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Ил' то можда, нису звезде? То су, је ли, оне честе изниклице срца мога, расцветаног, широкога? А ти зраци нису зраци, грановити то су траци, што о њима мирно висе срца мога
А ти зраци нису зраци, грановити то су траци, што о њима мирно висе срца мога изниклице. А око те дивне круне, неокрунке, светле, пуне, прозорна се румен пружа; — То је, то је свецка ружа.