Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
и свакојака биља (да то у воду ставе па том водом да се окупљу, да их се мане свако зло и неваљаштина); дјечица да се изваља по зеленој пшеници, да се пшена појми и ојача. Сви га, брате, жељковаху, а мимо свијех Црногорчад љута.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
к’о громовна стрела Која душу и срце потреса, Па и силу живота из груди; Кано вијор у олуји страшној Из корена што изваља дрвље И све што је снагом малаксало.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све наоружано до зуба, дошло да брани од мрски' Агарјана ову свету цркву. Покојни Партенија — и у гробу му 'вала! — изваља цијело цјелцато буре ракије из подрума да се народ мало ослободи и прибере. — Пите, браћо и Србови моји!