Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А покушаји рашчишћавања и лучења ту ме редовно изневјеравају. Пред том дистинкцијом осјећам увијек извјесну малу трему. Сјећам се с коликим сам олакшањем некад, чепркајући и преврћући по књигама, наишао на то да су људи
Зар још и данас, на примјер, стари Кант нема извјесну своју специфичну драж са својим утањеним, жичаним гласом, сличним оном оглоданом, помало рационалистичком гласу
Разговор се надовезује све у ситним крпицама, и то му даје извјесну драж измичућег. Непрестано у ставу одласка, с малим неспокојством због дужности које је тамо чекају, испушта из руку
разборитија, ако баш хоћете, у неком опћенитом смислу и истинитија — опет сам оцјећао да и она последња има извјесну тежину и вриједност, да је чак претежнија, па на неки свој начин и истинитија од оне прве. И — што је најважније!