Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он на то рекне: „Добро, изволте молити, он ако нама о том наложи, ми ћемо се старати.” 5. маја (17.) одем ја и г. Давидовић код г.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Онога за кога вам ја гарантујем немојте узнемиравати. Иначе... већ знате. ИИ АГЕНТ: Молим! СПАСОЈЕ: Изволте, дакле, у прву собу десно. (Прати га до спољних врата.) Софија, одведите господина у моју малу собу. (Враћа се.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: Па изволте. ПРОВОДАЏИЈА: Ајде де! Само преправи добра вина и доста киселе воде. МЛАДОЖЕЊА: Немајте бриге. (Одлази.
МАТИ: Добро сте нам дошли. Заповедајте сести. (Младожењи.) Молим изволте. МЛАДОЖЕЊА: Љубим руку. (Седну.) ПРОВОДАЏИЈА: Па како сте, како се наодите?
ПРОВОДАЏИЈА: Добро здравље и срећу. Да Бог дâ да се познамо и боље! ОТАЦ: Да Бог да! МАТИ: ДЕВОЈКА (младожењи): Изволте. МЛАДОЖЕЊА: Ја благодарим! Ракије никад не пијем. ДЕВОЈКА: Али мало слатког. (Младожења узима.
МАТИ: Тако је, богами, и ми нисмо имали млого кад смо се узели, пак ево сад, фала богу! ОТАЦ: Та изволте, пијте. Дед море, пуницо, шта си се ти улењила. МАТИ (точи): Заповедајте.
ДЕВОЈКА: Службеница. МЛАДОЖЕЊА: Како сте, господична? (Пољуби је у руку.) ДЕВОЈКА: Како видите. Изволте сести. МЛАДОЖЕЊА: Љубим руку. (Узме столицу и седне до ње; она се мало одмакне.) Па шта сте снивали?
(Извади разговорне карте из ормана.) МЛАДОЖЕЊА: Шта вам је то? ДЕВОЈКА: Карте у вопросима и одговорима. (Промеша.) Изволте извући једну. МЛАДОЖЕЊА: Зар ви тако млого држите на карте? Али кад је ваша воља, нека буде. (Извуче, па чита.
“ МЛАДОЖЕЊА: Ето видите. ДЕВОЈКА: Морао је ко тако наместити. (Промеша карте.) Изволте сад. МЛАДОЖЕЊА (извуче једну). „Зашто се увек љубите кад се с другарицама састајете и од њи растајете?
МЛАДОЖЕЊА: Овај ветар и на мене дјејствује. Господична, ја не могу никако да се растанем од вас. ДЕВОЈКА: А ви изволте остати. МЛАДОЖЕЊА: Какву желите да вам купим венчану аљину? ДЕВОЈКА: Како купите, ја ћу бити задовољна.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Да, протокола, протокола. Оће ли скоро доћи? МИЛЧИКА: Ја мислим да оће. Изволте сести. ШЕРБУЛИЋ: То је ђаволски посао. МИЛЧИКА: Ниједан се тако није показао као ви. ШЕРБУЛИЋ.
НАНЧИКА: Што му драго. (Куцање на врата.) Хсрајн! з. ЗЕЛЕНИЋКА ПРЕЂАШЊИ ЗЕЛЕНИЋКА: „Слободно“, слатке моје, или „изволте, заповедајте“, то је лепше него „херајн“. НАНЧИКА: Ви имате право, али смо се тако навикли.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Одсад да знаш: кад те ко нешто пита, у мом присуству, има да каш: да, не, јесте, није, хвала, изволте, молим, и више ни реч! Јес разумела? То ти је одсад цео речник! Шта каже, молим те! Да ја — ЈА!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Тако ми треба, кад ти нисам показао врата. СОФИЈА: Светозаре, смем ли и ја једну реч казати? СВЕТОЗАР: Изволте. СОФИЈА: Ја нисам тражила да добијем награду, и не знам јесам ли је и заслужила.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Четрдесет и осам и петсто грама, госпођице, хвала изволте и други пут, наздравље! Четрдесет и осам и петсто грама смешних идеја, вицева, секса, коже и костију и јамица на
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Шта? Ви знате и читати? ЈЕЛИЦА: Само не знам да л добро изговарам. Зато желим од вас чути. АЛЕКСА: Изволте ви само, ја ћу вам потом изговор утончати. ЈЕЛИЦА: Стидим се кад ме ко корегира. АЛЕКСА: А зашто то?
ЈЕЛИЦА: Дакле, ви у Беч одлазите? АЛЕКСА: Засад управо у Беч. ЈЕЛИЦА: Ах, како вас бенајдигујем! АЛЕКСА: Зашто? Изволте и ви намолити господина оца да вас води горе, пак можемо заједно путовати.
АЛЕКСА (Јелици): Ја ћу морати на једно магновеније препоручити се. ЈЕЛИЦА: О, молим; изволте бити комотни, као у својој кући. (Изиђе.) МИТА: Забога, шта радиш? Црко од глади!
Јелице, оди мало у другу собу. ЈЕЛИЦА: Господин барон, ентѕцхулдіген Ѕіе ауф еінен Аугенбліцк! АЛЕКСА: О, изволте без женирања. ЈЕЛИЦА (с оцем одлази).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Свега четири „репоње“, и они можда смрћу својом треба да најаве долазак непријатељске војске. — Господо, изволте у батерију! — и командир се окрете Александру.
Оно јес... главно је здравље. — Он обори поглед и поче сабљом да буши земљу. Господо, изволте у кола! — викну кондуктер. Не могадох више. — Чекајте... изгледа ми да ви нешто кријете од мене? Они се згледнуше.
Пред дивизионом сјахасмо. — Господо, изволте ићи! нареди командант, без иједне речи више. — Јашем и размишљам нешто — вели Александар, када остадосмо сами. — Знаш.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” УВРЕДЕ МАГДЕ КАЛАБЕ „Овако са створењима треба охолим! Ја тлачитеља свога тлачим! Педесет динара! Изволте! Молим! Дође време да се слабији игра с јачим. Сваки је динар заувар. Волим Да тргујем са свим и са свачим!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Овај се момак види гурбијан бити, али зато се ви немојте љутити, него молим, изволте за онај шољ кафе... ФЕМА: Нитков, заопуцао ме с његовим приповеткама, те сам сасвим на то заборавила.
САРА: Шармант, ви врло лепе аинфеле имате. Алабонер! То ће бити комоција врло пријатна за јаузн. Дакле изволте. (Отвори врата.) ФЕМА: Молим, ви сте гошћа. САРА: Ви сте благородни. ФЕМА: Молим! САРА: Молим!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Придошлица на себи није имао официрских знакова. — Капетан Стојановић... Драго ми је. Изволте сести — и показа ми на кревет. Он дохвати један сандук од муниције, стави га на бок, и седе.
— Звао вас командир на каву — рече улазећи. — Имате ли покривач?... Е, онда оставите, па ће мој посилни разместити. Изволте. Напољу нас запахну хладан планински ваздух. У саобраћајницама срели смо куваре са казанима.
Пао је са рукама у џеповима од чакшира. Када су га војници после нашли, учинило им се као да спава... Изволте, господо, служите се. Руке су ми лако дрхтале, те сам једва прихватио шољицу.
Напољу је ноћ... А командир вели: „Изволте да видите“... Чудно. Ти људи као да нису од крви и меса. А грозно је погинути, још у оваквој страшној ноћи...
Од првога дана ми смо установили кључ. На његову једну, ја бацим три, на његове две, ја шест. Па сад изволте. Ако ја почнем први, па ми он одговори, тада бијем дотле док они преостали Бугари не попадају у „снефест“.
Тома скочи и стаде поред мене. Показујући широким покретом руке на себе и мене, он се поклони пред Арлетом. — Изволте! — Браво! — тапшала је Полета. Причање Драгишино прекиде Лука: — Одакле је, богати, тај твој Тома?
— Зашто? — онда сам стао према њој. — Ви се плашите мене? — Не... али ипак — говорила је нестрпљиво. — Молим, изволте, да их потражимо — говорио сам хладно и пошао уназад.
Она се стресе. — Хладно је. Стао сам према њој, раскопчао шињел и, држећи раширене крајеве, рекао јој: — Изволте. Гледала ме је полуотвореним очима. Дохватила ме за руке и приклопила мој шињел. Тада испусти ташну.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КАФЕЏИЈА (услужно чисти прљавом крпом и намешта јастуке за седење): Изволте, изволте седите, чисто је. БЕГОВИ (грлећи се са Сарошем): Где си, бре, како си, Сароше? Уби нас досада без тебе.
КАФЕЏИЈА (услужно чисти прљавом крпом и намешта јастуке за седење): Изволте, изволте седите, чисто је. БЕГОВИ (грлећи се са Сарошем): Где си, бре, како си, Сароше? Уби нас досада без тебе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Закључала капију, на свима прозорима затворене шалукатре, изволте, ко сме! — Ми се са две стране граничимо плотом, и скоро смо као једна авлија, али бадава.
„Молим, смем ли сазидати капелу над својом гробницом, то ваљда смем?” — „Молим, молим изволте, изволте господин Спида, сазидајте капелу што лепшу... и олтарчић да има — хе-хе!
„Молим, смем ли сазидати капелу над својом гробницом, то ваљда смем?” — „Молим, молим изволте, изволте господин Спида, сазидајте капелу што лепшу... и олтарчић да има — хе-хе! српски попови да служе, и пару узимају!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тешко, тешко но ја мислим да ћу моју погрешку поправити ако вам загонетку разрешим, само нека код вас заостане. Изволте да вам на уво кажем; том приликом моћи ћу вас, ако ме удостојите, једанпут и пољубити.
Ви сте њега, као и ја, но не сумњам, бољим очима видили, сљедователно ви ћете и боље известије о њему дати него ја. Изволте, дакле, вашима фрајлицама другарицама (јер други ће слабо, мислим, о том разбирати), уколико је леп, исказати, а ја за
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— То су наши ровови... — А они мало даље, паралелни са нашим, јесу бугарски — упаде командир. Тако је. Сад знате. Изволте, молим вас. Капетан Лазар принесе дурбин очима. Осматрао је кратко време, онда поздрави потпуковника. Хвала лепо!