Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
То је била најпотоња мука, На самрти задрктала с' рука, Ишчупала траве нешто мало, Али сада свега је нестало: Душа оде, мртво лежи тело, Дивно за те и за црве јело...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Теби, што си ми у тело засадила ветровито биље шума, ишчупала стид и страх. Теби, што си ми очи помрачила тугом звери, а кожу осветлила веселошћу облака, слава, Слободо!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Она се ишчупала, побегла до врата и, пре но што је стигао да је ухвати, нешто је страшно за њега рекла и сјурила се низа степенице, а
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чудни самотни окрајак шуме, који је нека непозната сила повукла навише, чупајући га као кутњак из вилице, а није га ишчупала до краја, већ га је оставила да се ослања голим каменим панџама о тле.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МАРА Кажи да сам ја. СЛУШКИЊА Па иди јој ти кажи. МАРА (полазећи с другарицама): Кажи ти само да сам ја то ишчупала и ништа се не бој. А и шта ће вама оно овде? Ми ћемо га у нашу башту пресадити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
срца жалостива, жао јој је брата рођенога, она цикну како љута гуја, ману главом и осталом снагом, из главе је косе ишчупала, оставила косе на диреку, па довати једну крпу платна, претури је граду низ бедене.